JEDNA ZBOG SANKCIJA RUSIJI, DRUGA JER “NE ŽELI DA SRBIJA OJAČA” Ovo je spisak zemalja koje su se usprotivile otvaranju klastera 3: Priključila se i jedna od NAJMOĆNIJIH DRŽAVA EU

Krug zemalja članica Evropske unije (EU) koje su se u Briselu usprotivile da Srbija otvori klaster 3 proširio se u odnosu na prošli put. Sada se, rame uz rame sa osam zemalja – Bugarskom, Hrvatskom, Holandijom, Finskom, Švedskom, Estonijom, Litvanijom i Letonijom, našla i Nemačka. Razlozi su različiti: neuvođenje sankcije Rusiji, ali i želja da “Srbija ne ojača”.

Savet za opšte poslove Evropske unije (GAC) odlučio je pre dva dana da ne otvori klaster 3 sa Srbijom. Poručili su da primećuju ukupan napredak, ali da će se tom pitanju vratiti. Svaka od zemalja koja se usprotivila imala je svoje razloge, a neki od njih vođeni su isključivo bilateralnim interesima.

Tako je Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske poslove, ocenio da je Švedska bila protiv otvaranja klastera 3 zbog neuvođenja sankcija Rusiji, dok je Hrvatska to učinila iz strateških razloga, “jer ne želi da Srbija ojača”.

– Hrvatska želi da uspori naše članstvo u EU i ja smatram da bismo bili jači kada bismo ušli u EU – ocenio je Zečević za RTS, odgovarajući na pitanje i “iz kojih razloga Francuska kaže mogu da se otvori, a Nemačka kaže ne može”.

“Na spisku desetak zemalja”

Strahinja Subotić iz Centra za evropsku politiku je rekao da se čak deset zemalja članica EU protivilo otvaranju klastera 3, i da je Beogradu poručeno da je nazadovao na putu evrointegracija.

– Sve one imaju i meritokratiju i sporno-političke interese. Francuska ima taj sporno-politički akcenat jači od Nemačke, samim tim prirodno je da su oni spremni i skloni da daju neki ustupak Srbiji sa kojom imaju sve bližu i bližu saradnju – kazao je Subotić.

Bugarska ima dva razloga

Igor Novaković, direktor ISAC fonda, ranije je za “Blic” naveo je da Bugarska to čini iz dva razloga.

– Sigurno je zbog odnosa Srbije i Severne Makedonije, koji su u poslednjih sedam godina u uzletu. Odnosno, što Srbija čvrsto podržava Severnu Makedoniju u makedonsko-bugarskom sporu. Moguće je da postoje i neki zahtevi za pitanja bugarske manjine, ali to uglavnom više nije veliki izazov – kaže Novaković.

Osim onih koje su bile protiv, bilo je onih koje su žučno navijale za otvaranje klastera 3 posle četiri godine pauze.

“Brisel će se vratiti ovom pitanju sledeće godine”

Kako bi Srbija konačno krenula u tom pravcu, dve zemlje koje važe za moćne unutar EU, Francuska i Italija, nedavno su poslale pismo ostalim članicama da daju zeleno svetlo. I zvaničnici Slovačke i Mađarske, Robert Fico i Viktor Orban, žestoko su kritikovali aktuelni stav EU.

A da će se se Brisel vratiti ovom pitanju sledeće godine poručio je šef Delegacije EU Andreas Fon Bekerat. On je ukazao da postoji snažna želja da Srbija bude unutar EU, dodajući da su za napredak potrebne reforme kao i dijalog.

– Mislim da smo to pokazali uz ogromnu podršku koju smo pružili Srbiji. Od 2014. do 2027. godine, izdvojili smo sedam milijardi evra. Mislim da to sasvim jasno govori koliko želimo da imamo Srbiju unutar Evropske unije. Ali, da bi se to dogodilo, potrebne su kredibilne i opipljive reforme – rekao je Fon Bekerat

• Srbija je pregovore o članstvu u EU započela u januaru 2014. godine
• Od ukupno 35 poglavlja, do sada je otvoreno 22 od ukupno 33, podeljenih u šest klastera
• Privremeno su zatvorena dva
• Poslednji put Srbija je otvorila poglavlje u decembru 2021. godine, klaster 4 koji obuhvata četiri pregovaračka poglavlja iz oblasti zelene agende i održive povezanosti.