27 GODINA OD NATO AGRESIJE – ISTINA KOJU NE SMEMO ZABORAVITI Srbija se seća stradanja: Širom zemlje odata pošta žrtvama NATO agresije (FOTO, VIDEO)

Agresija NATO na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine u 19.53 časova. Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece. Kao nestali vode se 25 osoba.

Šainović: NATO bombardovanje se nije moglo izbeći

Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović izjavio je da se NATO bombardovanje SRJ 1999. godine nije moglo izbeći, jer tadašnje rukovodstvo zemlje nije htelo da potpiše kapitulaciju, okupaciju i gubitak suvereniteta zemlje.

“Rat je trajao sve dok se taj ultimatum ‘potpiši Rambuje‘ nije zamenio sa Rezolucijom 1244, u kojoj je suverenitet države, ostanak dela vojske i policije na Kosovu, zaštita manastira, srpskih građana i razoružanje OVK. To su bili naši uslovi. Sve piše u Rezoluciji 1244″, rekao je Šainović povodom godišnjice početka NATO agresije na SRJ.

Na pitanje šta je tadašnje rukovodstvo moglo da uradi da se izbegne bombardovanje, Šainović kaže da tadašnje rukovodstvo nije odlučivalo o bombardovanju, već onaj ko je bombardovao i ističe da su SRJ postavljeni uslovi mnogo pre bombardovanja.

Prema rečima Šainovića, pretnje da će Srbija biti bombardovana postojale su od 1991. godine, a pritisak NATO-a da dođe na KiM tekao je od jeseni 1998, kada je tadašnja vlast uspela da porazi tzv. OVK.

“Onda je OEBS odlučio da dođe Voker (Vilijem, šef verifikacione misije OEBS na KiM) i njegova misija koja je očigledno tu služila samo da naraste OVK i da se vrati ponovo za sukob. Ima stotine događaja koji to potvrđuju i svakodnevne beleške i naše intervencije prema njima”, istakao je Šainović.

Dodao je da je očigledno da je odluka o bombardovanju doneta u oktobru 1998. pa je onda navodno suspendovana do daljeg jer je OVK bio poražen, a bombardovanje je, kako je naveo, bez pešadije neizvodljivo.

“Kada je rehabilitovan OVK i povratio snagu, a nas držali u kasarnama zbog sprovođenja sporazuma, onda su se stvorili uslovi za bombardovanje. Onda se održao Rambuje kao tranzitna stanica do bombardovanja, gđe je od nas traženo da jednim potpisom prihvatimo okupaciju cele zemlje”, objašnjava Šainović.

On je naveo da je za tadašnje rukovodstvo sporazum iz Rambujea bio neprihvatljiv jer je postavio stvar tako da Srbija nema suverenitet na Kosovu.

Šainović je rekao da je od Srbije traženo da prihvati da se za tri godine održi međunarodna konferencija koji će rešiti kosovski problem u skladu sa voljom naroda, ali ne srpskog, već bi se na KiM održao referendum o nezavisnosti i istakao da tadašnje rukovodstvo to nije moglo da prihvati.

“NATO trupe ušle bi u našu zemlju”

Dodao je da bi, osim toga, NATO trupe ušle u našu zemlju. Prema njegovim rečima, bilo je ili okupacija zemlje ili bombardovanje i to ni jedna vlada nije mogla da prihvati.

Navodi da su u Rambujeu predstavnici Albanaca sa KiM tražili da se odmah proglasi nezavisno Kosovo, što nije prihvaćeno, a da je tadašnji ministar spoljnih poslova Velike Britanije Robin Kuk na konferenciji za novinare rekao da “Albanci nisu normalni”, jer sada kada se bune, ne mogu da bombarduju Srbe.

“A Madlen Olbrajt (tadašnja američka državna sekretarka) hladno kaže: ‘Za stanje u pregovorima su krivi Srbi i ako ne poslušaju, biće bombardovani’. To je februar 99. Onda dolazi Holbruk (Ričard) kod Miloševića sa ultimatumom: ‘Potpiši Rambuje ili ćemo te bombardovati’. Mi smo vaspitani da se država ne predaje. Da, ako postoje bilo kakav problem, uvek postoje politička rešenja, ali oni ne razgovaraju o političkom rešenju”, kaže Šainović.

Dodaje da je poslednja ponuda Beograda bila da SRJ uđe u NATO, pod uslovom da uđe cela, a da je Kristofer Hil na to rekao da to “uopšte nije tema”.

Šainović je naveo da je rat trajao sve dok ultimatum ‘potpiši Rambuje’ nije zamenjen Rezolucijom 1244.

Šainović je ukazao da je SRJ tokom agresije uspela da odbrani granice, ali da nije mogli da brani gradove od napada iz vazduha i da je stanovništvo bilo strahovito ugroženo.

“Počeli su da nam gađaju infrastrukturu, kao što se sada događa u Ukrajini i Iranu. Ostale su nam još tri trafostanice čijim bi rušenjem izgubili moć da prespajamo napajanje električnom energijom, a kad država ostane bez struje onda nema ni vode, grejanja. Tako da smo mi prihvatili to, kao jedini uslov, da UN pravno garantuje naš suverenitet i evo ta borba i danas traje”, rekao je Šainović.

On je naveo da je malo poznat podatak da je rat trajao pet dana duže zato što je u ponuđenom sporazumu Srbija morala da povuče trupe do određenog roka, a da će međunarodne snage stići kasnije, jer, navodno, nisu mogli da spreme trupe.

“Hteli su da naprave vakuum, da se mi povučemo, da uđe OVK, popali, zapali, sruši, a da oni dođu posle. Mi smo to odbili. To je trajalo tih pet dana i pet noći dok nismo ih naterali da potpišu da je povlačenje naših snaga sinhronizovano sa ulaskom snaga UN i da postoji primopredaja zona i bezbednosna primopredaja, tako da postoji odgovornost KFOR za stanje i bezbednost stanovništva na Kosovu. Oni su to prihvatili”, naveo je Šainović.

Dodao je da su snage KFOR kasnije dozvolile da se, i u njihovom prisustvu, desi progon Srba.

Lazarević: Pokazali smo besprimerni patriotizam i nesalomivi moral

General-pukovnik u penziji Vladimir Lazarević, koji je za vreme NATO agresije 1999. godine bio komandant Prištinskog korpusa, kaže da je srpska vojska tokom NATO agresije pokazala besprimerni patriotizam, antologijski heroizam i nesalomivi moral, kao i vrhunsku osposobljenost i efikasno komandovanje i taktiku upotrebe snaga.

