Ситуција са енергетским системом је веома озбиљна, не само у Србији, већ и у региону, рекао је гостујући у Јутарњем програму РТС-а помоћник директора за технолошки развој Института “Винча“ Предраг Шкобаљ.
“Велике проблеме имају Мађарска, Румунија, Бугарска и остали због ниског водостаја Дунава, који је сада на историјском минимуму. Овако је било 1985. и 2003. године, али је сада још горе“, каже Шкобаљ.
Низак водостај најдиректније се одражава на рад хидроелектрана. У Србији конкретно на Ђердап, који ради значајно смањеним капацитетом, око 20 одсто.
“Код нас хидроелектране учествују са до 30 одсто производње електричне енергије. Срећом, хидроелектране на Дрини раде и у функцији су“, објашњава Шкобаљ.
Због тога се систем сада више ослања на термоелектране на лигнит.
“Проблем је што су резерве у Костолачком и Колубарском басену на издисају. Имамо их још отприлике за 20 до 30 година. Ми из два разлога морамо да тражимо нови пут – први је што немамо довољно угља, а други што смо потписници Париског споразума, који нас обавезује да смањимо емисију CO2“, навео је Шкобаљ.
Низак Дунав погађа и производњу и транспорт
Проблем ниског водостаја није само енергетски већ и економски, јер Дунав има важну улогу у транспорту робе и енергената.
“Свима је тешко и привредници налазе различите путеве. То ће се највише одразити на економију и цене. Све поскупи и све скаче“, каже Шкобаљ.
Као пример наводи Мађарску, која значајан део струје добија из нуклеарне електране Пакш.
“Мађарска око 35 одсто електричне енергије добија из своје нуклеарке Пакш 1, где су од четири блока три привремено угашена, а један је на минимуму. Покренули су гасну електрану у околини Будимпеште, али она не може све да надомести, па део надокнађују увозом“, објашњава Шкобаљ.
Нуклеарке могу да раде и без великог ослањања на реку
Шкобаљ наглашава да проблем са ниским водостајем не значи да је нуклеарна енергија непоуздана.
“Све ово може да се избегне уколико поседујете другачији систем хлађења – са влажним торњевима или сувим хлађењем. То су ствари које се могу технолошки предупредити, али је инвестициони циклус скупљи“, објашњава Шкобаљ.
Према његовим речима, ниски водостаји могу да смање производњу и подигну цену струје, али не представљају проблем за безбедност саме нуклеарне електране ако је систем хлађења адекватно пројектован.
Потрошња струје лети достигла зимски ниво
Високе температуре и масовна употреба клима-уређаја додатно оптерећују електроенергетску мрежу.
“Без климе се не може, али то оптерећује мрежу. Сада достижемо потрошњу електричне енергије колика је зими. То су енормне потрошње и велики удар на електроенергетски систем“, каже Шкобаљ.
Као један од кључних проблема издваја енергетску неефикасност зграда.
“Србија је веома енергетски неефикасна. Ми трошимо два или три пута више енергије него у Европској унији када је реч о енергетској ефикасности у зградарству“, наглашава Шкобаљ.
Боља изолација, фасаде, столарија и зелени кровови, како каже, могу значајно да смање потрошњу енергије и лети и зими.
Џаба обновљиви извори ако немамо батерије
Дугорочно решење, сматра Шкобаљ, лежи у енергетском миксу.
“Енергетски микс подразумева изградњу прве српске нуклеарне електране и обновљиве изворе енергије – ветар и сунце, а са друге стране реверзибилне хидроелектране Бистрица и Ђердап 3, које би служиле као батерије, као складиште те енергије“, објашњава.
Складиштење је, наглашава, један од највећих изазова обновљивих извора.
“Џаба онима који имају много производње из обновљивих извора ако немају батерије“, каже Шкобаљ.
Наводи пример Румуније и Мађарске, где у тренуцима велике производње соларне енергије цена струје на берзи може бити веома ниска или чак негативна.
“Није само питање производње. На крају се све своди и на економију – колико нешто кошта. Али основна ствар је обезбедити енергетску независност и стабилност једне земље“, истиче.
Нуклеарке начин да се мање зависи од временских прилика
На питање како смањити зависност производње струје од суше, ветра и сунца, Шкобаљ одговара – нуклеарном енергијом.
“Нуклеаркама. То је једини начин“, каже помоћник директора “Винче”.
“Сада је суша, имамо проблеме на Дунаву и веома смо зависни што се тиче хидроелектране Ђердап. Код обновљивих извора зависимо од тога какве су временске прилике, исто тако и код ветро-генератора. Оно од чега не зависите су нуклеарне електране, уколико имамо одговарајући расхладни систем“, објашњава Шкобаљ.
Истовремено сматра да Србија не треба нагло да се одрекне угља.
“Не смемо гасити ни наше постојеће термокапацитете на угаљ, јер нам они омогућавају стабилност и обезбеђују електроенергетски систем“, наглашава.
Нови капацитети неопходни, али систем за сада стабилан
Шкобаљ каже да садашњи електроенергетски систем одговара потребама грађана и привреде.
“Видимо да нема рестрикција и проблема у напајању електричном енергијом. Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета“, каже Шкобаљ.
Као приоритете наводи Бистрицу, Ђердап 3, потенцијалну нуклеарну електрану и даљи развој обновљивих извора.
Први киловати из нуклеарке најраније око 2040.
Србија је, према Шкобаљевим речима, тек на почетку нуклеарног пута.
“Република Србија још увек није ушла у нуклеарни програм. Године 2024. смо, укидањем мораторијума из 1989., кренули тим путем“, наводи Шкобаљ.
Према његовим речима, средином 2027. могла би да буде донета одлука о уласку у нуклеарни програм.
“Уколико сви заједно наступимо и потрудимо се, могли бисмо можда да очекујемо 2040. године, у најбољем случају, да добијемо прве киловате из нуклеарне електране“, каже Шкобаљ.
До тада, истиче, Србија има производњу из угља, планира нове хидроенергетске капацитете и развија соларну и енергију ветра.
“Надам се да ћемо уз паметну политику и консултовање струке изгурати тим путем“, закључује Предраг Шкобаљ.
