VUČIĆ JE PI-AR SRBIJE, I TO NAJBOLjI: Brnabić: Jedina politika blokadera jeste da su svi ujedinjeni protiv njega

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ovog jutra gost je Kurir televizije. Brnabićeva je govorila o svim aktuelnim i važnim temama za Srbiju i njene građane.

Na samom početku osvrnula se na brutalno prebijanje Srbina Nenada Raškovića iz Drena kod Zubinog Potoka na KiM.

– Brutalan zločin, monstruozan, ne pripada ponašanju 21. veka, a stranci ćute, poručila je Brnabić zgrožena prebijanjem Srbina na KiM.

– Ovo je poruka svim Srbima, naglasila je dodavši da je zgrožena kao ljudsko biće ponašanjem navodnih zvaničnih institucija te lažne države. Potpuno je začuđena što se od stranca, niko iz EU nije oglasio jer su na tzv. odmoru od 45 dana, ali su stigli da se oglase o izjavi predsednika Vučića o Ibru.

– To je licemerje, moja je poruka ovima u Briselu, sramota je šta pričate, dodala je ona.

O blokaderima

– Blokaderski pokret sada ima jasnu politiku, dosta dugo su je krili. Ta politika je sada jasna. Ta politika je ona politika koju podržava, na primer, Zeleno-levi front. Ta politika je politika koju podržava Demokratska stranka. To vam je politika koju smo mi mogli da vidimo u punoj svetlosti tokom protekle nedelje, pa na kraju krajeva čak i juče u nekim tvitovima, ja mislim, ETF u blokadi, ili tako neki od tih studentskih pokreta u blokadi.

– To vam je politika da, pod jedan, kad dođu na vlast u Srbiji, više ništa ne sme da se zove srpsko. Dakle, oni se sada bune, mislim, ti neki studentski nalozi u blokadi, što sada imate Srpski olimpijski savez, što imate Srpski bokserski savez, i oni kažu: to ne može tako. Ne smeta njima, na primer, Hrvatski nogometni savez. Ne. Oni u Hrvatsku idu, u Hrvatsku beže, Hrvatska im je uzor kako to treba da izgleda. Ali im smeta srpski. I valjda kad oni dođu na vlast, ako se dokopaju te vlasti uz maksimalnu, maksimalnu i maksimalno otvorenu podršku stranaca, onda će prva stvar da im bude da u Srbiji ništa ne sme da se zove srpsko. Kako da vam kažem? Vi imate, njih podržava Milivojević iz Demokratske stranke, čovek je rekao: prva stvar koju ćemo mi da uradimo kad dođemo na vlast, mi tzv. studentska lista, bez studenata, mi ćemo organizovati ovde koncert Severine.

– Severina ima istovetne stavove kao Tompson. Ti stavovi su: Oluja nije zločin, već je oslobodilačka akcija; Srbi su sami krivi što nisu, što su pristali da sami napuste svoja vekovna ognjišta i svoje vekovne domove u Hrvatskoj kao konstitutivni narod. Da su sami pristali da napuste, pa ne bi ove ustaše morale da ih teraju i da ih ubijaju. Ove starce, ljude koji nisu mogli da pobegnu, 2. 000 ljudi nisu mogli da pobegnu, pa ne bi morali oni da se muče da ih ubijaju da su oni pobegli, jel? Dakle, to vam je Severinina teorija koja možete da mislite koliko zna. U međunarodnom pravu i nomenklaturi je: Srebrenica je genocid. Nije za Efraima Zurofa, nije za Jehudu Bauera, ali za Severinu jeste. Kakve ona različite stavove ima o Tompsonu? Nikakve. Oni su jednaki, estradni, čuveni estradni umetnici Republike Hrvatske. Sve okej. Znači, ja sam postavila pitanje: dakle, vi ćete, čim dođete na vlast, prvo će ići Severinin koncert, onda će biti Tompsonov koncert.