Lazarević, povodom 27 godina od početka NATO agresije na našu zemlju, kaže za Tanjug da tada niko iz martovske generacije vojnika ni jednog trenutka nije dovodio u pitanje produženje vojnog roka.

“Mi smo se suprotstavljali beskonačno imperiornoj vojnoj sili. U odnosu na njih, bili smo beskonačno ništa, ali smo imali ono što oni nisu, imali smo svoje strategijske prednosti”, rekao je Lazarević.

Prema njegovim rečima, u zvaničnim dokumentima u Pentagonu upisana je taktika tadašnje Vojske Jugoslavije.

“Kažu da je to taktika 4M, koju smo mi dešifrovali kao maskiranje, manevar, mobilnost i moral”, istakao je Lazarević.

Dodaje da je vojska zahvaljujući tome uspela da sačuva srpski narod na prostoru Kosova i Metohije. Naglašava da je vojsci od velike pomoći bila i neraskidiva veza sa srpskim narodom.

Lazarević se prisetio i poslednjih reči Ljiljane Žikić Karađorđević, majke šestoro dece i vojnika-dobrovoljca, koja je 1. aprila 1999. godine poginula u selu Ljubenić kraj Peći, nakon što je upala u zamku Albanaca sa još dva srpska vojnika.

“Za ovu zemlju vredi ginuti, i mrtva ću braniti Srbiju”, glasile su njene reči, kaže Lazarević.

Prema njegovim rečima, NATO agresija je 1999. godine bila izvesna, imajući u vidu da je američki senat raspravljao o planu napada na našu zemlju još u avgustu 1998. godine.

“Oni su imali svoj plan i čekali su pogodnu priliku, čekali su neki povod. Albanci su čekali i dočekali Račak, najveću prevaru 20. veka, da bi rekli ‘sada smo ubedili svet, krećemo u agresiju'”, naveo je Lazarević.

Kao najteži trenutak tokom rata navodi izmeštanje srpske vojske sa prostora Kosova i Metohije.

“Ja lično smatram da mi je to najteži dan za vreme odbrane otadžbine. Nisam mogao da prihvatim da ostavljamo neizvučene borce. Ni dan danas ne znamo gde su tela njih osmorice”, rekao je Lazarević.

Naveo je da je srpski narod na Kosovu i Metohiji tada bio u očaju.

“Morali su da napuste sve svoje, mali broj njih je ostao. Bila je to dramatično teška situacija”, priseća se Lazarević.

Odalović: Pokušavali smo da sa Albancima dijalogom rešimo probleme

Predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je da je Srbija uoči NATO agresije 1999. godine bila izložena teškoj bezbednosnoj situaciji u AP Kosovo i Metohija i da je uprkos tome pokušavala da dijalogom rešava krizu na KiM, ali da do toga, nažalost, nije došlo.

Odalović je, povodom 27 godina od početka NATO agresije na SRJ, rekao za Tanjug da su tadašnje vlasti u više navrata pre bombardovanja, pokušale da uspostave razgovor sa predstavnicima Albanaca na KiM kako bi se zaustavili sukobi, uz nadu da do NATO napada neće doći.

“Mi nismo bili neko koji je prizivao NATO agresiju, niti je sa NATO-om na bilo koji način bio u konfrontaciji. Mi smo pokušavali da sa kosovskim Albancima kroz započeti dijalog rešavamo pitanje autonomije, stepena autonomije, vršenja vlasti koja je dole bila postavljena u skladu sa Ustavom. Bili smo spremni da određene ustupke uradimo da bi to jednostavno funkcionisalo. Međutim, njima nije dozvoljeno ni da sednu za sto”, istakao je Odalović.

Naveo je da je jugoslovenska delegacija 17 puta na najvišem nivou dolazila da se sretne sa predstavnicima Albanaca sa KiM i da razgovara o mirnom rešenju.

“Nažalost, sem prvog sastanka, nikada se više nisu sastali. To je bila naša i dobra vera i dobra namera”, rekao je Odalović i dodao misli da o tome nisu odlučivali na Albanci na KiM.

Prisećajući se stradanja civila i razaranja od NATO bombi, naveo je da su to slike koje se ne mogu zaboraviti, a kao jedan od najtežih događaja ispričao je slučaj kada je pogođena kuća u kojoj je stradalo 11 ljudi, među kojima devetočlana porodica Roma.

Kao posebno potresan slučaj naveo je pogođen autobus sa civilima u mestu Lužane, pri čemu je stradalo više od 60 osoba.

Odalović je podsetio da su tokom bombardovanja oštećeni civilni objekti poput pošte, banaka, kao i groblja, navodeći kao primer groblje u Prištini.

“To su sve slike koje ne mogu da se zaborave i ne smeju da se zaborave, a sve su to civili ili civilni objekti, civilne žrtve”, naglasio je Odalović.

Dačić: NATO agresija trajna rana

Ministar unutrašnjih poslova i predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić izjavio je, povodom godišnjice početka NATO agresije na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, da je taj dan ostao upisan kao jedan od najtežih dana u novijoj istoriji Srbije i kao trajna rana u sećanju našeg naroda i naglasio da se ne sme dozvoliti da se zaboravi istina o tim danima, kao ni nevine žrtve.

Dačić je naveo da su 1999. godine na Srbiju padale bombe, da su rušeni mostovi, škole, bolnice i domovi, stradali nevini ljudi, deca, žene i starci.

”Bila je to agresija bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, protiv jedne male zemlje koja je branila svoju slobodu i dostojanstvo. Ali ono što nisu mogli da unište bili su duh i vera našeg naroda u svoju državu. Srbija je bila izložena ogromnoj sili, ali nije slomljena”, naveo je Dačić u objavi na Instagramu.

Prema njegovim rečima, iz tih dana stradanja izašli smo sa još snažnijom svešću o tome koliko su sloboda, nezavisnost i pravo na sopstveni put vrednosti koje se ne mogu ni bombama ni pritiscima uništiti.

”Naša je dužnost da pamtimo sve nevine žrtve i da nikada ne dozvolimo da se zaboravi istina o tim danima. To dugujemo onima koji su stradali, ali i generacijama koje dolaze”, naveo je Dačić.

