KURTIJA POSLE OVOG DATUMA ČEKA “NAJOPASNIJI SCENARIO” Sat u Prištini otkucava, upozorenja se nižu: Kad vreme istekne, REŠENJE NE POSTOJI

Aljbin Kurti, prištinski premijer u tehničkom mandatu, ima zakonski rok do 4. oktobra da izabere predsednika tzv. Kosova iako još nije konstituisan ni parlament. Ukoliko to ne učini, suočiće se sa “najopasnijim scenarijom” kakav do sada nije imao, ocenjuju albanski analitičari na KiM.

Ni dva meseca nakon trećih parlamentarnih izbora na KiM u svega godinu i po dana nije konstituisana skupština u Prištini. Samim tim nema ni vlade, a još je zanimljivije da, od kada je 4. aprila istekao mandat Vljosi Osmani, tzv. Kosovo nema ni predsednika nego vršioca dužnosti te funkcije Aljbuljenu Hadžiju. Prema prištinskim zakonima, ona tu funkciju može da obavlja samo šest meseci, odnosno do 4. oktobra.

Ako se ima u vidu da nije konstituisan parlament, niti je formirana vlada, Kurtiju preti situacija da za mesec i po dana nema ni vršioca dužnosti predsednika tzv. Kosova.

Cakoli: Kurtiju preti najopasniji scenario

Eugen Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta upozorio je da šestomesečni period za obavljanje funkcije vršioca dužnosti predsednika tzv. Kosova “predstavlja apsolutni rok i da se ne može ponoviti ni u jednom scenariju”.

Zato bi, kako kaže, ukoliko novi predsednik privremenih prištinskih institucija ne bude izabran do 4. oktobra, to predstavljao “najopasniji ustavni scenario sa kojim bi tzv. Kosovo moglo da se suoči”.

– U takvoj situaciji, Priština bi ušla na teren koji bi, osim što bi bio ozbiljan i opasan, neminovno morao da bude predmet podneska Ustavnom sudu – rekao je Cakoli za Radio Slobodna Evropa.

Dodao je da bi “činjenica da Skupština tzv. Kosova nije konstituisana u roku, mogla da stvori dvostruki problem sa ustavnim rokovima”.

– Što se više odlaže konstituisanje, to se više ovaj rok (od 60 dana) pomera nakon 4. oktobra, kada ističe šestomesečni rok za vršioca dužnosti predsednika – ocenio je Cakoli.

“Kašnjenje skraćuje vreme za izbor”

Upozorio je da “kašnjenje skraćuje vreme za rešavanje pitanja predsednika pre isteka šestomesečnog perioda tokom kojeg umesto izabranog, funkciju predsednika obavlja vršilac dužnosti”.

– Ako predsednik ne bude izabran i iskoristi se i rok od 60 dana, stvara se još ozbiljniji problem u vezi sa nadležnostima za eventualno raspisivanje izbora, ako je u međuvremenu istekao i ustavni rok vršioca dužnosti predsednika. To je rizik koji je stvoren kašnjenjem. Imamo dva ustavna roka koja sada više ne teku paralelno i, u scenariju neuspeha izbora predsednika, mogu zemlju dovesti u situaciju za koju Ustav ne nudi rešenje – upozorava Cakoli.

Koljši: Odustvo predsednika sa mandatom nije samo formalno pitanje

Slično mišljenje ima i Meljoš Koljši, istraživač u Kosovskom pravnom institutu. Kako kaže, nakon 4. oktobra svaki nastavak obavljanja funkcije predsednika bio bi “bez ustavnog osnova i ozbiljno bi narušio ustavni poredak”.

Objašnjava da “odsustvo predsednika sa ustavnim mandatom nije samo formalno pitanje” i apostrofira ulogu koju predsednik ima u “funkcionisanju i formiranju institucija, predstavljanju zemlje, bezbednosti i odbrani”.

– Odsustvo osobe koja ima ustavni osnov za vršenje ovih nadležnosti suočilo bi zemlju sa novom institucionalnom i ustavnom krizom, za koju Ustav ne nudi jasan mehanizam za rešavanje – rekao je Koljši.

On ukazuje da je „maksimalni šestomesečni rok za obavljanje funkcije predsednika poseban rok i nije povezan sa rokom od 60 dana za izbor predsednika“.

– Dakle, eventualni početak roka od 60 dana ne produžava niti suspenduje šestomesečni rok vršioca dužnosti predsednika – naglašava Koljši.

Najmanje deset poslanika mora da se obrati ustavnom sudu?

I Cakoli i Koljši smatraju da je rešenje za situaciju da se “pitanje uputi Ustavnom sudu tzv. Kosova”.

Cakoli smatra da bi najmanje deset poslanika Skupštine tzv. Kosova, nakon 4. oktobra, trebalo da zatraži od ustavnog suda da:

1. odredi privremenu meru
2. utvrdi kakav je pravni efekat koji je proizveo neuspeh parlamenta da izabere predsednika pre isteka šestomesečnog roka za obavljanje te funkcije

– Zatim ostaje na sudu da, bilo na osnovu pripremnih dokumenata Ustava, bilo na osnovu mišljenja koja bi mogao da dobije od drugih zemalja, utvrdi šta se dalje dešava: da li predsednik Skupštine nastavlja, ili postoji neka druga instanca koja bi preuzela tu funkciju – objašnjava Cakoli.