– Meni Srđan Milivojević odgovori: “Da, to će biti narodno veselje. ” Ne znam kog naroda. Zato što ovog našeg naroda sigurno neće. Ali to vam je ta politika, potvrđena kad ih je podržao i Zeleno-levi front. Zeleno-levi front sve te iste stavove ima.|

– I onda, kada juče vidite i taj tvit, “Ne sme ovde, mi ćemo vratiti zemlju na pravi put”, neće ovde biti Srpskog olimpijskog komiteta, i neće biti ovde Srpskog bokserskog saveza, nego će valjda biti ja ne znam čiji, i koji, i kakav. Dakle, onda vi vidite da je to politika. I vi vidite da se oni, podsećam još jednom, pošto zaboravljamo: ti studenti u blokadi se nikada, ali nikada, nisu ogradili od podrške Aljbina Kurtija. Nikada. Čak ni kada su ih studenti Univerziteta u Prištini izmešteni u Kosovsku Mitrovicu, pozvali da se ograde, nisu se tada ogradili. To je jedini apel neke grupe studenata na koji se oni u stvari nisu odazvali. Te je potpuno jasno, pa kako da vam kažem, pa vi u poslaničkom klubu Pokreta slobodnih građana imate Šaipa Kamberija iz PDD-a, koji je jedan od najbližih saradnika Aljbina Kurtija, i koji se ne zalaže samo za to da Srbija, kada blokaderi dođu na vlast, da Srbija prizna takozvanu Republiku Kosovo. Ne samo za to, nego da pitanje dijaloga takođe uključi i ono što oni zovu Preševska dolina, Preševo, Bujanovac, i Medveđa. Te valjda da nam otmu još neki deo teritorije.

– A onda imate ove druge blokadere, Đilasa, Ješića i sve ostale, koji se zalažu za to, i potpuno su otvoreno napisali na Tviteru onaj pozivni broj +384, to je valjda rezervisano za Kosovo. I sada vi imate, kako da vam kažem, alternativu politici Aleksandra Vučića, koja je državotvorna, koja je svakako nacionalno orijentisana, ali na najbolji mogući način, koja zagovara mir i saradnju, ali govori stvari, naziva stvari pravim imenom. Vi onda imate alternativu da se prizna takozvana Republika Kosovo, imate alternativu da se otcepi i Vojvodina, imate alternativu da se u Srbiji ništa ne naziva srpskim, i da je to najgori zločin…

– Ja bih samo istakla još jednu stvar. Evo sad da pogledamo naredne korake u narednih nekoliko dana. Vi imate čitavu tu blokadersku opoziciju, koja se hvali svojim neverovatno dobrim kontaktima u Evropskoj uniji, u Briselu, ovi biciklaju do Strazbura, ne znam šta rade već, voze se lažnim avionima do svih krajeva Evrope, da se žale na svoju zemlju. Hvale se time kako oni mogu da utiču na rezolucije Evropskog parlamenta. I kako sve najgore rezolucije, što oni kažu oštrije, pa još oštrije, najoštrije rezolucije protiv Srbije, dolaze direktno od njih.

– Hajde da vidim kad će oni, da li će prvi put iskoristiti taj svoj fenomenalni uticaj i te svoje veze, da se žale možda na Aljbina Kurtija. Ili se žale samo na Aleksandra Vučića i na Srbiju. Da li će se žaliti na Aljbina Kurtija? Da li će sada oni tražiti reakciju? Da li će jednom pokazati da su nacionalno osvešćeni i da im je stalo do srpskog naroda na Kosovu i Metohiji? A kladim se da neće.

– To se vraća na ono o čemu je takođe predsednik Vučić govorio uoči obeležavanja, kada je reč o Oluji i toj podeli Srba na Srbijance, na Srbe neke druge vrste, i koliko je to štetno i loše. I to zagovaraju oni koji su valjda patriote među njima, kao što je Milo Lompar. A to zagovaranje je još su nas ranije upozoravali mnogo pametniji ljudi od nas, naši preci su nas upozoravali da kada dođe do toga, to je u stvari samo preduslov za dalje cepanje Srbije, za dalje slabljenje Srbije, za uništavanje srpskog naroda i za to da vi u stvari srpski narod pravite na neki drugi narod koji nema veze sa Srbima, ni sa Srbijom, ni sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ni sa našom tradicijom i našim nasleđem.

O Crnoj Gori

Brnabić kaže i da je crnogorski lider i te kako principijelan a njegov glavni princip je – poslušnost.

– Pa nisu oni zvanično Podgorica, Milojko Spajić kao premijer, nisu oni ni strpljivi ni pragmatični prema Hrvatskoj. Oni od Hrvatske primaju direktna naređenja, i kakva god ta naređenja bila, ona će biti ispunjena. Kakva god poniženja ta naređenja podrazumevaju, ona će biti ispunjena. To je politika.

– Dakle, kada Milojko Spajić zamera nešto Aleksandru Vučiću o principijelnosti, mi treba da znamo da je on izuzetno principijelan lider. Njegov princip je poslušnost. Šta dolazi iz Brisela ili bilo koje druge države članice Evropske unije, on će to odmah potvrditi. Kad je trebalo da dođe na vlast, priznao lažnu Republiku Kosovo, a onda se bori za teritorijalni integritet Ukrajine?