Milenković: Te 1999. svi piloti su poletali jer smo branili Srbiju i slobodu

Pilot u penziji Dragan Milenković izjavio je da su on i sve njegove kolege vojni piloti 1999. godine, za vreme NATO agresije, poletali na svojim avionima suprotstavljajući se mnogo nadmoćnijem neprijatelju jer su hrabro branili Srbiju i slobodu.

“Obučavani smo i hteli smo iz toga malog što imamo od tehnike da izvučemo maksimum. Zato su pojedinci platili glavom, ali mi je na ponos to što su to bile moje kolege i što sam možda i ja učinio nešto da tih 200 aviona ne istrese teret na Srbiju”, kaže Milenković za Tanjug povodom 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Istakao je da je 19 najrazvijenijih zemalja 1999. godine napalo jednu malu zemlju, ali da su piloti bili svesni da, ako nešto ne učine, nema ko drugi to da učini.

Na pitanje kakav je bio osećaj ići protiv mnogo nadmoćnije sile, kaže da je u njima bila želja da spreče to što je neko pokušao da nam kao zemlji nametne.

“Svi smo bili svesni i svako toga mora da bude svestan i danas – sloboda je neprocenjiva”, istakao je Milenković.

Kaže da je uveče 24. marta 1999. godine, kada su pale prve bombe, zajedno sa Slobodanom Perićem bio u pripravnosti broj jedan za poletanje protiv NATO agresora na aerodromu Batajnica, ali da je poleteo tek posle nekoliko dana.

Prvo je, kako je naveo, otišao na aerodrom Ponikve, a zadatak im je bio da neutrališu izviđački avion U2 koji je leteo uz granicu i stalno pravio problem.

Prema njegovim rečima, na Ponikvama je bio samo jedan “mig 29”, a po svim proračunima avion U-2 ne može da se obori bez dejstva kompletne eskadrile, jer je uglavnom štićen sa dve formacije lovaca.

“Čovek tog trenutka shvati da je, bez obzira koliki je teret na njegova pleća pao, da može da kaže hoću ili neću, probaću ili neću. Bio sam svestan koliki je rizik, ali me je nešto u duši obavezivalo – ne mogu oni da vršljaju i da rade što god hoće iznad moje, naše Srbije”, kaže Milenković.

Dodao je da je njegov kolega poleteo “migom” koji je zbog nedostaka goriva bio prinuđen da sleti u Kraljevo, zbog čega je preko noći morala da bude prebačena kompletna ekipa i sredstva na kraljevački aerodrom.

“Mehaničari su tada ustanovili da je avion neispravan, nisu mogli da ga poprave… Čekali smo rezervni deo, ali smo sutradan dobili naređenje za poletanje bez obzira na stanje aviona… Dobio sam podatak da je 200 aviona krenulo na Srbiju. Odluka je na meni. Poleteo sam svestan da nema ko drugi, da će po nama svima baciti svoj teret ako ih niko ne spreči”, kaže Milenković.

Naveo je da je tada poleteo prema KiM, ali da je u jednom trenutku, nakon brojnih pokušaja da uspostavi vezu i dobije instrukcije, dobio signal da je “ozračen nišanskim radarom”.

Kako navodi, u toj situaciji jedino je mogao da vidi četiri bela traga za koje je znao da su rakete lansirane sa daljine veće od 80 kilometara, zbog čega je uradio manevar.

Dodao je da je u toku tog poletanja bila uništena stanica koja je trebalo da mu daje podatke, a kako je bila jaka sumaglica imao je samo vertikalnu vidljivost, uređaji za navigaciju nisu radili i nije znao kuda da leti.

Prema njegovim rečima, tek kada je uočio Zapadnu Moravu, mogao je da pokuša da odredi kurs u nadi da će doći do Kraljeva. Na tom putu je, kako kaže, dobio novi signal “ozračen” koji je ovaj put dolazio iz donje sfere, od naših snaga, što je bio veliki problem.

“Raketa lanisrana sa zemlje kada udari avion ima mnogo veću snagu od lansirane iz aviona kada pilot i ima šansu da se katapultira”, rekao je Milenković.

Naglašava da je sa potpukovnikom Milenkom Pavlovićem, koji je poginuo 4. maja iznad Valjeva, a po kome aerodrom u Batajnici nosi ime, razgovarao o tome da su im šanse minimalne, ali da su uprkos tome poletali.

Na pitanje šta sve osim tog leta pamti tokom 78 dana bombardovanja, kaže da se je svaki dan donosio nešto što vreme ne može da izbriše.

Prema njegovim rečima, tu je sećanje i na stradale kolege – pilota potpukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. Lovačko-avijacijskog puka Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije.

Ne može, naglasio je, da zaboravi ni dan kada su njegove kolege Slobodan Perić i Zoran Radosavljević poleteli i kada su obojica oboreni.

Naveo je da pamti i napetost, trenutke čekanja za poletanje, poletanja, dežurstva, pripravnost, izmeštanja, iscrpljivanje. Mogli su, kako navodi, da sede u avionu samo sat, pa su morali da se odmaraju, što je postao problem nakon što su srušeni objekti u Batajnici.

“Morali smo tada da budemo u autobusu i mi piloti i mehaničari. Taj autobus je kružio putevima, dok je to vreme trebalo da posluži da se odmorimo”, rekao je Milenković.

Drecun: NATO bombardovanje SRJ sahranilo međunarodno pravo i uvelo pravo jačeg

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je danas da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine bio najsnažniji uspešan pokušaj kršenja povelje UN i međunarodnog prava, i napomenuo da je taj presedan otvorio put za mnoge druge intervencije kao što je trenutna vojna operacija u Iranu.

Drecun je za Tanjug rekao, povodom 27 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, da je tada definitivno sahranjeno međunarodno pravo i uvedeno pravo jačeg, i dodao da je cilj NATO-a i SAD tada bio da pokušaju da promene principe i pravila delovanja i funkcionisanja međunarodnog prava.

“Te 1999. godine je bio održan međunarodni samit u Čikagu za koji je rečeno da je istorijski samo zbog toga što su uspeli da promene pravila u funkcionisanju UN. Godinama pre toga su SAD pokušavale da izmene povelju UN u smislu da grupa zemalja u slučaju nekakve humanitarne krize može da interveniše vojnom silom i bez odobrenja Saveta bezbednosti, a ključni princip je da samo Savet bezbednosti može da naredi upotrebu međunarodne sile”

Kako je naveo, s obzirom na to da SAD nisu uspele da promene povelju UN, onda su sproveli tu zločinačku agresiju na SRJ i uspostavili princip intervencije zbog navodne humanitarne katastrofe koja je nastala tek nakon NATO bombardovanja, čemu svedoči i seminar koji je bio održan u britanskom parlamentu gde je rečeno da je NATO bombardovanje pokrenulo humanitarnu katastrofu.

