Ukrajina je počela da planira održavanje predsedničkih izbora zajedno sa referendumom o mirovnom sporazumu nakon što je administracija Donalda Trampa izvršila pritisak na ukrajinsko rukovodstvo na čelu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim. Oba glasanja trebalo bi da se održe do 15. maja, izvestio je Financial Times (FT), pozivajući se na neimenovane izvore.
Prema navodima FT, Bela kuća intenzivno vrši pritisak na Kijev da zaključi mirovne pregovore na proleće, inače Ukrajina “rizikuje gubitak bezbednosnih garancija koje nudi SAD”. To nije novost, jer je Tramp i krajem prošle godine poručio da Ukrajina treba da održi izbore, čime je izvršio dodatni pritisak na Volodimira Zelenskog da prihvati mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine, skovan u Vašingtonu.
Zelenski je tada odgovorio da je spreman za predsedničke izbore ako međunarodni partneri mogu da obezbede bezbednost, kao i izmene izbornog zakonodavstva tokom vanrednog stanja, jer Ustav Ukrajine ne dozvoljava parlamentarne izbore u ratnim okolnostima. Zbog toga nisu održani izbori za Vrhovnu radu, zakazani za oktobar 2023, niti predsednički izbori planirani za mart 2024, što su ruska vlada i propaganda iskoristile promovišući tezu o “nelegitimnosti” Zelenskog.
Predsednički izbori mogu da se održe i tokom vanrednog stanja
Međutim, predsednički izbori mogu da se održe i tokom vanrednog stanja. Da bi se to dogodilo, potrebna je podrška parlamenta, što će gotovo sigurno podržati i poslanici koji podržavaju Zelenskog, ali i oni koji priželjkuju njegov pad.
Tramp je ponovo izvršio pritisak na Ukrajinu i jasno stavio do znanja Kijevu da su bezbednosne garancije uslovljene postizanjem šireg mirovnog sporazuma, “koji će verovatno zahtevati ustupanje Donbasa”, što Vašington želi da završi do 15. maja. FT je krajem januara izvestio da su bezbednosne garancije povezane sa američkim zahtevima za prepuštanje Donbasa Rusiji, dok je Reuters takođe objavio da je postizanje mirovnog sporazuma sa Rusijom neophodan uslov da Kijev dobije bezbednosne garancije od SAD.
FT primećuje da je to u skladu sa nedavnim izjavama Zelenskog. Nakon drugog trilateralnog sastanka između Ukrajine, Rusije i Sjedinjenih Država, održanog u Abu Dabiju 4. i 5. februara, Zelenski je rekao da Amerikanci žele da završe rat do juna kako bi se fokusirali na američke međuizbore u novembru i da će verovatno vršiti pritisak “u skladu sa tim rasporedom”. Istovremeno je napomenuo da Rusija i dalje insistira na povlačenju ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa, što Kijev i dalje odbija.
Prema izvorima bliskim Zelenskom, on i njegov tim jasno su stavili do znanja Beloj kući da su otvoreni za ispunjavanje američkih zahteva, uprkos izazovima održavanja izbora u kratkom roku tokom ratnog vremena.
Rusija ne želi da se suprotstavlja Trampu, ali ne želi ni da kaže “da”
U medije je procurela informacija da Zelenski namerava da raspiše izbore i referendum 24. februara, na četvrtu godišnjicu početka ruske agresije. Međutim, treba imati u vidu da završetak rata zavisi od više faktora, uključujući napredak u postizanju mirovnog sporazuma sa Vladimirom Putinom.
Iz Moskve je stigla prva reakcija portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je kratko izjavio da je “prerano govoriti o namerama Zelenskog da održi izbore, jer su jedine informacije koje se trenutno razmenjuju one putem medija”.
Rusija ne želi da se suprotstavlja Trampu, ali ne želi ni da kaže “da”, jer Putin i njegovi saradnici stalno tvrde da je Zelenski nelegitiman i time odlažu prestanak agresije. S druge strane, Zelenskom odgovaraju skori izbori jer ima velike šanse za reizbor, a time Trampu jasno stavlja do znanja da Kijev ne odlaže potpisivanje mirovnog sporazuma, ukoliko se on uopšte može postići.
Kancelarija Volodimira Zelenskog nije odgovorila na zahtev FT-a za komentar, ali je izvor blizak predsedniku rekao za RBC Ukrajina: “Dok god nema bezbednosti, neće biti ni najava izbora”.
U intervjuu za Breakfast Show, Mihailo Podoljak, savetnik Zelenskog, izrazio je sumnju u predloženi datum i izjavio da održavanje izbora zahteva, kao minimum, kraj aktivne faze rata i raketnih i bespilotnih napada iz Rusije. Ako se aktivna faza rata nastavi, ljudi neće moći da ostvare svoje pravo kandidovanja, napomenuo je Podoljak i dodao da izborni sistem mora u potpunosti da se revidira kako bi se uzeo u obzir trenutni položaj Ukrajine.
Zalužni jedini pravi protiv kandidat, ali…
U decembru je istraživanje Kijevskog instituta za sociologiju pokazalo da natpolovična većina Ukrajinaca, njih 57 odsto, smatra da bi izbori trebalo da se održe tek nakon konačnog mirovnog sporazuma i završetka rata, dok je samo devet odsto za izbore “odmah”. Takođe, 54 odsto Ukrajinaca odbacuje predaju Donbasa Rusiji u zamenu za mir, ali se povećao udeo onih koji bi pristali na to i sada ih je 39 odsto.
Ukoliko izbora bude, pitanje je ko bi mogao da se suprotstavi Zelenskom, za koga 52 odsto Ukrajinaca smatra da ne bi trebalo da se kandiduje za novi mandat. Iako se pominju bivši predsednik Petro Porošenko i bivša premijerka Julija Timošenko, oboje imaju nizak rejting.
Jedini pravi protivkandidat je nekadašnji komandant vojske Valerij Zalužni, ali je on trenutno ambasador u Londonu i tek treba videti da li namerava da se uključi u predsedničku trku.
Osim toga, Zalužni je kritikovao promenu američke politike pod Trampom, pa verovatno ne može da računa na podršku SAD ako bi se kandidovao. Ipak, nedavno je nagovestio da se vratio ili planira povratak u Ukrajinu i na Fejsbuku objavio fotografiju sa suprugom Olenom uz poruku: “Kod kuće je najbolje”.
Postoji još jedan potencijalni kandidat – bivši svetski prvak u boksu Vitalij Kličko. Njega podržava Porošenko, koji u kijevskom Gradskom veću sarađuje sa strankom UDAR, na čijem je čelu Kličko. To ide u prilog i samom Kličku, koji veruje da može postati ozbiljan rival Zelenskom na narednim predsedničkim izborima.
Volodimir Zelenski (Foto: AARON SCHWARTZ / POOL / EPA;)
