kako se ističe gotovo u svim tim tekstovima i prilozima, dobila otkaz ili je suspendovana zato što je učestvovala u tzv. studentskim protestima ili je preko društvenih mreža pružala podršku lažnim studentima tokom pokušaja obojene revolucije. Da se razumemo, bilo kakav oblik revanšizma sam oduvek prezirao, te bih tako i danas uvek stao na stranu onog ko je eventualno zbog političkog stava progonjen, no ovde se radi o nečem drugom i red je da se širokom auditorijumu neke stvari objasne kako bi se prekinulo s bestidnim manipulisanjem.
Kao što znate, još od samog početka pokušaja nasilnog rušenja vlasti, odnosno početka pokušaja sprovođenja obojene revolucije, tvrdio sam da je otpočelo isključivo iz javnog sektora. Dakle, baš oni koji su duboko involvirani u državni sistem, ogroman deo njih je čak sve moguće beneficije, pa i zaposlenje, dobio direktno od sadašnje vlasti, otpočeo je proces čitavog haosa u državi. Razumljivo, mnogi se danas kaju zato što su ispali naivni i glupi, ali u momentima revolucionarnog zanosa bili su spremni da čine najodvratnije stvari, od toga da izvode đake osnovce na ulicu, i to bez saglasnosti roditelja, da zloupotrebljavaju čak i decu i vrtićima, da vređaju i ponižavaju kolege koje nisu želele da im se priključe, da vrše najgoru opstrukciju rada preduzeća u kom rade, a koje mi kao građani i poreski obveznici plaćamo da radi i da nam pruža usluge. Horski su se pridruživali pumpanju, najavama da će ćaci biti lustrirani i da će se ćacima zabraniti rad u javnom sektoru, pretili su neistomišljenicima uz obavezan dodatak kako će ih se deca stideti, da će biti ošišani, polivani katranom i perjem…
Ipak, baš onako kako je predsednik Srbije po propasti obojene revolucije i najavio – vreme odgovornosti dolazi. Zar zaista neko ko je činio takvo zlo misli da posle svega što je uradio može da prođe bez bilo kakve odgovornosti? Sistem tzv. kenselovanja, to jest izopštavanja neistomišljenika i totalnog ignorisanja, upravo su uveli baš oni. No, baš danas kada je ćaci ipak izašao kao pobednik i kada im je obojena revolucija propala, odjednom kukaju zato što su pozvani za odgovornost. Pa gde su ti „junaci“ koji su pretili da će nekom šišati decu i koji su svoje „herojstvo“ tako brutalno ispoljavali po društvenim mrežama danas da preuzmu odgovornost?
Ipak, dotična gospoda, odnosno bolje reći drugarice i drugovi revolucionari, moraju da stave prst na čelo i da prihvate činjenicu da su oni odavno prešli Rubikon od običnog radnika u javnom sektoru do političkog aktiviste. Kao radnici u javnom sektoru, nebitno da li su profesori, nastavnici, inženjeri, radnici na šalteru, policajci, šta god, opstruirali su ciljano rad u javnom sektoru koji mi kao poreski obveznici obilato plaćamo. Oprostite, za tako nešto mora da se snosi odgovornost i tu je svaka dalja diskusija bespredmetna. Prema tome, kukanja nema, već prst na celo i probajte da razmislite koliko ste bili osioni, bahati i bezobrazni, te da je vreme odgovornosti došlo, a kao „hrabri“ politički aktivisti preuzmite odgovornost za sve ono što ste činili. Za sve to što ste radili, obratite se sada onima koji su vas ložili da to radite. Možda vam oni pomognu, zar ne?
Vladimir Đukanović
Rođen 2. marta 1979. godine u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet. Danas je advokat, narodni poslanik, oženjen Majom, otac Dimitrija, Đorđa, Jelisavete i Anastasije. Verujući čovek, patrijarhalno vaspitan i veliki navijač Crvene zvezde.