Vojni ciljevi su bili potpuno jasno definisani jer je, kako je naveo, AP Kosovo i Metohija meki trbuh Balkana, odnosno ko želi da kontroliše situaciju na Balkanu on onda treba da kontroliše KiM, istakao je Drecun i dodao da je NATO želeo kontrolu nad tim delom teritorije kako bi uspostavio kontrolu nad Balkanom.

“Želeli su i promenu režima u SRJ jer su želeli da našu zemlju imaju kao potencijalnu članicu NATO-a, a ne kao nekog ko bi se protivio daljem širenju NATO-a. Ti politički ciljevi su generalno ostvareni kada je u pitanju povelja UN, ona je potpuno prekršena tada, vojni ciljevi su takođe u značajnoj meri ostvareni ali ono što im je bio jedan od najvažnijih ciljeva, da od Kosova naprave nekakvu državu, taj posao nisu ni dan-danas uspeli da dovrše”, izjavio je on.

Na pitanje da li je postojala realna diplomatska alternativa koja je mogla da spreči bombardovanje, Drecun je rekao da su pregovori u Rambujeu za nas bili izuzetno nepovoljni zbog toga što su SAD i ostale zapadne zemlje pokušale SRJ da nametnu i onaj deo koji bi doveo do referenduma u AP KiM nakon tri godine od ulaska međunarodnih snaga.

Prema njegovim rečima, to bi značilo prihvatanje otcepljenja AP KiM sa naše strane i to na zakonit način na osnovu referenduma.

“Bilo je predviđeno i da NATO može da prelazi preko naše teritorije kada god mu se prohte bez ikakvih ograničenja, što je vodilo ka nekakvoj okupaciji zemlje od strane NATO-a. Kako bi se stvari odvijale da je prihvaćen sporazum koji su SAD nudile u Rambujeu, najbolje pokazuje sudbina misije OEBS-a. Ta misija je došla na KiM da bude činilac mira, a pretvorila se u misiju koja je pripremala NATO agresiju. Isto bi se desilo i sa Rambujeom”, istakao je on.

Drecun je dodao da je njihov cilj bio da isteraju snage bezbednosti SRJ iz AP KiM, da taj deo teritorije pretvore u nekakvu državu, da vojno prisustvo tamo zadejstvuju za stalno i da završe posao sa prebacivanjem snaga što bliže ruskim granicama, i ocenio da nije postojala bilo kakva diplomatska alternativa koja je mogla da spreči ovu agresiju.

Odgovarajući na pitanje u kojem pravcu se danas kreće bezbednosna politika Srbije i da li se iskustva iz 1999. godine dovoljno koriste u oblikovanju savremeno vojne i političke strategije Srbije, Drecun je rekao da su za Srbiju dragocena iskustva iz 1998. i 1999. godine, posebno u delu koji se odnosi na sukob sa asimetričnim bezbednosnim izazovima kao što je terorizam i separatizam, i dodao da su ta iskustva i dan-danas primenjiva.

“Imate događaje u selu Račak koji je poslužio kao opravdanje za zločinačko bombardovanje naše zemlje, ali taj slučaj i intervencija naših snaga bezbednosti u američkim udžbenicima za specijalne jedinice je naveden kao izuzetno efikasna i protivteroristička akcija. I dan-danas su ta iskustva izuzetno važna, ali menja se u značajno meri način ratovanja a upotrebom dronova, ide se ka digitalizovanoj armiji, stvaranju mašina koje će ratovati”, naveo je on.

Drecun je istakao da Srbija danas vodi politiku vojne neutralnosti, što znači da sopstvenim kapacitetima mora da se grade odbrambeni potencijali koji treba da budu u funkciji odvraćanja i davanja udara ukoliko se neko odluči na agresiju prema Srbiji.

Pored toga što nas ta politika vojne neutralnosti oslanja na sopstvene kapacitete i domaću namensku industriju, ona je usmerena i na saradnju sa zemljama i savezima sa kojima možemo značajno da podignemo naše vojne kapacitete, izjavio je on i dodao da u tom smislu Srbija ima značajnu vojnu saradnju sa NATO-om preko Programa partnerstvo za mir.

Stamenkovski položila venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski u ime Vlade Srbije, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, položila je danas venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku i istakla da je Srbija, u vremenima globalnih potresa, ona koja najviše na mir poziva, zato što zna kolika je cena njegovog gubitka.

Stamenkovski je, tokom državne ceremonije odavanja pošte stradaloj deci na kojoj su prisustvovali predstavnici Grada Beograda, diplomatskog kora, udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije i roditelji stradale dece, istakla da Srbija nikada neće zaboraviti ni jednu žrtvu zločinačke agresiji nad našom zemljem 1999. godine.

“Nismo zaboravili ni jedno ime i prezime uklesano na spomenike širom naše zemlje. Nismo zaboravili da su NATO projektili prekinuli zagrljaj naše dečice sa njihovim roditeljima”, istakla je Stamenkovski.

Vidović položila venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji na Tašmajdanu

Zamenica gradonačelnika Beograda Vesna Vidović položila je danas venac na Spomenik deci stradaloj u NATO agresiji na Tašmajdanu i tim povodom istakla da sećanje na stradalu nevinu decu treba da bude naša obaveza da budemo jedinstveni, mudri i istrajni u očuvanju mira.

Vidović je istakla da godišnjica NATO bombardovanja nije samo dan tuge već i dan odgovornosti da čuvamo istinu, da gradimo društvo u kojem će sva deca biti bezbedna i da nikada više ne dozvolimo da nevini stradaju.

“Sećamo se ugašenih mladih života, dece koja nisu dobila priliku da odrastu, da sanjaju i stvaraju. Njihova imena i sudbine ostaju upisani u istoriju našeg društva kao trajna opomena da stradanje nikada ne sme da se zaboravi”, rekla je Vidović i dodala da treba da čuvamo istinu, da gradimo društvo u kojem će sva deca biti bezbedna i da nikada više ne dozvolimo da nevini stradaju.

