NOVI RECEPT ZA ČLANSTVO U EU Brisel traži formulu, ova bi mogla da reši staru boljku Unije: Vučić rekao “da”, složio se i Rama

Beograd je spreman da uđe u Evropsku uniju (EU) i bez prava veta, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Dok Brisel traži formulu za prijem novih kandidata koja bi ujedno smirila članice sumnjičave oko proširenja, stručnjaci ocenjuju da bi to bio “nužan kompromis“ i korak ka stolu u Briselu, makar i bez svih privilegija.

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike za “Blic” ocenjuje da je dobro što Beograd učestvuje u debatama koje se odnose na ovu teme jer to donosi poene kod zemalja EU koje nisu za prijem novih članica. Kaže da bi time imao sledeće prednosti:

• Predstavnike u Evropskom parlamentu
• Pristup jedinstvenom tržištu i svim fondovima EU
• Pravo glasa u odlukama koje se donose kvalifikovanom većinom (oko 80 odsto odluka)

Kada je reč o manama, Subotić dodaje da ne treba razmišljati o njima, već treba ovu opciju tretirati kao nužno zlo i ići ka minimalističkom pristupu.

– Poput predloga da nove članice ne mogu da blokiraju druge države na putu ka članstvu. Na primer, da Crna Gora, ako uđe pre, ne blokira Srbiju – rekao je Subotić.

I predavač na Diplomatskoj akademiji u Beču Štefan Lene je ocenio da bi ovakav ulazak novih članica u EU mogao da olakša podozrivim članicama da podrže i ratifikuju ugovore o pristupanju.

– Spominje se mogućnost da Evropska komisija u pristupne ugovore uključi odredbe kojima bi se novim članicama na određeno vreme ograničilo pravo glasa, bez mogućnosti veta, kao i uvela pojačana uslovljenost u oblasti vladavine prava. Primarni cilj takvog pristupa bio bi smanjenje rizika od nazadovanja novih članica, ali i podsticanje skeptičnijih država EU da podrže proširenje – rekao je Lene.

On je naveo i da je, za sada, sve na nivou spekulacija ali i da bi Evropska komisija svoje namere trebalo da predstavi u analizama javnih politika narednih nedelja.

“Za Srbiju je to prihvatljivo”

Da bi posle i Srbija mogla da pristane na ulazak u EU bez prava veta je nedavno otvoreno rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

– Za Srbiju je članstvo u EU bez prava veta prihvatljivo. Najvažniji aspekt za nas je jedinstveno tržište, kao i slobodno kretanje robe, ljudi i kapitala. To su centralne vrednosti koje želimo da ostvarimo kroz članstvo u EU – rekao je Vučić za nemački FAZ.

Istu spremnost izrazio je i albanski premijer Edi Rama.

Zašto je veto toliko sporan?

On članicama, pogotovo manjim državama EU, daje snažan pregovarački alat, ali može da uspori ili blokira zajedničku politiku. To dodatno stvara otpor prema proširenju, jer “crna ovca” EU, kako pojedini mediji zovu Mađarsku, često pribegava ovoj taktici.

“Svaku priliku treba iskoristiti”

Da je EU i ranije funkcionisala u više slojeva, da nisu sve članice u šengenskom sistemu niti u evrozoni, kao i da su tokom pregovora o članstvu postojala različita izuzeća podsetio je Ivan Vejvoda, stručnjak za međunarodne odnose.

On je ocenio da bi, bez obzira na eventualna ograničenja, svaku priliku za učešće u radu EU trebalo iskoristiti, uz dosledno poštovanje vladavine prava, ljudskih prava i demokratskih standarda.

– Čak i ako bi se za sto selo sa određenim ograničenjima, to bi trebalo iskoristiti kao priliku da se dokaže spremnost za punopravno članstvo – zaključio je Vejvoda, prenosi “Demostat”.

Kako se donose odluke u EU?

Najveći broj odluka se donosi kvalifikovanom većinom: “za” treba 55 odsto država članica koje predstavljaju 65 odsto ukupne populacije EU.

Jednoglasnost je potrebna kada se donose odluke koje se odnose na:

• Spoljnu i bezbednosnu politiku, uključujući sankcije
• Poreze
• Budžet
• Proširenje EU

Veto znači da svaka država članica može da blokira odluku. Tako je tokom odlučivanja o paketu sankcija Rusiji 2022. i 2023. godine, Mađarska pod palicom Viktora Orbana više puta najavljivala ili koristila veto u Savetu EU.

Kako to izgleda u praksi?

1. Evropska komisija predloži paket sankcija
2. Države pregovaraju u Savetu
3. Ako jedna zemlja kaže “ne“, odluka ne može da prođe
4. Sledi političko pregovaranje, ustupci, izuzeća ili modifikacije teksta

U nekim slučajevima Mađarska je dobila:

• Izuzeća za uvoz ruske nafte preko naftovoda
• Produženje rokova
• Izmene formulacija

Ko je za, a ko protiv?

Kada su u pitanju zemlje kandidati, Albanija je prva stala u red. Tamošnji premijer Edi Rama je već pristao na ovu opciju.

– Uvedite nas u Evropu, i spreman sam da potpišem sporazum u kojem jasno stoji da ne želimo pravo veta – rekao je u januaru.

Što se tiče članica, u svom tekstu za “Frankfuter algemajne cajtunga” (FAZ) poznati nemački novinar Mihael Martens je rekao da u Nemačkoj, između ostalih, Anton Hofrajter (Zeleni) podržava ideju širenja EU bez prava veta.

Takođe, Hofrajter je rekao da “vidi vlade koje to odbacuju sa gađenjem i besom”, ali da je u privatnosti, situacija drugačija: “Alternativa odricanju prava veta je da te zemlje uopšte ne postanu članice EU“.

I portparol za spoljnopolitička pitanja poslaničke grupe SPD u Bundestagu Adis Ahmetović je izrazio otvorenost za ovaj put.

– Odricanje od prava veta moglo bi biti kompromis za ubrzanje pristupanja – rekao je Ahmetović FAZ- u.

Ima i onih koji su protiv. Komesarka za proširenje EU, Marta Kos je jedna od njih.

– Svako proširenje mora da jača Evropu i ne sme da ograničava sposobnost delovanja EU. Međutim, svako ko poštuje sva pravila EU ne bi trebalo da se suočava sa nepravdom. U ugovorima EU nije predviđeno članstvo drugog reda – rekla je Kos.