Sesilni polipi čine trećinu slučajeva raka debelog creva: Ne daju simptome godinama, nemaju peteljku i teško se uočavaju

Iako je većina polipa na debelom crevu benigna, pojedine vrste takozvanih sesilnih polipa imaju visok potencijal da prerastu u karcinom. Budući da uglavnom ne izazivaju nikakve simptome, najčešće se otkrivaju slučajno – mada mogu lako da se previde tokom rutinskih pregleda.

Polipi debelog creva su specifičan skup ćelija, odnosno izrasline nalik sitnim kvržicama koje se razvijaju na unutrašnjoj sluznici debelog creva ili rektuma. U ranoj fazi oni su obično bezopasni, ali pojedini tipovi mogu da se pretvore u rak debelog creva.

Važno je naglasiti da sami polipi u startu ne predstavljaju karcinom, ali gotovo svi kolorektalni karcinomi (rak debelog creva i rak rektuma) nastaju upravo iz njih, jer ove promene vremenom mogu da mutiraju i postanu maligne. Taj proces obično traje između 7 i 10 godina i postoji pet faza preobražaja polipa u karcinom.

U zavisnosti od njihove veličine, oblika i načina rasta, razlikuje se nekoliko vrsta polipa debelog creva, među kojima posebno mesto zauzimaju upravo sesilni polipi.

Šta su sesilni polipi i kako izgledaju

Sesilni polip predstavlja ravan i širok izraštaj abnormalnog tkiva koji se razvija na unutrašnjoj sluzokoži debelog creva ili rektuma. U medicini, sam izraz “sesilni” označava promenu koja je svojom širokom bazom, odnosno osnovom, čvrsto i direktno srasla sa podlogom.

Za razliku od klasičnih (pedunkularnih) polipa koji iz sluznice niču na tankoj stabljici i vizuelno podsećaju na pečurke, sesilni polip je potpuno ravan i celom svojom površinom priljubljen uz zid creva. Upravo zbog ovog specifičnog, “pljosnatog” oblika, ove promene nemaju jasne senke ni ivice, pa ih je tokom kolonoskopskog pregleda znatno teže uočiti i identifikovati.

Četiri glavne vrste sesilnih polipa

Identifikacija tačne vrste sesilnog polipa pomaže lekarima da odrede koliki je njegov potencijal da postane maligni. Prema histološkom nalazu, oni se dele na:

• Sesilni nazubljeni adenomi: Ovi polipi imaju karakteristične nazubljene ivice. Smatraju se jasnim prekanceroznim promenama i zahtevaju brzo i neodložno uklanjanje.
• Tubularni adenomi: Iako ove promene češće rastu na stabljici, mogu da se razviju i kao potpuno ravne. Dok su mali uglavnom su benigni, ali veći tubularni adenomi imaju znatno veću verovatnoću da sadrže ćelije raka.
• Vilozni adenomi: Ovi ravni polipi imaju specifičan čupav, karfiolasti ili prstasti izgled. Često dostižu velike dimenzije i spadaju u vrstu koja najčešće nosi rizik od maligniteta.
• Tubulovilozni adenomi: Predstavljaju kombinaciju cevastih i čupavih obrazaca rasta. U poređenju sa klasičnim cevastim adenomima, oni nose znatno veći rizik od maligniteta, naročito kada prerastu 1,3 centimetra.

Znaci i simptomi sesilnih polipa

Sesilni polip u ranoj fazi uglavnom ne izaziva nikakve simptome. Međutim, kako raste, veći sesilni polip može da počne da krvari, što dovodi do sledećih manifestacija:

• Krv u stolici: Može da izgleda jarko crveno ili potpuno crno (poput taloga kafe), u zavisnosti od toga u kom se delu debelog creva ili rektuma krvarenje nalazi.
• Rektalno krvarenje: Tragovi krvi na toalet papiru, u WC šolji nakon pražnjenja creva ili na donjem vešu.
• Promene u pražnjenju creva: Neobjašnjivo ređe ili, sa druge strane, češće pražnjenje creva nego što je to uobičajeno.
• Bol u stomaku: Iako se javlja prilično retko, neki pacijenti mogu da osete hroničan bol ili nelagodu u trbuhu.
• Uporan umor: Konstantan, makroskopski nevidljiv gubitak krvi kroz stolicu vremenom može da izazove anemiju (malokrvnost), što pacijenti najčešće prepoznaju po hroničnom umoru i malaksalosti.

S obzirom na to da su simptomi sesilnih polipa identični simptomima mnogih drugih gastrointestinalnih oboljenja, ključno je javiti se lekaru radi tačne dijagnostike.

Šta uzrokuje ove promene i ko je u najvećem riziku

Tačan uzrok formiranja sesilnih polipa u sluznici debelog creva i rektuma i dalje nije u potpunosti poznat. Naučna istraživanja sugerišu da ključnu ulogu igra kombinacija genetike i faktora spoljašnje sredine.