Na Straževici pre 27 godina pala prva NATO bomba u Beogradu 1999.

Članica Gradskog veća Violeta Filip danas je, u ime Grada Beograda, položila venac na spomen-obeležje “Glasnik sa Straževice”, gde je pala prva bomba u Beogradu pre 27 godina u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Poštu poginulim vojnicima su, povodom obeležavanja 27. godišnjice od početka NATO bombardovanja, odali i predstavnici Vlade Srbije, delegacija Vojske Srbije, članovi porodica poginulih vojnika i udruženja građana.

Članica Gradskog veća Filip je rekla da je tu na Straževici pala prva bomba u Beogradu 24. marta 1999. godine, kao i da je to mesto najviše puta bombardovano.

“Straževica je jedan od simbola naše slobodarske tradicije i požrtvovane odbrane naše zemlje tokom NATO agresije 1999. godine. U toj borbi su svoje živote nesebično položili zastavnici prve klase Vlastimir Lazarevć i Vladimir Vujović”, rekla je Filip.

“Grad Beograd, kao simbol stradanja i slobodarskog duha, nastaviće da dostojanstveno neguje kulturu sećanja”, poručila je Filip.

Dakić položila venac na Trgu braće Milić: Rušili su nas, ali nam nisu srušili ponos

Pomoćnica direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Milica Dakić položila je danas venac pored spomenika tragično nastradaloj braći Milić u Kosovskoj Mitrovici i izjavila je da se pre 27 godina 19 sila obrušilo “na jednu brojem malu, ali srcem i dušom, snažnu zemlju”.

“Rušili su nam mostove, škole, bolnice, ubijali nam decu, ali nam nisu srušili ponos i nisu nam srušili čast, slogu i jedinstvo”, izjavila je Dakić, a prenosi TV Most.

Navela je da je da su braća Milić simbol stradanja i jedne ogromne tuge majke koja je izgubila sinove.

“Danas sam ovde da u ime Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju odam poštu tragično nastradalim sunarodnicima u NATO agresiji pre 27 godina. Nismo slučajno danas ovde na trgu Braće Milić koji je simbol stradanja i jedne ogromne tuge, jedne majke koja je izgubila tri sina, tri sokola. Ali sa druge strane i ovaj trg i ovaj spomenik je znak da mi kao država Srbija, pamtimo i sećamo se i ne zaboravljamo naše stradalnike. S druge strane, ovaj spomenik i tuga te majke nas opominje koliko je važno da u današnje vreme, vreme puno izazova, čuvamo mir, stabilnost i upravo je to politika predsednika Aleksandra Vučića”, rekla je ona.

Brnabić: Čin otvorene i brutalne agresije na suverenu zemlju

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je NATO bombardovanje bio čin otvorene i brutalne agresije na suverenu zemlju koja nikoga nije napala, čin kršenja međunarodnog prava, pa čak i NATO pravila.

“Ovo je bio neoprostiv zločin nad Srbijom, našim narodom i svim našim građanima”, istakla je Brnabićeva na mreži X reagujući na navode predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da je tadašnje rukovodstvo 1999. godine “izložilo zemlju NATO bombardovanju”.

“Nije kriv NATO, krivi smo mi – kaže Đilas. Mala Milica je kriva što je sedela na noši. Radnici RTS-a su krivi što su bili zaposleni na RTS. Ljudi u Aleksincu su krivi što su rođeni u Aleksincu, Nišlije što su rođene u Nišu…. i svi ostali u Srbiji, kao takvi, sami su krivi”, navela je Brnabićeva.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas prethodno je u saopštenju naveo da je tadašnja Vlada 24. marta 1999. godine “zemlju izložila bombardovanju i ratu sa celim zapadnim svetom”.

Banjaluka: Molitveno sećanje na žrtve NATO agresije

U Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci danas je održano molitveno sećanje za žrtve NATO agresije na bivšu Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Današnji parostos u Hram Hrista Spasitelja služen je za žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske Krajine, Republike Srpske i SR ugoslavije, u organizaciji Srpskog sabranja “Baštionik”.

Pijetet su odali najviši zvaničnici Republike Srpske.

Prisutni su predsednici Republike Srpske Siniša Karan, Narodne skupštine Nenad Stevandić, Vlade Savo Minić, lider SNSD Milorad Dodik, ministri u Vladi Republike Srpske, narodni poslanici, srpski delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević, odbornici u Skupštini grada Banjaluka, predstavnici Gradske uprave, predstavnici Srpskog sabranja “Baštionik”.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić poručio je da nema zaborava ni opraštanja dok se oni koji su počinili zločine ne pokaju.

“Praštanje je u Božjoj nadležnosti a na nama je da svaki dan pokazujemo da smo dostojni svojih predaka te da ne zaboravljamo i ne opraštamo zločine”, rekao je Stevandić.

Premijer Republike Srpske Savo Minić je rekao da srpski narod ima veliku snagu jer je preživeo i izdržao tokom bombardovanja NATO alijanse.

“Moramo biti zahvalni onima koji su dali svoje živote i delove tela. Hrišćanstvo nas uči da treba oprostiti, ali ne smemo zaboraviti i moramo učiti pokoljenja kroz šta je naš narod prolazio kroz istoriju”, rekao je Minić.

Minić je danas nakon parastosa koji je služen žrtvama NATO agresije u Banjaluci naglasio da je teško oprostiti nekome ko je koristio najsavremeniju tehnologiju protiv jednog naroda.

Dodik: NATO agresija na SRJ i Srpsku je bila zločinačka namera prema Srbima

NATO bombardovanjem Republike Srpske i Savezne Republike Jugoslavije pokazane su zločinačke namere prema jednom, srpskom narodu, poručio je danas predsednik SNSD Milorad Dodik povodom 27. godišnjice od početka NATO agresije.

“Ta namera se jasno vidi u tome što su izbacili više od 10.000 tona bombi sa osiromašenim uranijumom. Bombardovanje je uticalo na pojavu malignih bolesti kod mnogih, pa i kod onih koji se danas rađaju”, napisao je Dodik na platformi Iks.

Poručio je da to mogu da urade samo zlotvori i još da tu akciju nazovu “Milosrdni anđeo”.

“Ta zločinačka bolumenta je, bez ikakvog oslonca u međunarodnom pravu, ubila mnogo nedužne dece i civila, rušila mostove, razarala Srbiju”, naveo je Dodik i istakao:

“Napad na Republiku Srpsku je bio s ciljem da se u vojnom smislu rastereti Sarajevo i porazi Vojska Republike Srpske, čime su se direktno umešali u ratni sukob u BiH”.

