“Dnevno mi je stizalo 40 kazni, a nisam kriv!” Penzioner žrtva prevare: Otkriveno kako su mu napravili dug od 180.000 evra

Ono što je za većinu vozača samo neprijatnost – kazna za parkiranje ili prekoračenje brzine, za jednog penzionera iz Normandije pretvorilo se u višegodišnju pravnu i finansijsku borbu.

Kristijan Deri iz mesta Etenhus, nedaleko od Le Havrea, tvrdi da su njegovi problemi počeli još 2019. godine, kada mu je hakovan imejl nalog. U starim poslovnim porukama nalazila se kopija njegove lične karte koju je ranije slao kao prilog.

Prevaranti su došli do tog dokumenta i počeli da koriste njegov identitet u različitim prevarama, od registracije vozila do poreskih obaveza.

Na njegovo ime registrovano 3.000 vozila. Najveći problem pojavio se u novembru 2024. godine, kada je na njegovo ime osnovana lažna firma pod nazivom “CJM-Automobile”.

Preko te kompanije, kako navodi penzioner, u veoma kratkom roku registrovano je čak 3.000 vozila. Svaki put kada bi neki od tih vozača napravio prekršaj – prošao radar ili nepropisno parkirao – kazna je stizala na njegovu adresu.

Deri kaže da je u jednom trenutku dnevno dobijao između 25 i 40 kazni, a ukupan dug ubrzo je dostigao 180.000 evra.

Blokiran deo penzije

Francuske poreske vlasti pokrenule su postupak prinudne naplate. Penzioner tvrdi da mu je u Sent Etjenu blokirano 2.950 evra, dok mu je u zamrznut deo penzije. Kako navodi, novac mu se skida sa računa bez prethodne najave, a svakoj instituciji iznova mora da objašnjava da nije odgovoran za prekršaje koji su mu pripisani.

Lokalna žandarmerija u Sen Romen de Kolbosku privremeno je počela da preusmerava kazne stvarnim počiniocima, ali to rešenje nije trajno. Penzioner je podneo krivičnu prijavu i nastavlja pravnu borbu, jer, kako kaže, ne želi da dug jednog dana ostane njegovoj deci.

Slične prevare zabeležene i u Nemačkoj

Ovakav model prevare, odnosno krađa identiteta, osnivanje lažne firme i masovna registracija vozila zabeležen je i u Nemačkoj.

Prema istraživanju kompanije YouGov, svaki deseti korisnik interneta u toj zemlji bio je žrtva krađe identiteta. Stručnjaci veruju da je stvarni broj i veći, jer mnogi tek kasnije saznaju da su prevareni – kada počnu da stižu opomene za dugove, kazne ili sudska obaveštenja.

U Nemačkoj krađa identiteta nije posebno definisana kao zasebno krivično delo, već se najčešće procesuira kroz krivična dela poput prevare ili falsifikovanja dokumenata, za šta je zaprećena kazna zatvora i do deset godina.

Saveti stručnjaka

Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da kopije ličnih dokumenata ne bi trebalo slati nezaštićenom elektronskom poštom.

Preporučuje se i redovna kontrola bankovnih računa i kreditnih podataka, kao i brzo reagovanje u slučaju sumnje na zloupotrebu identiteta. Jer, kako pokazuje ovaj slučaj, kada prevaranti jednom dođu do ličnih podataka, posledice za žrtvu mogu trajati godinama.

(Izvor: Feniks magazin)