– Takvi o principijelnosti treba da uče od Aleksandra Vučića, koji i pred ruskim predsednikom, i pred ukrajinskim predsednikom, i pred predsednicom Evropske komisije, i pred predsednikom Evropskog saveta, i pred predsednikom Trampom, i predsednikom Si Đinpingom, uvek govori isto. Uvek govori isto. I pred kancelarom Nemačke usred Beograda, sećate se, kada je imao pres konferenciju sa Olafom Šolcom, kome je rekao: “Nemojte nam pričati o principijelnosti.” Zato što ste vi prekršili na najgori način međunarodno javno pravo u slučaju Srbije, ali se držite međunarodnog javnog prava kao pijan plota u slučaju Ukrajine.

– Mi se držimo međunarodnog javnog prava u slučaju Ukrajine kao pijan plota, ali takođe tražimo da se isto to poštuje u slučaju Srbije.

– Preko 40 odsto govori srpski jezik u Crnoj Gori… Ali ne, srpski jezik, naravno, ne može da bude zvaničan. I na to takođe Evropa ćuti. Zamislite da ovde imate 40% stanovništva koji govori nekim drugim jezikom, a da zvanični Beograd kaže: ne, ne može da bude službeni jezik. Kako bi se to posmatralo i šta bi se nama desilo? E, to su vam dupli standardi, trodupli standardi, u stvari situacija u kojoj nemate standard.

– Ja stvarno, zaista ne verujem da se jedan Milan Knežević oseća bilo kako manje ljut i besan i povređen zbog toga šta radi Milojko Spajić od mene. Srbi u Crnoj Gori najviše trpe. Njima predsednik vlade te zemlje nanosi najveću štetu i najveće poniženje. Znate, da vi imate Podgoricu koja šalje još jednom, ponovo, nije ovo prvi put, predstavnika da slavi Oluju, da slavi etničko čišćenje 250.000 Srba, da slavi najveće etničko čišćenje na evropskom kontinentu nakon Drugog svetskog rata, da slavi ubijanje 2.000 ljudi koji su bili stari i nemoćni da pobegnu. I takve ljude ubijete, i onda ode zvanična Podgorica da to slavi, ali se ne nalaze sa nama u Republici Srpskoj, da plaču, da čuju Nevenku Dobrić, da čuju kako su je ubili sa 12 metaka, dvanaestogodišnjeg sina Sinišu…

– I šta ima Milojko Spajić uopšte nama nakon toga da obrazloži, i kako se usuđuje uopšte da se obrati predsedniku Vučiću? Istom tom predsedniku Vučiću, kog je zvao, i zvao, i zvao, i tražio pomoć, i tražio podršku, i tražio savete kada se borio za vlast. Potpuno otvoreno. A sad mu je PR Rusije? Pa znate, to samo govori da nemate obraz i nemate kičmu. Ako je trebalo još jednom da nam kaže, evo kazao je, pokazao.

– Ja stvarno mislim da je većinsku Crnu Goru sramota od svega toga. Ali neću da se bavim Crnom Gorom, zaključila je Brnabić na ovu temu.

O Vučiću: Da. Predsednik Vučić je PR Srbije, i to najbolji PR Srbije!

– Da. Predsednik Vučić je PR Srbije, i to najbolji PR Srbije. Personifikacija uspešne i pobedničke Srbije u nemogućim okolnostima. Ako pogledate s jedne strane kako predsednik vodi spoljnu politiku, to je nešto što bi bilo nemoguće u mnogo jednostavnijim odnosima u svetu, a ne u ovako složenim geopolitičkim okolnostima.

– Dakle, da vi imate predsednika jedne, za nas najlepše, najveće, najdraže, najjače Srbije, ali u realnim okolnostima ipak malene zemlje. Da vi imate predsednika koga citira predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, ali koga uz najveće, najveće moguće počasti prima predsednik Narodne Republike Kine, i dodeljuje mu najveći mogući orden, odlikovanje koje mu lično dodeljuje. Da imate predsednika Srbije koji je uspeo da Srbija pokrene strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, a u isto vreme da ima potpisan sporazum o zajedničkoj budućnosti sa Narodnom Republikom Kinom. Kako je, ljudi, pa ko to ne bi uspeo? Ja ne znam, to ne bi uspela mnogo veća i uticajnija zemlja…

– Da imate predsednika vaše zemlje koji ima komunikaciju sa predsednikom Ruske Federacije, i imamo i dalje najbolji, najpovoljniji mogući gasni aranžman sa Ruskom Federacijom, ali istovremeno da dolazi nama u posetu predsednik Vladimir Zelenski i on lično zove, na primer, ljude u Briselu, i kaže: “Aman, bre, dosta više takvog licemerja prema Srbiji”, to je ipak ne što što je, ruku na srce, stvarno nemoguće postići.

