Pedro Pascal nije dužan ikome da objašnjava svoj ljubavni život

Malo je stvari koje internet voli više od selebriti enigme koju može da prati u nedogled, ali da ne može do kraja da razume. Dodajte pleteni kardigan, kartu za bioskop i vikend oko Dana zaljubljenih i dobijate čitav novi žanr: Diskurs o emotivnom životu Pedra Pascala.

Reč je naravno o paparazzo fotkama Pedra Pascal i Rafaela Olarre, fotografisanih kako lutaju Donjim Ist Sajdom jedne nedelje popodne — zakopčani do grla, tela nagnuta jedno ka drugom protiv februarskog vetra i, možda, protiv objektiva. Šetali su. Ručali su. Otišli su u bioskop. U kulturi slavnih 2026. godine, to je već narativ.

Prema TMZ-u, njih dvojica su 15. februara obilazili centar Menhetna. Na fotografijama Olarra prijateljski drži ruku oko Pascalovih ramena. Pascal, večiti ljudski radijator, deluje manje pripremljen za zimu od svog saputnika. Zastaju na ručku. Kasnije ulaze u bioskop da gledaju Orkanske visove — novu, kontroverznu adaptaciju romana Emili Bronte u režiji Emerald Fenel. To nije večera i bioskop. Ali je dovoljno blizu da izazove ritualni uzdah društvenih mreža: Šta to znači?

Fenelina verzija Orkanskih visova — sa Margot Robbie i Jacob Elordi u glavnim ulogama — neobičan je izbor za Dan zaljubljenih: film o opsesiji, okrutnosti i emocionalnom iscrpljivanju, maskiran u romansu. Ipak, možda je baš to prikladno. Ljubav, u javnosti, retko sme da bude obična. Mora biti tragična, filmska ili bar dovoljno „instagramabilna“.

Pascal je postao jedinstveni savremeni idol: hiper-vidljiv, izuzetno simpatičan i gotovo u potpunosti neuhvatljiv. Poslednje dve godine fanovi i mediji pokušavali su da ga uklope u heteroseksualne narative sa slavnim ženama — naročito sa Jennifer Aniston i Vanessom Kirby — uglavnom na osnovu držanja za ruke na crvenom tepihu i promotivnih osmeha. Nijedan od tih trenutaka nikada se nije pretvorio u stvarnu vezu.

Ono što ostaje upečatljivo jeste koliko je Pascal sve ovo vreme kako je u žiži pažljivo izbegavao da svoj privatni život pretvori u javnu robu. Ne „soft-lansira“. Ne demantuje niti potvrđuje. Ne igra ulogu para radi relevantnosti. Umesto toga govori o poslu, o politici, o odgovornosti da budeš vidljiv a da ne budeš konzumiran od strane te iste javnosti. To je strategija rođena iz posmatranja. Video je šta slava radi intimi. Video je kako se veze troše pod spekulacijama maskiranim u radoznalost. I odlučio je da se tome ne izlaže.

I tako dolazimo do Rafaela Olarre — u tabloidima pogrešno poistovećenog sa čileanskim fudbalerom istog imena, ali zapravo stiliste i kreativnog profesionalca čija je poslednja javna veza bila sa Lukeom Evansom, okončana 2021. godine. Da li su Pascal i Olarra u romantičnoj vezi? Naravno da je moguće. Isto tako je moguće da su prijatelji koji su pojeli supu i pogledali film. U zdravijoj kulturi, ta razlika bi bila važna.

Relativno nedavno svi smo bili opsednuti time da otkrijemo koji od momaka iz Heated rivalry je zaista gej i u stvarnom životu — da bi, nakon mnogo nagađanja, postalo prilično očigledno kako Francois Arnaud i Connor Storie baš vole da provode vreme zajedno. Međutim, od trentuka kada su odlučili da zajedno ispoziraju na kožnoj sofi tokom afterpartija Saint Laurent revije, čini se da je fama oko toga „jesu li ili nisu“ potpuno isparila.

Istini za volju, danas slavne ličnosti funkcionišu kao participativna fikcija u kojoj svemu dajemo podkontekst kako joj drago. Šal kragna postaje podtekst. Matine projekcija postaje metafora. Dva muškarca koji hodaju kroz zimu postaju referendum o želji, tajnama i fantazijama koje projektujemo na poznata lica i tela.

Alexander Skarsgård, protagonista filma Pillion (koji istražuje sadomazohističke odnose i mušku seksualnost) iznenadio se kada su mu u intervjuu za Variety rekli da je njegova izjava sa festivala u Cirihu — „s kim sam bio, muškarcima ili ženama, ovde nije važno“ — protumačena kao da je rekao da je biseksualan. „To definitivno nije bila namerna izjava. Ne znam ni o čemu sam pričao. Ponekad se kao glumcu poklanja previše pažnje… Možda sam pokušavao da skrenem fokus na priču i likove. I na važnost da se ta priča ispriča na taj način“, objasnio je. Ono što nije uradio jeste da iskoristi priliku da jasno potvrdi svoju heteroseksualnost, kao što bi to ranije bilo uobičajeno. Umesto toga, uzdržao se od javnog eksplicitnog definisanja. Baš kao što se i Pedro uzdržavao sve ovo vreme. Da, Pedro Pascal nikada nije govorio o svojoj seksualnoj orijentaciji, iako je svojevremeno za Fotogramas rekao da su mu prve simpatije bile Olivia Newton-John u Briljantinu, Michelle Pheifer u Batman se vraća, Harison Ford u Indiana Jonesu i opet Harison Ford kao Han Solo.

Ono što je nesporno u svim ovim pričama jeste naš apetit za pikanterijama: da Pedro Pascal pripada nekome, da bude čitljiv, da mu se dodeli narativni luk koji liči na naš. Ono što on uporno nudi jeste nešto ređe — javno „ja“ i privatno „ja“ koja smeju da postoje paralelno.

I tako se vikend završava bez odgovora. Dva zgodna muškarca su ručala, gledala mračnu viktorijansku melodramu i otišla kući. Ostalo je tumačenje. A to govori manje o Pedru Pascalu i Rafaelu Olarri, a više o nama.

Ipak, nadajmo se da im se film dopao.