„Vučić je još u političkom obdaništu Šešelja učen da je unosnije deliti i svađati se“: Koliko je režim uspeo u protekla dva meseca da podeli društvo i kakve opasnosti prete?

Horde nasilnika koji nasrću na studente i građane na ulicama širom Srbije, dok mirno protestuju protiv režima Aleksandra Vučića, zastrašivanje od strane BIA službenika, ucene i otvorene pretnje svima koji imaju kritički osvrt na vlast, ispostavljanje u javni prostor priče o postojanju nekakvih SNS lojalista koji su u stanju da do krvi brane Aleksandra Vučića, samo su neki od primera pokušaja uspostavljanja još dubljih podela u društvu.

Na taj način se režim Aleksandra Vučića u poslednja dva meseca, od kada je krenula pobuna, nikada jača u proteklih 12 godina, brani – ne bi li mu podrška ostala na visokom nivou, odnosno kako bi pobunjene građane doveo u opasnost da drugi deo naroda, oni koji su pod uticajem njegove brutalne medijske propagande, krene fizički da se obračunava sa njima.

– Vučić je još u političkom obdaništu Vojislava Šešelja učen da je unosnije deliti i svađati nego miriti i dogovarati se. Potenciranje razlika i isključivost, do guranja u sukobe je platforma, ne samo za osvajanje, nego i očuvanje vlasti, komentariše za Danas Zdravko Ponoš, lider SRCE.

Učen je u tom obdaništu da ne služi država da čovek čoveku ne bi bio zver, učen je da je država u stvari čopor koji ima vođu, dodaje.

„Pripadnici Vučićevog čopora počeli da preispituju da li je bezbedno kako i kuda ih vođa čopora vodi“

– Svako ko se drzne da ne sledi vođu čopora ili mu ospori da naskače na koga mu se prohte je otpadnik. Ne smeta da ih se smatra otpadnicima i neprijateljima čak i kada ih je mnogo više nego onih koji slede vođu. Važno je da se čopor drži na okupu famom o ugroženosti od strane onih koji ne slede vodju. To je životinjska farma po Šešelju, a Vučić, kao njegov najbolji đak pokušava da je uspostavi. Njihovim rečnikom rečeno, pad nadstrešnice u Novom Sadu je uticao da obični pripadnici Vučićevog čopora počnu da preispituju da li je bezbedno kako i kuda ih vođa čopora vodi, da počnu da zaziru od ponašanja njega i njegovog bliskog okruženja – smatra Ponoš.

To objašnjava zašto fokus ove vlasti nije na razjašnjavanju uzroka tragedije, poukama, sankcijama. Sve što se radi na tom planu, radi se minimalno, neiskreno i pod pritiskom javnosti, dodaje.

– Mnogo više energije se troši na kontrolu štete. U toj kontroli, Vučić se ponovo oslanja na svoju oprobanu logiku čopora. Oni koji ga ne slede su predmet interesovanja iz dva ugla. Prvi, da se spreči da se pobuna širi i energizira. Drugi, da se na antagonizmu prema njima konsoliduje poljuljano poverenje vlastitih sledbenika. Ovaj put je to mnogo teže nego kada je ta druga strana isključivo politička opozicija. Ovaj put na drugoj strani su studenti na čelu pobune koja se širi kao požar. Kada se taj požar gasi posipanjem uvreda na račun studenata rečnikom koji se obilato koristi prema opoziciji, onda je jasno da Vučić nikada neće biti u stanju da iskorači iz svoje logike čopora. Lepljenjem etiketa studentima da su strani plaćenici i domaći izdajnici, režim je protiv sebe digao i njihove roditelje, braću, sestre. Brutalnim napadom na studente čije roditelje je Oluja prognala u Srbiju, vlast je pucala sebi u nogu na kojoj je neretko poskakivala na izborima – kaže Zdravko Ponoš.

Sagovornik Danasa napominje da Vučić nije u stanju da prestane da kopa jamu koju je drugima kopao, a sam u nju upao.

– Nastaviće da produbljuje tu jarugu kojom raspolućuje Srbiju, da insistira na razlikama i da veliča kult vođe. U to se pretvorila i njegova poseta Hilandaru. Sudeći po pompeznim najavama, a zatim i po ponašanju i intenzivnom fotografisanju u manastiru, nije on išao na Hilandar da se obrati Bogu nego svojim glasačima. Nije prvi put da je pokazao da ne zna gde je granica. Prešao je on tu liniju kada se istim povodom slikao po grobljima – zaključuje Zdravko Ponoš.

„Vučić i saučesnici posegli za šibicarskim trikovima“

Prema rečima Đorđa Pavićevića, profesora na Fakultetu političkih nauka i poslanika Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, paradoksalno, ali vlast u Srbiji nastoji da učvrsti već uspostavljene linije podele u društvu koje su iscrtali predsednik države i njegovi saradnici, pre svega, političku podelu na nas i njih, koja je oslabila nakon ubistva 15 ljudi u padu nadstrešice u Novom Sadu.

– Studentske blokade uspele su da prekinu ovu inače dosta duboku liniju podele. Postojeći arsenal optužbi i fantastičnih priča o stranim službama, novcu i plaćenicima, obojenim revolucijama, itd., ne lepi se lako na studente, učenike i protestne ćutnje. Nije lako pristalice, osim možda nekih lojalista, ubediti da su im predsednik i stranka važniji od dece ili vlastite bezbednosti. Zbog toga su predsednik i saučesnici posegli za šibicarskim trikovima i receptima iz raznih antiblokadnih kuharica već oprobanih u bratskim režimima – smatra Pavićević.

U narednom period možemo očekivati mnoštvo takvih trikova kako bi se sačuvalo sačuvalo jedinstvo u svojim redovima i uneti podele u protivničkim redovima, dodaje.

– Lojalisti i ponovno aktiviranje priče o narodnom pokretu su usmereni ka unutra, ka onima koji se kolebaju ili ne žele da slede svaku suludu odluku koju ova vlast namerava da sprovede. S druge strane, na prosvetu se krenulo teškom artiljerijom, pretnjama, zastrašivanjima, tabloidima, šibicarenjem, ubacivanjem različitih koski koje protestanti treba da glođu dok se protest ne raspradne. Najnoviji primeri su izmišljanje i targetiranje “lidera i predstavnika” blokada, čime vlast stvara dobitnu poziciju, ako ih podržite namestite im penal, ako ih ne podržite kajaćete se, a ako ih isključite ili se ogradite, vlast dobija poen. Slično je i sa vladinim ponudama prosvetnim radnicima kako bi se podelili studenstki protest i protest prosvetara. U svakom slučaju će se neko kajati. Najbolji lek za šibicarske trikove je da ne igrate tu igru – objašnjava sagovornik Danasa.

Kako zaključuje, vlast na sve načine pokušava da zaustavi proteste i blokade jer jedino što ne dolazi u obzir jeste potpuno ispunjenje zahteva protesta i preuzimanje odgovornosti.

To pogađa u glavu koruptivnu i kriminalnu hobotnicu u koju se ova vlast pretvorila i zbog toga je traženje odgovornosti jedina važna igra – kaže naš sagovornik.