Nasleđene genetske mutacije mogu da izazovu retke nasledne poremećaje, kao što je familijarna adenomatozna polipoza, usled koje u debelom crevu pacijenta može izrasti na stotine ili hiljade polipa. Sa druge strane, faktori okoline (poput izloženosti određenim toksičnim hemikalijama) mogu da oštete ćelijsku DNK i dovedu do stečenih mutacija koje podstiču rast tkiva.

Iako svako može da razvije sesilne polipe, ključni faktori rizika su:

• Starosna dob: Osobe koje imaju 45 ili više godina.
• Loša ishrana: Dijeta sa malo biljnih vlakana i visokim unosom crvenog mesa.
• Porodična anamneza: Istorija polipa ili kolorektalnog karcinoma kod bliskih srodnika.
• Životne navike: Pušenje duvana i prekomerna konzumacija alkoholnih pića.
• Hronična oboljenja: Inflamatorne bolesti creva (IBD), prvenstveno ulcerozni kolitis i Kronova bolest.

Da li sesilni polipi izazivaju rak debelog creva

Polipi debelog creva su česti, posebno kod starijih osoba. Prema statistikama, javljaju se kod oko 20 odsto odraslih i oko 40 odsto osoba starijih od 50 godina, kao i kod oko 6 odsto dece.

Iako samo mali procenat svih otkrivenih polipa na kraju preraste u malignitet, određene vrste sesilnih polipa čine čak do 30 odsto svih slučajeva kolorektalnih karcinoma, pokazuje studija objavljena 2020. godine u časopisu “Gastroenterology“.

Kako se postavlja dijagnoza

Većina pacijenata sazna da ima sesilne polipe potpuno slučajno, tokom preventivnog skrininga za rak debelog creva. Glavne dijagnostičke metode uključuju:

• Kolonoskopija: Zlatni standard u dijagnostici. Savitljiva cev sa minijaturnom kamerom (kolonoskop) uvodi se kroz anus kako bi se detaljno pregledala unutrašnjost creva. Tokom ovog pregleda, lekar može odmah da uzme biopsiju (uzorak tkiva) ili u potpunosti ukloni polip.
• Fleksibilna sigmoidoskopija: Slična procedura, ali se njom vizuelizuje samo rektum i donji (završni) deo debelog creva. Takođe omogućava uzimanje uzorka za analizu.
• Virtuelna kolonoskopija (CT kolonoskopija): Koristi rendgenske zrake i računarsku tehnologiju (CT) kako bi se kreirali detaljni trodimenzionalni snimci unutrašnjosti creva i identifikovale anomalije.
• Serija donjeg gastrointestinalnog trakta (Barijumski klistir): Rendgenski test kod kojeg se debelo crevo puni kontrastnim materijalom (barijumom) kako bi se polipi jasno ocrtali na snimku.

Metode lečenja: Uklanjanje je jedina sigurna opcija

Jedini efikasan način lečenja sesilnih polipa jeste njihovo kompletno otklanjanje, kako bi se eliminisala mogućnost razvoja raka. Izbor tehnike zavisi od veličine, oblika i broja polipa:

• Uklanjanje tokom same kolonoskopije ili sigmoidoskopije: Najčešća metoda. Lekari odstranjuju polip korišćenjem specijalnih instrumenata za sečenje, kauterizaciju (spaljivanje strujom) ili ablaciju (uništavanje tkiva).
• Endoskopska mukozalna resekcija (EMR): Napredna tehnika koja se koristi za veće ravne polipe. Podrazumeva ubrizgavanje specijalnog rastvora ispod polipa (ili primenu usisavanja) kako bi se on odigao od zdravog sloja tkiva, nakon čega se bezbedno odseca.
• Operacija: Ukoliko je sesilni polip ekstremno veliki, komplikovanog oblika ili nedostupan za endoskopske instrumente, neophodna je klasična ili laparoskopska hirurška intervencija.

Nakon intervencije, učestalost daljih kontrolnih kolonoskopija određuje lekar na osnovu patohistološkog nalaza uklonjenog polipa i ličnih faktora rizika, prenosi “Health“.

Komplikacije i prevencija

Ukoliko se sesilni polipi ne otkriju i ne leče na vreme, mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, među kojima su hronična anemija (uzrokuje slabost, glavobolje i lupanje srca), delimična ili potpuna crevna blokada (opstrukcija), i u najgorem scenariju – razvoj kolorektalnog karcinoma.

Iako genetika ne može da se promeni, rizik od nastanka novih polipa može značajno da se smanji uvođenjem zdravih životnih navika:

• Prestanak pušenja, jer duvanski dim direktno i dokazano ubrzava rast polipa.
• Izbalansirana ishrana, uz visok unos svežeg voća, povrća i integralnih žitarica bogatih vlaknima.
• Strogo ograničen unos alkoholnih pića.
• Održavanje zdrave telesne težine i fizička aktivnost.

Koliki gubitak kilograma može da bude znak raka debelog creva

Kakva stolica je znak raka debelog creva: Izgled i boja za svaku fazu bolesti