Ovako nas varaju prodavci ajvara: Dobro obratite pažnju na OVAJ TRIK kojim se služe dok ste na pijaci ili u marketima

Jesen u Srbiji nezamisliva je bez mirisa pečene paprike, punih gajbi na pijacama i tegli ajvara koje se pripremaju za zimu. Dok jedni tradicionalno peku paprike i satima kuvaju ajvar, drugi odlučuju da zimnicu kupe na pijaci, od malih proizvođača, preko društvenih mreža ili u marketima.

Upravo tu, međutim, kupci treba da budu oprezni. Jer etiketa “domaće” sama po sebi nije garancija da je ono što je u tegli zaista napravljeno na način na koji potrošač očekuje.

Poseban problem predstavlja činjenica da potrošač često nema način da na licu mesta proveri gde je i kako ajvar zaista proizveden.

Ključni sastojak ajvara

Kod ajvara je paprika ključni sastojak, ali upravo zato njen udeo može biti važan pokazatelj kvaliteta. Kao moguća obmana, iskusne domaćice, navode i korišćenje većeg udela jeftinijih sastojaka od dozvoljenih, poput patlidžana, paradajza ili drugih dodataka, dok se proizvod istovremeno predstavlja kao ajvar “od pečene crvene paprike”.

Takva praksa može značajno smanjiti troškove proizvodnje, dok kupac dobija proizvod koji izgledom i nazivom očekuje kao papriku u tegli.

Voda i skrob

Još jedan mogući način da se proizvod pojeftini jeste dodavanje vode, skroba ili drugih zgušnjivača. Cilj bi u tom slučaju bio povećanje mase i postizanje određene gustine uz manji udeo osnovne sirovine.

Potrošaču tegla može izgledati sasvim uobičajeno, ali ono što plaća kao ajvar od paprike ne mora nužno odgovarati njegovom očekivanju o sastavu proizvoda.

Naravno, prisustvo određenog dodatka samo po sebi ne znači da je proizvod nebezbedan ili nelegalan ključno je da sastav bude pravilno deklarisan i da proizvod odgovara onome što je navedeno na deklaraciji.

Ukus ajvara zavisi i od recepture, pa određena količina ulja, soli, šećera ili sirćeta može biti deo tradicionalnog načina pripreme. Problem nastaje kada se takvi sastojci koriste kako bi se prikrio slabiji kvalitet osnovne sirovine ili promenila svojstva proizvoda.

Veća količina ulja, šećera ili sirćeta može promeniti ukus i teksturu, ali istovremeno može uticati i na to da kupac teže proceni kakva je paprika zapravo korišćena.

Posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet paprika od kojih se ajvar pravi. U proizvodnji se mogu pojaviti prezrele, oštećene ili neadekvatno skladištene sirovine.

Kako se zaštititi bilo kakvih obmana ili prevara?

Kupci koji ajvar kupuju trebalo bi da obrate pažnju na nekoliko stvari – ko je proizvođač, šta tačno piše na deklaraciji, koji su sastojci navedeni, kolika je neto količina i kakav je rok trajanja.

Poseban oprez potreban je kod proizvoda koji se prodaju bez ikakve deklaracije, naročito kada prodavac koristi velike tvrdnje poput “100 odsto domaće”, “bakina receptura”, “samo paprika” ili “najbolja domaća zimnica”, a ne daje konkretne podatke o proizvodu.

Jer dobra reklama može da proda teglu, ali samo transparentan sastav može kupcu da pokaže šta je zaista kupio.

Važno za kupce

Navodi o mogućim načinima obmane odnose se na potencijalne nepravilnosti u proizvodnji i prodaji hrane i ne znače da ih primenjuju svi domaći proizvođači ajvara. Sastav i način proizvodnje mogu se razlikovati od proizvođača do proizvođača, a određeni sastojci u određenoj količini dozvoljeni su propisima. Za kupce je najvažnije da provere deklaraciju, poreklo proizvoda i podatke o proizvođaču.