Vladika Petar o običajima na Božić – blagosloveni su samo u ovom slučaju, a većinom grešimo! Evo i zašto su tekle suze iz oka na ikoni Isusa Hrista u Prizrenu!

Pravoslavni vernici koji poštuju julijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan koji najavljuje najradosniji hrišćanski praznik Božić, ali pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Više o mnogobrojnim običajima koji prate Badnji dan, veče i Božić, kao i o značaju ovih praznika govorio je gost jutarnjeg programa Kurir televizije “Redakcija” Vladika Petar, episkop toplički, vikar patrijarha srpskog i koordinator Verskog dobrotvornog starateljstva Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Objava eparhije raško prizrenske, gde su na instagram nalogu objavili 4. januara suze koje idu iz oka Isusa Hrista na ikoni u Sabornom hramu svetog Đorđa u Prizrenu izazvala je veliku pažnju javnosti. Suze su tekle oko sat vremena, a isključeno je da je iz kandila jer je ono ispod ikone, te je Vladika Petar pokušao da iznese objašnjenje:

– Mirotočenje na svetim ikonama jeste nešto što je u tradiciji naše vere i poznato je našem predanju. Tumači se kao Božije znamenje i specifično je za pravoslavnu veru i crkvu. Pokazuje nam da je Gospod sa nama. Čudo Božije projavljuje nam da je sa nama i u radosti i u stradanjima i da je aktivno prisutan u životu svojih vernika. Ovakve situacije imali smo kada je narod bio izložen patnji i velikim stradanjima. 

Nalazimo se u vremenima kada se ljudi retko poštuju, dešavaju se masovna ubistva, a o tome kako da ostanemo svoji sa takvim vestima i događajima, rekao je sledeće:

– Praznik koji danas slavimo nam poručuje da je čovek biće koje može da postane oboženo, da je Bog postao jedan od nas kako bi mi mogli da budemo kao Bogovi. Budući da je čovek biće ogromnog potencijala, ako se ne kreće ka Bogu, krenuće na suprotnu stranu, odnosno ka zlu. Može sebe podobiti zlu, a navedeni primeri nam to svedoče. 

Da li je važno da u sebi imamo poštovanje i osećaj za druge, da darujemo kome treba, pomognemo, da li ćemo tako pronaći svoj mir:

– Najpre se čovek otuđio od Boga, a time i sam od sebe i od svojih bližnjih. Taj impuls greha koji završava zlom, patnjom i smrću uvek teži da razdvaja. Kada je Hristos na prvom mestu, sve je na svom mestu, čovek nalazi mir u sebi i svom okruženju. Treba krenuti od sitnih koraka, pa i ako su nam se zamerili, da ne budemo zlopamtivi i ne dočekamo sutrašnji dan u gnevu. Potrebno je da zastanemo u ovoj vrevi i prepoznamo Božiji lik u svakom čoveku. Takvi mali koraci su zapravo veliki. 

Kako se može primetiti da su hramovi i crkve širom naše zemlje puni, narod sve češće učestvuje i posvećuje svoju pažnju veri i bogosluženju, a Vladika Petar na to kaže sledeće:

– To je radost za sve nas, hramovi su puni. Kada bi uporedili period u proteklih deset godina, može se primetiti ogromna razlika. Sve je više mladih ljudi i mladih porodica, onih koji su verski obrazovani i vaspitani. Međutim, češće smo na rečima veliki vernici, a može to mnogo više i daće Bog da bude još više – istakao je, a onda se dotakao i obračuna sa pravoslavljem koji preti našoj veri:

– To nam je poznato vekovima unazad. Ne želim da dajem geopolitičku ocenu, ali znamo ko stoji iza svega toga i koga je Gospod imenovao kao đavola ovog sveta. Hristos nam poručuje i kaže “Ako su mene gonili, goniće i vas”. Sile ovog sveta mu se suprotstavljaju i sada i u onom vremenu, uvek se molimo za mir i verujemo, ali moramo da budemo spremni da se ne iznenadimo ako se desi iskušenje stradanja i progona. 

Badnji dan i Božić su radosni praznici, svi im se radujemo i svi ih volimo, te vezujemo i razne običaje za njih. Slama u kući, česnica, i parica u česnici, pijukanje dece, ne iznošenje stvari na Badnje veče samo su neki od njih, a koliko crkva prihvata takve običaje:

– Običaj je nešto što nije deo crkvenog kanona, ne predstavlja deo bogoslužbene radnje, ali jeste jedan spontani odgovor naroda na iskustvo koje je osetio u crkvi. Ako običaj to i izražava, onda je i blagosloven. U svakom drugom slučaju postoje običaji koji ne izražavaju suštinu naše vere i idu u suprotnom pravcu. Moramo da skrenemo pažnju kada je običaj pogrešan. Sve ima svoj poredak, važno je da na prvom mestu bude bogosluženje i liturgija. Sve ostalo što radimo treba da bude u kontekstu sa tim što smo tu iskusili. Koliko god da je običaj lep, ako svedemo našu veru samo na običaje, to nije dobro.

O tome šta simbolizuje Badnjak i zašto se seče baš na Badnji dan, kao i o tome kakav je značaj božićne liturgije, i zašto je tako posebna rekao je:

– Simbolizuje Hrista koji se sjedinio sa nama kroz istoriju. Od našeg doma čini simbol Vitlejemske pećine u koju treba da se naseli Hristos – započeo je i nastavio o liturgiji:

– Ona je centar crkvenog života, odnosno cilj da ostvarimo zajednicu sa Bogom. Čitav Božićni post se završava dočekivanjem najradosnijeg praznika, a na liturgiji na pun način porslavljamo rođenje Hristovom i učestvujemo u delu spasenja. Primamo zalog budućeg spasenja, za pravoslavnog vernika je najvažnije da učestvuje u liturgiji, a pogotovo na ovako velike praznike. 

Kako bi trebalo da se pripremimo za Božić, i šta znači postiti pred Božić:

– Najveći značaj posta jeste da svojom ljubavlju odgovorimo na Božiji poziv i da se uzdignemo iznad najosnovnijih potreba koje imamo. Da se odreknemo mrsne hrane, zlih dela, greha i strasti, da pokažemo da smo slobodna, dostojanstvena i uzvišena bića – istakao je Vladika Petar, a dotakao se i značaja darivanja na Božić:

– Bog je prvi darodavac, sve dobro od Boga je došlo. U kontekstu današnjeg praznika, Bog nam je darovao svog sina u zalog našeg spasenja. Kao crkva se ugledamo na Boga, dar je simbol ljubavi, šta god on bio. Darujući dar u kontekstu naše vere, crkva podseća da je Bog prvi darodavac i svedočimo na taj način. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs