Одлуку је оправдао личним разлозима и поручио да “уједињена међународна заједница остаје незамењива за стабилност Босне и Херцеговине и њен напредак на евроатлантском путу”.
У данашњем саопштењу ОХР, у којем се потврђује оставка високог представника за БиХ Кристијана Шмита, наводи се да је током његовог мандата “остварен значајан напредак у унапређењу функционалности институција у БиХ”.
И док у Федерацији БиХ за сада нема већих реакција на Шмитову оставку, у Републици Српској је другачије. Милорад Додик је на платформи Икс ову вест повезао са песмом “Падај сило и неправдо”, а председник Скупштине РС Ненад Стевандић је отворено поручио да је оставка Шмита “једна од победа Републике Српске”.
Утицај америчке администрације
За декана Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву проф. др Сеада Турчала у питању је резултат притисака нове америчке администрације.
“Оставку Кристијана Шмита треба гледати кроз чињеницу да је целокупан свој мандат везао за САД. На почетку мандата, током интервенција које је правио, био је под снажним утицајем америчке администрације. Сада одлази под истим тим утицајем, само друге америчке администрације”, тврди Турчало.
Наводи да је кључан проблем што Шмит за пет година није успео да се наметне “као европски високи представник”.
“Без обзира на чињеницу што ЕУ у највећем проценту финансира канцеларију високог представника, да долази из Немачке која је и раније показивала да јој је балканска спољна политика, посебно према БиХ, тачка где недостаје и довољно одлучности и стратешке визије”, прецизирао је Турчало.
Петогодишњи Шмитов мандат оцењује као “парадоксалан” због чега за њим нико од политичара у БиХ неће “превише жалити”.
“С једне стране, Шмит је показао да сама канцеларија високог представника има своју политичку и правну тежину. Користио је Бонска овлашћења, интервенисао на изборни систем, узвраћао на нападе на уставни поредак из ентитета Република Српска. За разлику од претходног високог представника који је био прилично неактиван, Шмит је на одређен начин оживео канцеларију високог представника, а истовремено је увео праксе које до сада нису биле познате”, каже Турчало.
Као очигледан пример наводи одлуку којом је на 24 сата Устав Федерације БиХ – стављен ван снаге.
“То међународна заједница у свих ових 30 година никада није ни покушала, а камоли тако нешто слично урадила. То је произвело ситуацију у којој Шмит, када одлази, нико претерано, када говоримо о политичким актерима, не жали за њим. У Републици Српској то виде као своју победу, а друге политичке опције то посматрају мање-више индолентно”, прецизира декан Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву.
Наследник стиже из Италије?
Сматра да ће сада у фокусу наћи питање његовог наследника јер тај кандидат подједнако треба да буде прихватљив и Москви и Вашингтону.
“Нова борба око новог високог представника је борба око политичке контроле институција канцеларије високог преставника. Долазимо до другог парадокса да је Шмит углавном деловао тактички, да је успео наметнути стратешку трансформацију. И то је оно што ће остати његово наслеђе. Без обзира на то што он говори о личним разлозима, разлози нису лични, разлози су притисак који траје већ од самог доласка нове администрације и већ се знало да се разматрају идеје о његовом одласку, али је било проблема са ким га заменити”, наглашава Турчало.
Каже да се до сада спекулисало да би кандидат могао да дође из Мађарске или Италије, али да је са променом власти у Будимпешти пропао покушај “орбанизације” високог представника.
“У игри је италијански дипломата који је на заласку своје дипломатске каријере, али има искуства у регији”, открива Турчало.
Оставка као “опроштајно писмо”
С друге стране, продекан за научноистраживачки рад Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Димитрије Ћеранић сматра да је оставка Шмита заправо “опроштајно писмо” некога ко се лажно представљао да је високи представник за БиХ.
“Ово је покушај самообмањивања како њега, тако и његових политичких следбеника који су веровали да је он високи представник”, каже Ћеранић.
Уверен је да ће се “заоставштина” Кристијана Шмита изучавати у уџбеницима као пример “безакоња и правне анархије”.
“Безакоње и правна анархија која је владала претходних пет година на просторима БиХ била је све само није била право. Чини ми се да се он понашао као Луј XIV – држава то сам ја”, тврди Ћеранић.
Каже да је Шмит то показао доносећи измене Устава Федерације БиХ, изменама изборног и кривичног закона БиХ.
“И низом других противуставних одлука којима је наметао своју вољу као да је извор права. То се није могло чинити ни у средњем веку, а камоли у 21. веку у једној држави која је чланица УН.”
Високи представник или “протектор”
Ћеранић подсећа да Повељом УН није дозвољен протекторат ни у једној држави на свету.
“Очито је господин Кристијан Шмит умислио да је протектор за БиХ. Наметао је и уставне и законске измене”.
И Ћеранић користи реч “парадокс” како би описао Шмитову “заоставштину”.
“Он је у саопштењу ОХР, ваљда славодобитно, навео како ниједан суд није поништио ниједну његову одлуку. Али, да ли иједан суд по мишљењу Шмита има право да мења његове одлуке. Пет година тврди да његове одлуке не могу бити преиспитивања ни на једном суду”, поентира Ћеранић.
Указује да је додатни парадокс у томе што су неки судови и судије у БиХ сматрали да високи представници имају право да доносе законе и мењају устав.
“Нама који смо право учили у 20. и 21. веку, желим да ово изучавамо у историјским читанкама као беспримерни вид насиља над правом и насиља над правном логиком”, закључује Ћеранић.
Кристијан Шмит је преузео дужност високог представника за Босну и Херцеговину 1. августа 2021. године.
Представници Републике Српске од почетка нису признавали Шмитов легитимитет, уз аргумент да његово именовање није потврдио Савет безбедности УН, као у свим ранијим случајевима.
