“DIJALOG BEOGRADA I PRIŠTINE KLINIČKI MRTAV” Gogić o poseti Sorensena i situaciji na KiM: Obe strane daleko od kompromisa

Dijalog između Beograda i Prištine poslednjih godinu i po dana praktično stagnira, a poslednja runda održana je 17. decembra prošle godine. Glavne teme, kao što su položaj Srba na Kosovu i tenzije usled izbornih kampanja prištinskih institucija, ostale su nerešene. Novi izaslanik EU za dijalog, Peter Sorensen, poručio je da dijalog mora da se nastavi i da će nakon poseta Prištini i Beogradu doneti procenu trenutnog stanja dijaloga. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić apelovao je na brzo formiranje Zajednice srpskih opština, što Priština odbija već 12 godina, dok politikolog Ognjen Gogić smatra da su obe strane daleko od kompromisa.

Dijalog Beograda i Prištine poslednjih godinu i po dana – praktično stoji. Poslednja runda održana je 17. decembra kada su za jednim stolom razgovarali Petar Petković, šef kancelarije za Kosovo i Metohiju, Besnik Bisljimi, glavni pregovarač Prištine i tadašnji izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak.

Tada se razgovaralo samo o primeni Deklaracije o nestalima, ali glavne teme ostale su nerešene. Među njima i položaj Srba na Kosovu, ali i pitanje tenzija koje su bile česte, naročito od kada su se prištinske institucije posvetile izbornoj kampanji. U međuvremenu promenila se briselska administracija. Novi izaslanik koji je došao na Lajčakovo mesto, Peter Sorensen, krenuo je u prvu posetu regionu.

Nedavno je u Prištini poručio da dijalog mora da se nastavi i da će nakon posete Prištini i Beogradu doneti procenu gde se dijalog nalazi kada se može očekivati njegov nastavak.

– Dijalog se ne odvija i poslednje runde dijaloga koje su vođene prošle godine nisu imale nikakvu svrhu tako da to je format koji je davno ispražnjen od sadržaja i ja često kažem da je dijalog klinički mrtav ili da je čak u slobodnom padu u smislu da čak i ono što nekada važi kao dogovor, više ne važi, urušeno je. Tako da ćemo videćemo koju će procenu dati Sorensen – rekao je za Blic TV politikolog Ognjen Gogić.

“Nismo blizu formiranja ZSO”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom razgovora sa Sorensenom još jednom je apelovao na što skorije formiranje Zajednice srpskih opština navodeći da je to preduslov za početak suštinske normalizacije odnosa. Priština već 12 godina odbija da ispuni tu obavezu, predviđenu još Briselskim sporazumom, a kasnije i tzv francusko-nemačkim planom.

– Nismo ništa bliži formiranju Zajednice pri čemu treba imati u vidu i to da postoje preduslovi da se formira zajednica. Za početak mi nemamo statut zajednice. On treba da se usaglasi i pošalje ustavnom sudu. Sa druge strane, predstoje lokani izbori na Kosovu na jesen na kojima se nadamo da će doći do smene gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova. Kada se sve to završi, može da potencijalno da se razgovara o formiranju zajednice – kaže Gogić.

Sorensen poručuje da je cilj dijaloga postizanje kompromisa, ali da je na stranama da o tome odluče. Da li je kompromis ono čemu zaista teži i jedna i druga strana i da li je uopšte moguć?

– Obe strane su, zapravo, daleko od kompromisa, zbog toga što smatraju da kompromis ne ide u prilog, zapravo da je alternativa kompromisu bolja. Dakle, to je vidljivo u ponašanju obe strane, zbog toga što Srbija rizikuje da ukoliko postigne neki dogovor sa Kosovom, da se to protumači kao priznanje Kosova, zbog toga Srbija ne želi da da signal da je spremna da napravi taj finalni dogovor sa Kosovom, da ne bi druge države priznale Kosovo zbog toga. S druge strane, Priština smatra da u ovom procesu dijaloga može da ostane zaglavljena i da on ne vodi ka onom cilju koje ona hoće, a to je punopravno priznanje od strane Srbije – rekao je Gogić.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat. Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija. Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.