Hrvat pitao da li je bezbedno da putuje po Srbiji – naš čovek mu dao odgovor za pamćenje: “Nemoj molim te, oni će da…”

Na popularnoj društvenoj mreži Redit pojavilo se pitanje koje je u kratkom roku pokrenulo lavinu komentara i izuzetno zanimljivu raspravu o stvarnim odnosima Hrvata i Srba na terenu. Korisnike je zaintrigirala dilema da li je za jednog Hrvata potpuno sigurno da poseti manja mesta i unutrašnjost Srbije, van većih turističkih i urbanih centara.

Objava je odmah privukla veliku pažnju jer zadire u osetljivu temu susedskih odnosa, predrasuda i bezbednosti.

Autor objave detaljno je objasnio svoje razmišljanje, naglasivši da iza pitanja ne stoje nikakve skrivene namere, već iskrena radoznalost. Istakao je da u velikim gradovima nema nikakvih barijera, ali da ga zanima kakva je situacija kada se siđe sa utabanih turističkih ruta i uđe u dublju unutrašnjost zemlje.

U svojoj objavi napisao je:

“Ovo nije trol pitanje, nego iskreno pitam. Svi znamo da možeš otići u Beograd ili Novi Sad i da te niko neće dirati. Mislim da je slično i u Hrvatskoj, ako Srbin dođe u Zagreb, neće imati nikakvih problema. Mene više zanima kako je u manjim gradovima, recimo u Subotici, Nišu ili čak nekim selima. Da li je glupo razmišljati o tome?

“U Srbiji sam imao pozitivno iskustvo”

Iskreno, moja procena je da je i u Hrvatskoj tako da se u nekom vrlo malom mestu od par hiljada stanovnika teoretski može dogoditi neki incident. Verovatno ne bi, ali nije nemoguće. Kad sam bio u Srbiji, mogu reći da sam imao veoma pozitivno iskustvo. Ljudi su bili ljubazni, prijatni i osećao sam se dobrodošlo. Baš mi se svidelo. Moram priznati da sam se uvek dobro sa Srbima razumeo zato što sam u Švajcarskoj odrastao i imam samo dobra iskustva, sa Bosancima isto. Šta vi mislite o tome?”

Od vojvođanske multikulturalnosti do Šumadije

Odgovori koji su usledili ispod objave bili su gotovo jednoglasni i bez nacionalističkih tenzija. Ljudi iz različitih krajeva Srbije masovno su delili svoja neposredna iskustva, poručujući da nacionalnost u svakodnevnom životu retko kome predstavlja povod za sukob, dok su gostoprimstvo i dobrosusedski odnosi u manjim sredinama i dalje na prvom mestu.

Korisnici iz Vojvodine odmah su istakli specifičnost svoje regije i dugogodišnji suživot različitih naroda:

“Subotica je multikulturalan grad kao i većina Vojvodine i nikad nisam čuo da je neko pravio nekome problem zbog nacionalnosti osim ako ne provociraš prvi. Isto mislim da je tako i u Nišu i u manjim mestima. Ja živim u blizini Novog Sada gde smo u mestu decenijama susedi sa Mađarima i nikad nije bio problem nikakav, naprotiv, svako će ti pomoći ako negde zagusti jer se gotovo svi poznaju.”

Slične poruke opuštene atmosfere stigle su i sa juga zemlje, gde lokalni stanovnici svakodnevno susreću posetioce iz Hrvatske:

“Svaki dan viđam brda auta sa hrvatskim registracijama po Nišu, nisam do sada čuo da je neko imao problem”.

I drugi Hrvati nikad nisu doživeli neprijatnost

U raspravu su se uključili i sami Hrvati koji često putuju kroz Srbiju i koji su potvrdili da nikada nisu doživeli neprijatnosti, čak ni na manifestacijama koje se u medijima ponekad percipiraju kao nacionalno obojene:

“Ja sam u Guči na saboru trubača čuo dosta Hrvata… I sam sam iz Hrvatske i skoro svake godine se vozam Šumadijom i Dragačevom, jedino što se neko nekada okrene za autom.”

Posebnu pažnju privukao je komentar koji je, bez mnogo uvijanja, sažeo stav većine učesnika ove virtuelne diskusije, povukavši direktnu paralelu između dve države:

“Apsolutno sigurno. Gde god da želiš. Posledice rata nisu ostavile neki veliki trag u Srbiji, tako da ni netrpeljivost nije toliko izražena kao u Hrvatskoj. Naravno, osetljive teme izbegavaj. Inače možeš pričati koliko hoćeš da si Hrvat, niko te neće dirati zbog toga.”

“Nemoj molim te”

Bilo je i onih koji su na ovo pitanje odgovorili kroz prepoznatljiv regionalni humor, ali sa izrazito toplom i jasnom porukom dobrodošlice koja ruši sve političke barijere:

“Nemoj molim te, nalivaće te rakijom i nahraniti svinjetinom, a onda će te još nagovarati da prespavaš u njihovoj kući.”

Celu priču i opšti ton rasprave najbolje je zaključio jedan kratak, ali jasan komentar: “Dobro došao brate, neće niko da te dira.”

(Dnevno.hr)