Foto: AP/ Evan Vucci, AP/ Petr David Josek, Tanjug/ Strahinja Aćimović, AP/ Alexei Druzhinin, Shutterstock / RAS Srbija
Pitanje nabavke i cene gasa oduvek je bilo gepolitičko i ekonomsko pitanje, a izgleda da će Srbija to sve jače osećati na svojoj koži. Nabavka, dopremanje i cena gasa pitanje je broj jedan u Evropi i svetu, a “gasni rat” koji besni između Amerike i Rusije počinje da se preliva i na Beograd, pa sve češće stižu poruke da ne bi trebalo da se vezujemo samo za jednu stranu.
O ovom pitanju je najpre govorio Trampov specijalac Ričard Grenel, koji je u nedavnom intervjuu naglasio da je prilikom sklapanja Vašingtonskog sporazuma insistirao na tome da Srbija izvrši “diverzifikaciju energenata”, tj da gas ne nabavlja isključivo od Rusije. Najnoviji, gotovo istovetan takav “savet” stigao je sa diplomatske adrese, američki ambasador Entoni Godfrija je rekao da bi, kada je u pitanju gas, najbolja ideja bila “diverzifikacija energenata”.
– Srbija mora sama da donese svoje odluke, najbolja ideje je da uvede različite izvore energije. Diverzifikacija i način na koji proizvode energiju. Imamo izreku u Americi: ‘Ne želite da stavite sva svoja jaja u istu korpu’. Ako se oslonite samo na snabdevanje iz Rusije, biće vam teže da pregovarate o povoljnoj ceni – kazao Godfri za TV Prva.
Istakao je i da očekuje da će Srbija učestvovati u važnom projektu za uvoz gasa preko Grčke, što je veoma važno partnerstvo.
NIje propustio da ukaže i da Rusija koristi pristup energentima radi političkih ciljeva.
– Mnogo sam razgovarao sa (predsednikom Srbije Aleksandrom) Vučićem i srećan sam što neposredno razgovaramo. Za budućnost je Srbiju najbolje da diverzifikuje energiju, jer će onda imati bolju cenu. Rusija koristi pristup energentima u političke svrhe – kazao je Godfri i dodao da Srbija ne bi trebalo da bude talac te politike.
Srbija godišnje troši 2.5 milijardi kubnih metar gasa, a nadavnim sastankom Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Moskvi dogovoreno je da ostane cena od 270 dolara za 1.000 kubnih metara.
Iz domaće proizvodnje Srbija, kako je Blic nedavno pisao, podmiruje ispod 13 odsto potreba, a podaci Agencije za energetiku ukazuju da sve preostale neophodne količine uvozi isključivo iz Rusije.
Ali, ni sa Evropom situacija nije bolja, ni ona još nije savladala lekcijcu o korpi i jajima jer više od polovine svog gasa dobija iz Rusije.
Pri tom, ugovori EU sa ruskom državnom kompanijom Gaspromom su takvi da namiruju uobičajene potrebe, a ne da se obnove iscrpljene zalihe.
Foto: sergei grits / Tanjug/AP
U međuvremenu su cene gasa vrtoglavo porasle, a skočila je i potreba za gasom jer fabrike, zbog situacije sa koronom, povećavaju proizvodnju, što onda znači i veću potražnju za energentima. Ne samo to, gas je glavni izvor grejanja u Evropi pa sada u EU strahuju od restrikcija i astronomskih računa za grejanje.
U celu priču uključena je i Amerika, koja dopremanjem tečnog prirodnog LNG gasa pokušava da se ubaci još više u igru, i upravo ovih dana i obećava isporuku Evropi, što bi donelo izvesno olakšanje unutar EU.
Činjenica je, međutim, da je ruski gas jeftiniji od američkog, a zbog svih ovih okolnosti se sve češće čuju optužbe da Moskva koristi krizu goriva kao polugu političkog uticaja i to smanjivanjem isporuke gasa.
Džejk Salivan, savetnik američkog sekretara za nacionalnu bezbednost, nedavno je izrazio zabrinutost da Rusija pokušava da iskoristi energent kao političko oružje.
– Verujem da Rusija treba da odgovori na povećane zahteve tržišta u Evropi – rekao je on.
Putin te optužbe odlučno negira, a Srbija je napravila prvi korak otklona te je potpisala Vašingtonski sporazum kojim se obavezala da će “diversifikovati snabdevanje energijom“.
Ipak, treba li očekivati jače pritiske i da li je to ono što SAD od nas traži izvodljivo?
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković kaže za Blic da su izjave političara jedno, a inženjerske činjenice drugo.
Foto: DMITRI LOVETSKY / Tanjug/AP
– On je političar, rekao je: “Srbija treba”. Jedna stvar je politička priča, druga stvar je realnost. Beograd sa pozicije kupca traži više izvora snabdevanja, a za sada ne postoje mogućnosti za to. Mogli bi da diverzifikujemo energiju, ako od Amerikanaca kupimo nuklearne centrale. Ali po pitanju snabdevanja gasom, nema nikakvih šansi za diverzifikaciju – ističe Zdravković.
To nije ni objektivno, ni fizički izvodljivo.
– Drugog načina snabdevanja gasom, sem od Rusije, fizički nema. Rusija je sa više do trećine snabdevanja gasom Evrope, prešla na 40 osto, iz prostog razloga jer nije izgrađena infrastruktura za američki gas. EU od Rusije uzima između 200 i 300 milijardi kubika gasa, a SAD se nikada nisu upustile u osvajanje tržišta zbog cene gasa – ukazuje Zdravković.
Ako je tako, otkud ovakva Godfrijeva izjava? Poznavalac politike SAD Dimitrije MIlić za Blic kaže da je to politka SAD prema celoj Evropi.
– Još u Vašingtonskom sporazumu, potpisanom pred kraj mandata Donalda Trampa, navedeno je da bi Srbija trebalo da “diversifikuje” svoje energetske izvore. Iz izjave ambasadora Godfrija vidimo donekle istu poruku, što podrazumeva da se Srbija manje oslanja na ruski gas. To je američka politika prema celoj Evropi, pa i prema Srbiji. Bazirana je na tezi da kroz manju energetsku zavisnost od Rusije, evropske države samim tim i imaju veći stepen slobode u spoljnoj politici prema Rusiji. Takođe, postoje i američki interesi prodaje svog tečnog gasa Evropi, koji bi bio konkurentan tek kada bi se postigao obim prodaje na nivou većeg dela kontinenta. S obzirom da Srbija oko 70 odsto trgovinske razmene obavlja sa Zapadom, a tek 7-8 odsto sa Rusijom (od toga energenti su ključan deo uvoza iz Rusije), odvajanje Srbije od Rusije u ovoj sferi, bi prilično čvrsto Srbiju vezalo ka Zapadu – ističe Milić.
Kako može američki gas do nas?
U Evropi trenutno, prema pisanju medija, postoji svega nekoliko terminala za prihvat tečnog prirodnog gasa koji bi dolazio iz SAD i svi su prilično daleko od nas, osim dva terminala od kojih je jedan u izgradnji.
Jedan je na ostrvu Krk u Hrvatskoj koji je počeo da radi početkom ove godine, a drugi je u Grčkoj, u Aleksandropulosu, blizu turske i bugarske granice koji bi prema najavama trebalo da bude završen krajem 2022. godine.