Kasnije su, naveo je Dodik, skrnavljenjem Dejtonskog sporazuma, uradili sve da ostvare svoje ciljeve, kazne Republiku Srpsku i potlače srpski narod.

“Više od 30 godina nakon toga pokazali smo da ostajemo i opstajemo, napredujemo i da je ovaj narod vratio samopouzdanje”, naveo je Dodik.

Položeni venaci u Čačku

Polaganjem venaca na spomenik žrtvama NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, danas je u Čačku obeležena godišnjica početka bombardovanja 1999. godine, uz poruku da stradanja ne smeju da se zaborave, ali ni ponove.

Predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida i porodica poginulih boraca grada Čačka Nikola Davidović istakao je da je važno govoriti o razmerama stradanja koje je Srbija pretrpela tokom NATO agresije.

“Vrlo je važno reći da je Srbija pretrpela izuzetno velike ljudske žrtve, vojnike i policajce koji su svoje živote izgubili čuvajući svoju otadžbinu i svoj narod. I izuzetno velike civilne žrtve, naročito decu”, rekao je Davidović.

On je pozvao da se građani prisete straha i neizvesnosti koje je bombardovanje donelo.

“Pozivam vas i da se setimo na trenutak zvukova sirena, zvukova aviona NATO-a, tomahavka, straha, nesigurnosti građana, eksplozija i ruševina, kao i korišćenja kasetne municije i municije sa osiromašenim uranijumom i drugim oružjem koje je bilo zabranjeno međunarodnim sporazumima”, naglasio je Davidović.

Govoreći o posledicama po Čačak, on je podsetio na razaranja industrijskih i privrednih objekata.

“Setimo se i ruševina u kompaniji Sloboda, Remont, Cer, mehanizacije i drugih objekata koji su bombardovani na teritoriji grada Čačka od strane NATO alijanse. Gradu Čačku je pre 27 godina bombardovanjem pričinjena ogromna šteta, uništenjem i oštećenjem privrednih objekata i drugih subjekata, gubitkom radnih mesta, naših sugrađana i civilnim, odnosno ljudskim žrtvama”, rekao je Davidović.

Posebno je ukazao na dugoročne posledice po zdravlje stanovništva.

“Postoji i problem o kojem ne treba da ćutimo, već treba glasno i jasno da kažemo, a to je veliko povećanje kancerogenih oboljenja i drugih teških bolesti koje su nastale kao posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom i drugim zabranjenim oružjem”, naveo je on.

Prema njegovim rečima, posledice bombardovanja osećaju se i danas.

“Grad Čačak i nakon 27 godina oseća vrlo velike posledice NATO agresije. I danas postoje tragovi bombardovanja koji nisu obnovljeni i otklonjeni”, istakao je Davidović.

On je naglasio da je Dan sećanja prilika da se oda pošta stradalima i iskaže zahvalnost onima koji su branili zemlju.

“Dan sećanja na žrtve NATO agresije je prilika da se očuva uspomena na junačke podvige naše vojske i policije i viteški otpor našeg naroda, da se oda pošta onima koji su položili svoje živote na oltar otadžbine i da se još jednom uputi priznanje braniocima”, rekao je Davidović.

Kako je dodao, to je i podsećanje na jedinstvo naroda u teškim trenucima.

“Bilo je to vreme kada smo, kao i mnogo puta ranije tokom istorije, bili svi kao jedan. Jer sloboda, čast i dostojanstvo, mir, čojstvo i junaštvo za srpski narod su najveće svetinje”, naveo je on.

Davidović je poručio da je obaveza svih da neguju kulturu sećanja.

“Naša je obaveza da zajedno negujemo tradiciju, poštujemo sve one koji su se borili za našu zemlju, sačuvamo sećanje na one koji su dali živote za naše bolje sutra i našu državu. Ovo je i prilika da podsetimo naše mlade generacije i buduće naraštaje da se ne zaboravi i da ratova više nikada ne bude”, zaključio je Davidović.

Načelnik Moravičkog upravnog okruga Marko Parezanović rekao je da bombardovanje Jugoslavije samo otvorilo vrata brojnim sukobima širom sveta.

“Mnogi su tada na Zapadu, možda i naivno, verovali da kosovski presedan neće imati šire posledice. Međutim, danas vidimo da su ta dešavanja imala dalekosežan uticaj, a da je međunarodno pravo u mnogim slučajevima ozbiljno narušeno. Svedoci smo da svet u kome živimo prolazi kroz jednu od najvećih kriza od Drugog svetskog rata. U takvim okolnostima, izuzetno je važno da naša zemlja ostane mudra i odmerena, da očuva svoju neutralnost, mir i stabilnost, i da izbegne uvlačenje u globalne sukobe”, rekao je Parezanović.

Zagrađanin u ime Dačića položio vence na spomeniku stradalim pripadnicima MUP-a

Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Vladan Zagrađanin položio je danas, u ime ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, venac na spomen-obeležje ispred zgrade SIV 3, u znak sećanja na policijske službenike koji su poginuli na službenoj dužnosti tokom NATO agresije na SRJ.

“Poginuli pripadnici MUP-a tokom NATO agresije su naši istinski heroji koji su simbol najveće hrabrosti i odanosti zemlji. Ministarstvo unutrašnjih poslova nikad neće zaboraviti njihovu žrtvu, kao ni njihove porodice koje su pretrpele najveće gubitke”, rekao je Zagrađanin.

Državni sekretar je, kako se navodi u saopštenju MUP-a, podsetio da je tokom NATO agresije 1999. godine stradalo više hiljada vojnika, policajaca i građana, dok su teško oštećeni i uništeni mnogi privredni objekti, škole i zdravstvene ustanove, infrastruktura, crkve i spomenici, naglasivši da izgubljeni ljudski životi predstavljaju najveći i nenadoknadiv gubitak.

U Leposaviću odata pošta žrtvama NATO agresije

U Leposaviću je danas obeležena 27. godišnjica početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Građani, porodice stradalih, predstavnici opštine i udruženja, okupili su se kod spomen-obeležja posvećenog žrtvama NATO bombardovanja u Leposaviću i odali poštu.

