KARTA NA KOJU SE SAMO JEDNOM IGRA Može li Iran da ostane bez najskupljeg aduta kojim UCENJUJE

Pet meseci rata na Bliskom istoku pokazalo je da Iran već ima u svojim rukama moćno oružje – ne nuklearno već geopolitičko. Zatvaranje Ormuskog moreuza dalo je iranskim liderima veliku prednost nad njihovim protivnicima, ali pitanje je koliko dugo Teheran može da koristi vitalni naftni prolaz kao oružje, dok američki predsednik Donald Tramp najavljuje njegovo skoro otvaranje za plovidbu.

Tramp je rekao da će Ormuski moreuz biti otvoren za plovidbu “veoma brzo”, kako su se Iran i Oman približili sporazumu o njegovom ponovnom otvaranju, što bi potencijalno moglo da doprinese okončanju rata na Bliskom istoku.

– Moreuz će biti otvoren veoma brzo, ili će biti veoma teško pogođeni, a onda će moreuz biti otvoren – rekao je Tramp “Foks njuzu”, dodajući da SAD vode veoma dobre razgovore sa Iranom, ali da Iran “ne voli to da prizna”.

– Napredujemo veoma lepo. Saznaćemo za 48 sati, ali to bi moglo da se dogodi sutra ili narednog dana. Postignut je veliki napredak – rekao je on novinarima u utorak uveče.

Ranije je “Aksios” objavio, pozivajući se na izvore, da se Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, u principu složio sa sporazumom, ali da je i dalje potrebno odobrenje iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija i Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost. Izvori su rekli da je iransko rukovodstvo u utorak završilo proces odobravanja sporazuma.

Strateško oružje ili sporedna stvar

Kroz Ormuski moreuz u normalnim uslovima prolazila je petina svetske nafte i tečnog prirodnog gasa. Njegovo zatvaranje dalo je iranskim liderima ogromnu prednost nad protivnicima, koji se nadaju da će značaj Ormuza vremenom da opadne. Američki ministar energetike Kris Rajt rekao je u maju da je to “karta koju možete da odigrate samo jednom”, dok Tom Barak, Trampov izaslanik za Irak i Siriju, smatra da će moreuz za dve godine da postane “sporedna stvar“, a zalivske države ubrzano razvijaju alternativne izvozne pravce.

Ali, analiza “Ekonomista” sugeriše da će Iran moći da koristi Ormuz kao oružje još neko vreme – i da na tome zarađuje.

Analiza je dovela do tri zaključka:

• Dugoročna snaga iranske pretnje varira u zavisnosti od robe i države;
• Sposobnost Irana da ostvaruje korist od kontrole moreuza će oslabiti, ali verovatno nikad neće nestati;
• Strateški uticaj Irana mogao bi da opstane čak i ako prihodi od naplate prolaza budu opadali. Štaviše, mogao bi dodatno da ojača kako režim bude institucionalizovao svoj regionalni uticaj.

Da li je moguće zaobići Ormuz?

Pre rata je kroz Ormuz svakodnevno prolazilo oko 16 miliona barela sirove nafte. Upravo taj deo je najlakše preusmeriti. Saudijski istočno-zapadni naftovod, koji vodi preko Arabijskog poluostrva do luke Janbu na Crvenom moru, pre rata je izvozio oko milion barela dnevno. Danas radi punim kapacitetom od sedam miliona barela dnevno. Emirati preko naftovoda Habšan–Fudžaira sada transportuju 1,8 miliona barela dnevno, u odnosu na milion pre rata. Oko 200.000 barela dnevno prolazi manjim iračkim naftovodom prema Turskoj.

To je smanjilo deficit izvoza sirove nafte na 10 miliona barela dnevno.

Problem je najakutniji kad je reč o tečnom prirodnom gasu, koji skoro ekskluzivno izvozi Katar. Za razliku od sirove nafte, LNG je skoro nemoguće preusmeriti drugim pravcima. Ne postoje alternativni cevovodi koji bi mogli da zamene transport kroz Ormuz, pa je izvoz LNG daleko zavisniji od ovog prolaza nego izvoz nafte.

Preusmeravanje transporta prerađenih naftnih derivata je još teže. Prošle godine su zemlje Persijskog zaliva izvozile kroz Ormuz skoro pet miliona barela dnevno benzina, dizela i drugih goriva. Za ovu robu ne postoje kopnene alternative u vidu naftovoda, a izgradnja novih rafinerija van Persijskog zaliva trajala bi još duže od izgradnje naftovoda i koštala bi milijarde dolara.

Što se tiče naplate prolaza, Katar je nagovestio da bi mogao da prihvati privremene naknade, dok su druge zemlje zauzele čvršći stav. Ali, čak su i Emirati ublažili svoj pristup – ponovo razvijaju trgovinu sa Iranom, dok su diplomatski kontakti između dve zemlje obnovljeni.

Koliko Iran može da zaradi na Ormuzu?

Jedan iranski poslanik tvrdio je u junu da država naplaćuje 1,5-2 miliona dolara po brodu, što bi značilo više od 35 milijardi dolara godišnje – pod pretpostavkom da je obim saobraćaja na oko 70% predratnog nivoa a da Teheran zadrži kontrolu nad moreuzom.

Prema “Ekonomistu”, naknade određene pod pretnjom sile, u situaciji kada brodovi nemaju alternativne rute, teško će opstati kad se postigne sporazum a saobraćaj vrati u normalne tokove. Nacrt zakona koji je u junu dostavljen iranskom parlamentu predviđa da se visina naknade određuje prema količini i vrednosti tereta, kao i vrsti plovila, uz jedno ograničenje: cena mora da ostane niža od troška najbolje alternativne rute.

Iranu je potreban mir sa SAD da bi njegov sistem naplate prolaza mogao da funkcioniše. Ali, moraće da nastavi napade na tankere koji odbijaju da plate kako bi očuvao verodostojnost tog sistema, što bi moglo ozbiljno da oteža održavanje mira. Lakoća sa kojom je Iran prigrabio novo oružje iznenadila je njegove protivnike. Sve ukazuje na to da će njegova kontrola nad Ormuskim moreuzom da nadživi ovaj rat, zaključio je list.