– I ja ne znam drugu osobu osim Aleksandra Vučića da to postigne. Da imate Srbiju i dalje na evropskom putu, ali da ne želi zemlja da uvede sankcije Rusiji, i da to potpuno otvoreno kaže. Pa, to su zaista neverovatne stvari, ali sve te stvari donose, i pored toga što mi treba da budemo ponosni na sve to, donose najkonkretniju moguću korist za građane Srbije, u smislu investicija, u smislu jeftinog gasa, u smislu onda ekonomske privredne konkurentnosti, u smislu perspektive, u smislu stabilnosti. Ako ovima ekonomija ide lošije, mi imamo opet tamo gde ćemo, gde može da nam balansira dok ne prođu ta teška vremena, recimo za evropsku ekonomiju. Kada Aziji ide teže, nama i dalje su Sjedinjene Američke Države najbolji, odnosno bilateralno najveći partner u trgovini i uslugama, pre svega zbog jakog IKT sektora. Znači, vi imate zemlju koja je u potpunosti diversifikovana i politički i ekonomski, koja u tom smislu donosi stabilnost u najtežim mogućim svetskim okolnostima našem narodu.

– A onda, kada pogledate unutrašnju politiku, vi imate predsednika koji je, i do sada smo pričali, neumoran. Ovo je novi nivo njegove energije. Koliko god on pričao, više nemam takvu energiju kao što sam imao 2014. i 2015. kada sam bio premijer. Ja nikada nisam videla predsednika sa više energije…

– Aleksandar Vučić veruje u naš narod, u njihove kapacitete, kaže Brnabić govoreći o hiljadama kilometara koje je Vučić samo u avgustu prešao i ponavlja da ne pamti još ni kada je bila premijerka da je predsednik ikada imao ovoliko energije.

– Ja sam, evo, upisala samo šta je on obišao u julu i do sada u avgustu ove godine, a šta je danas 12. avgust. Sad zamislite: u julu Alibunar, Lapovo, Svilajnac, Užice, Bogatić, Kablar, Ovčar Banja, Knjaževac, Svrljig, pa od 1. avgusta Pirot, selo Temska, manastir Svetog Đorđa, Babušnica, Gorčinci, Knjaževac, Kalna, Martin Brod, pa otišao u Republiku Srpsku, Martin Brod, Drvar, Petrovačka cesta, da opet pokaže pijetet prema žrtvama, i da podseti i čitavu Evropsku uniju da vi tamo imate jednu zemlju, državu članicu, koja nije osudila ljude koji su u tuđoj zemlji, Bosni i Hercegovini, bombardovali izbegličku kolonu, dakle kolonu u zbegu.

– Nije im bilo dovoljno što su ih isterali iz Hrvatske, nego su ih ubijali u susednoj zemlji. Niko nikad nije odgovarao. Niko nikad. Država članica Evropske unije. I nikom ništa. Manjača, opština Jezero, selo Vodice, Šipovo, Srpski Kupres, Novo Selo, Donji Milovan, Čipuljić, Mrkonjić Grad, pa onda se vratio u Srbiju: Stara Pazova, Prijepolje, Priboj, Čajetina, Nova Varoš, Ivanjica, Lučani, Arilje. E, ljudi, pa je l’ vi razumete da to je samo da pređe čovek? To su hiljade kilometara. Samo da ih pređe. Da ne priča ni sa kim. A pričao je. A pričao je sa svima. Vi razumete onda koliko je on svestan toga u kako teškoj situaciji se Srbija nalazi i koliko želi da razgovara sa ljudima. U teškoj situaciji, mislim na međunarodnom planu, i koliko moramo da budemo stabilni. Koliko više, a ne manje, moramo da radimo i da razgovara sa ljudima i da ih čuje. I da primi sve to na sebe.

Ona dodaje da nema državnika ili zvaničnika u Srbiji koji je obišao svaki kutak Srbije kao Vučić i pričao sa ljudima.

– Putevi su najvažiji ljudima, tako nas je uvek učio Vučić i u stranci, kaže Brnabić govoreći o odgovornosti predsednika i napretku Srbije, te mreži izgrađenih puteva.  

(Kurir)