Sa obeležavanja godišnjice početka NATO agresije na našu zemlju prisutni su poručili da sećanje ne bledi, već da živi kao opomena i kao zavet da se istina nikada ne zaboravi, prenosi TV Most.

Vence na spomen-obeležje položili su gradonačelnik Leposavića Zoran Todić, članovi porodica stradalih, predstavnici Udruženja potomaka ratova od 1912. do 1920. godine, ratni vojni invalidi i veterani.

Venci su položeni i na spomen-obeležja u Lešku i Sočanici.

Đurić: NATO agresija na SRJ ostavila trajan trag na međunarodni poredak

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da je istorija zabeležila mnoge događaje koji su ostavili trajan trag na međunarodni poredak, a da je jedan od njih svakako agresija NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju 24. marta 1999. godine, izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Taj tragični period daleko je prevazišao prekretnicu u životu srpskog naroda, obeležavajuci vreme dubokih gubitaka, teškoca i trajnih posledica za našu zemlju”, naveo je Đurić na Instagramu povodom 27 godina od početka NATO agresije na SRJ.

Šef srpske diplomatije je naveo da je tokom 78 dana vojnih akcija bačeno 14.000 bombi, ispaljeno više od 2.000 raketa i korišceno od 30 do 50 jedinica municije sa osiromašenim uranijumom, a da su tokom napada pogođena civilna područja, uključujuci stambene četvrti, bolnice, škole, mostove, javni prevoz i izbegličke konvoje.

Istakao je da je poginulo hiljade ljudi poginulo, uključujuci 89 dece.

“Ipak, uprkos ovim nesrecama, postali smo jači i ponosniji, stvarajuci naciju okrenutu ka buducnosti, i dalje vernu svom dostojanstvu i svojoj slobodi. Danas odajemo počast svim nevinim žrtvama i svečano se secamo onih koje smo izgubili. Oni ce uvek biti u našim mislima, našim srcima i našim molitvama. Dužni smo njima i sebi da osiguramo da se takva tragedija nikada više ne ponovi”, naveo je Đurić.

U Gračanici obeleženo 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju

U Gračanici je parastosom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama obeleženo 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Vence na spomen-obeležje u dvorištu Doma kulture u Gračanici položili su predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Privremenog organa grada Prištine, kao i predsednik opštine Gračanica.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić, rekao je da će se ovaj datum uvek obeležavati kao podsećanje na stradanje srpskog naroda i države.

Danas smo se okupili ovde u Gračanici i uvek ćemo se okupljati na današnji dan da obeležimo početak zločinačke NATO agresije na naš narod i našu državu te 1999. godine. Svi narodi, sve države i sve nacije sveta su spustile glavu pred agresorom koji je rušio i gazio Povelju UN, jedino Srbi nisu, istakao je Terzić.

Naveo je da Srpska pravoslavna crkva i država dele sudbinu sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji i da su svi kapaciteti usmereni na ostanak i opstanak.

Hoću da znate da i rukovodstvo i Vlada, predsednik i srpski svet u celini apsolutno će nastaviti da u punom kapacitetu pružaju svu institucionalnu i materijalnu podršku zarad vašeg ostanka i opstanka na ovim prostorima. Nastavićemo tu borbu i u narednom periodu kao što smo je vodili i do sada, kazao je on.

Terzić je naveo da je u vremenu složenih geopolitičkih okolnosti za Srbe najvažnije da budu mudri, da čuvaju mir i stabilnost i da jačaju državu.

I da na taj način svi mi damo doprinos da srpska država bude i ekonomski i u svakom drugom smislu snažnija, jer jedino na taj način ćemo uspeti, slogom i jedinstvom da odvratimo sve one koji bi možda pomislili da mogu da nam prirede sve ono što nam je zločinački NATO savez priredio kao državi te 1999. godine, rekao je Terzić.

Načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović, istakao je da je 24. mart ostao simbol stradanja i dugotrajnih posledica.

Na današnji dan, tačno pre 27 gdina počelo je bombardovanje koje je promenilo naše živote, dan koji je zauvek ostao urezan u našem sećanju kao početak stradanja, neizvesnosti i bola. Teško je govoriti na ovaj dan kada se sećamo svega što se desilo, svakog izgubljenog života, snova koji su ugašeni i sada kada napravimo retrospektivu i proletimo kroz svih ovih 27 godina od bombardovanja, možemo videti da smo svih ovih godina konstantno osećali miris baruta ‘milosrdnog anđela’, naveo je Popović.

Venci na spomeniku “Večna vatra” na Ušču u čast stradalima u NATO agresiji

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji obeležen je danas polaganjem venaca na spomenik “Večna vatra” na Ušću, a u ime Grada Beograda, venac je položio zamenik predsednika Skupštine grada Igor Jovanović, saopšteno je iz Sekretarijata za informisanje Grad Beograd.

Igor Jovanović je rekao da ovaj dan ostaje trajno urezan u našem kolektivnom sećanju kao simbol stradanja, ali i otpora, dostojanstva i jedinstva našeg naroda.

“Danas se navršava 27 godina od početka NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. Polaganjem venca na spomenik ‘Večna vatra’ odajemo poštu svim nevinim žrtvama i izražavamo duboko poštovanje prema svima koji su branili svoju zemlju. Njihova žrtva nas obavezuje da negujemo kulturu sećanja, ali i da odgovorno gradimo budućnost”, izjavio je Jovanović.

Dodao je da je Beograd danas grad koji pamti svoje žrtve, ali i grad koji se razvija i ide napred.

“Naša je obaveza da iz teškog iskustva prošlosti crpimo snagu za dalji napredak, da gradimo stabilan, siguran i perspektivan grad za sve naše građane, posebno za mlade koji u njemu vide svoju budućnost”, ukazao je Jovanović.

On je istakao da veruje da je naša dužnost da čuvamo istinu, ali i da radimo na tome da Beograd bude grad mira, stabilnosti i zajedništva, grad koji pamti, ali i odlučno gleda u budućnost.

Počast su odali i predstavnici Vlade Republike Srbije, resornih ministarstava, Vojske Srbije, članovi porodica stradalih, te predstavnici Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, opština Novi Beograd, Zemun, Surčin i Čukarica, kao i ambasada.

Mojsilović u Surdulici položio venac

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović položio je danas u Surdulici, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na SR Jugoslaviju, venac kraj Spomenika žrtvama NATO agresije, dok su, u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije širom zemlje upriličeni komemorativni skupovi i služeni verski obredi za poginule pripadnike Vojske.

Mojsilović je, kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, prisustvovao ceremoniji obležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na SR Jugoslaviju, kojim se odaju počasti nevinim žrtvama i čuva sećanje na jedan od najtežih perioda u modernoj istoriji zemlje.

Pripadnici Vojske Srbije su, davanjem vojnih počasti i polaganjem venaca, uzeli učešće i u komemorativnim aktivnostima u drugim garnizonima i garnizonskim mestima, koje su povodom Dana sećanja organizovali gradovi i opštine, boračke i druge organizacije koje neguju vojničke tradicije.

Načelnik Generalštaba će večeras, sa članovima kolegijuma, prisustvovati centralnoj državnoj komemorativnoj manifestaciji povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji u Vranju, kojoj će prisustvovati i vrhovni komandant Vojske Srbije i predsednik Republike Aleksandar Vučić i ministar odbrane Bratislav Gašić, kao i drugi visoki zvaničnici i brojni građani.

Mojsilović je venac položio u pratnji komandanta Kopnene vojske Zorana Naskovića i komandanta Četvrte brigade kopnene vojske Grujice Vukovića, navodi Ministarstvo.

Vence su položili i ministar bez portfelja Novica Tončev, delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije koju je predvodio načelnik Uprave za ljudske resurse (J-1) Generalštaba Slađan Hristov, zatim predsednica opštine Surdulica Aleksandra Popović, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, boračkih i udruženja veterana i rukovodioci lokalnih javnih i obrazovnih ustanova.

Knežević sa saradnicima položio venac žrtvama NATO agresije u Danilovgradu

Predsednik opozicione Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević sa funkcionerima stranke položio je venac u Danilovgradu, povodom 27. godišnjice od početka NATO agresije na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Današnji dan i početak NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju istovremeno predstavlja i tragičan deo naše zajedničke istorije sa bratskom Srbijom ali i slavni deo prošlosti kada smo 78 dana zajedno sa Vojskom Jugoslavije, bezbednosnim snagama i čitavim narodom Srbije i Crne Gore pružili nezapamćen otpor NATO paktu i 19 članica koje su do tada delovale i funkcionisale u pravcu razvoja demokratije a onda su svoj 50-ti rođendan proslavili tako što su prve bombe bacili na Crnu Goru a posle i Srbiju, kazao je Knežević.

Klanjajući se, kazao je, Saši Stajiću, prvoj žrtvi agresije, šalju poruku da nisu ni zaboravili ni oprostili ni decu u Murini, ni Milicu Rakić, ni voz u Grdeličkoj klisuri, ni pijacu u Aleksincu, ni mostove u Novom Sadu.

Želimo da snažno kažemo da ono što se desilo tada Srbiji i Crnoj Gori da se ne ponovi više nigde u svetu jer posledice NATO agresije osećamo do današnjeg dana. Naša deca, naši roditelji, najbliži, leče se od najtežih bolesti po svetskim i evropskim klinikama zahvaljujući osiromašenom uranijumu i bombama koje su zatrovale vodu, vazduh i zemljište u Crnoj Gori i Srbiji”, rekao je Knežević i dodao:

“Dužni smo da čuvamo kako uspomenu na one koji su položili živote na oltar otadžbine tako i da se brinemo za budućnost potomaka. Slava hrabroj vojsci Jugoslavije, kopnenim i bezbednosnim snagama i narodu Srbije i Crne Gore koji su pružili istorijski otpor o kom se i danas priča nakon 27 godina.

Knežević je svoje obraćanje objavio na Instagramu, a sa njim su bili potpredsednik DNP Milun Zogović, poslanica Jelena Kljajević i funkcioner DNP i potpredsednik Opštine Danilovgrad Marija Radonjić.

Karađorđevići odali počast žrtvama NATO agresije

Princ Aleksandar Karađorđević, princeza Katarina, princ Filip i princeza Danica prisustvovali su danas parastosu i odali poštu žrtvama NATO agresije u beogradskoj opštini Rakovica, povodom 27. godišnjice početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.

Kako se navodi u saopštenju porodice Karađorđević, oni su se rado odazvali pozivu udruženja “Srpski ratni veterani” da, zajedno sa porodicama vojnika poginulih tokom rata 1999. godine, predstavnicima Srpske pravoslavne crkve i Policije Srbije, odaju počast svima koji su izgubili živote tokom 78 dana agresije.

Princ Aleksandar, kao starešina “Kraljevskog doma”, položio je venac na spomenik poginulim i nestalim borcima na Kosovu i Metohiji u borbama od 1998. do 1999. godine.

“Sa dubokom tugom se danas sećamo svih nevinih žrtava tragičnih dana kada je započela agresija na našu zemlju od strane NATO pakta. Stradanja 1999. godine su ostavila neizbrisiv, krvavi trag u životima mnogih, u celom našem narodu”, rekao je princ Aleksandar.

Dodao je da su nanete rane koje i danas bole.

“Sećajući se svih koji su izgubili živote tokom tih užasnih dana, dužni smo da čuvamo uspomenu, ali i da se zalažemo da se takva tragedija nikada više ne ponovi, ni našem narodu ni bilo kom drugom”, rekao je princ Aleksandar.

On je podsetio na poznatu izreku – “Sve što je potrebno za trijumf zla je da dobri ljudi ne čine ništa”.

“Nepravedno bi bilo reći da nije bilo onih dobrih ljudi koji su ustali protiv ovog zla, ali su njihovi glasovi bili ugušeni ratnim pokličima. Naša vera nas obavezuje da praštamo, ali smemo li da zaboravimo? Ne, nikada. Stradanje nevinih ljudi, toliko izgubljenih i uništenih života, čine sećanja na tragediju, na svo to užasno razaranje i patnju, veoma živim. Neka je večan pomen i Carstvo nebesko svima koji su pali tokom 78 dana agresije”, poručio je princ Aleksandar.

Mesto gde je komemoracija održana predstavlja jedinstven spomenik u regionu – na četrdeset granitnih ploča urezano je 1.009 imena onih koji su svoj život ostavili na Kosmetu.

Među njima je i 108 stradalih boraca sa karaule na Košarama, ali i 43 imena poginulih vojnika u oružanom sukobu u Sloveniji, što je do sada prvi put urađeno u Srbiji, kao i 90 imena stradalih Rakovičana u ratovima od 1991. do 1999.