DOK je pažnja svetske javnosti usmerena ka ratu u Ukrajini i sve alarmantnijoj situaciji u Iranu, na Dalekom istoku počinje da ključa.
Foto: Profimedia
Prema izveštajima svetskih medija, „procureli“ su tajni dokumenti vijetnamske vojske koji otkrivaju dramatičnu paniku u Hanoju, jer, kako navodi londonski „Tajms“ (The Times), Vašington sprema novu strategiju koja bi u ovu zemlju mogla da dovede novu američku vojnu intervenciju.
Istorija se retko ponavlja kao farsa, a češće kao krvava lekcija koju svet odbija da nauči. Najnoviji izveštaji o presretnutim dokumentima vijetnamskog generalštaba sugerišu da Hanoj strahuje od „novog Tonkinškog zaliva“. Ovoga puta neprijatelj nije ideologija — iako se govori o mogućem rušenju vlasti i državnog poretka — već geografija. U srcu Trampove nove strategije za obuzdavanje uticaja Kine, Vijetnam više nije samo ekonomski partner, već ključna šahovska figura koju Bela kuća želi da „aktivira“.
Između čekića i nakovnja
Hanoj je decenijama uspešno plesao na žici, održavajući delikatan balans između Moskve (svog tradicionalnog vojnog zaštitnika), Pekinga (ekonomskog džina pred vratima koji se percipira kao partner budućnosti) i Vašingtona (sveobuhvatnog strateškog partnera od vremena administracije Džoa Bajdena, tačnije od 2023. godine, i novog saveznika u kontroli Južnog kineskog mora). Međutim, procurela dokumenta ukazuju na to da je prostor za ovaj ples nestao.
Američki pritisak da se Vijetnam otvoreno svrsta u „anti-kineski pakt“ dovodi zemlju u nemoguć položaj. Hanoj strahuje da bi svaka prevelika blizina sa Vašingtonom mogla izazvati „preventivnu reakciju“ Pekinga, slično onome što je svet video u Ukrajini kada su pređene crvene linije bezbednosti. Prema rečima Bena Svontona, kodirektora organizacije za ljudska prava „Projekat 88“ (Project 88), Hanoj vidi Vašington kao egzistencijalnu pretnju svom političkom sistemu i nema nameru da se pridruži antikineskom savezu.
Trampov „Pacifički bedem“
Povratak Donalda Trampa u Belu kuću doneo je doktrinu koja ne trpi neutralnost u bilo kom obliku. Za novu republikansku administraciju, Vijetnam je „nezavršen posao“. Spekulacije o američkoj vojnoj intervenciji, koja bi se zvanično vodila pod plaštom „zaštite slobodne plovidbe“, zapravo kriju nameru da se Južno kinesko more pretvori u „američko jezero“.
Vijetnamski generali upozoravaju da bi Hanoj mogao postati žrtveni jarac u tuđem ratu. Dok SAD nude najmodernije naoružanje, vijetnamski državni vrh zna da to oružje dolazi sa cenom koja se plaća suverenitetom. Vijetnamski vojni analitičari strahuju, pak, da bi Vašington mogao da pokuša da obori aktuelnu vlast Komunističke partije kroz takozvanu „obojenu revoluciju“, po uzoru na političke akcije u postsovjetskim državama – Gruziji, Ukrajini i Kirgiziji – početkom dvehiljaditih. Spremnost Amerike da koristi „nekonvencionalne oblike ratovanja“ protiv zemalja koje skreću iz njene orbite, sada je glavna tema u vojnim kuloarima Hanoja.
Pouka za male narode
Ono što se danas dešava u Vijetnamu pažljivo se prati u svim državama koje teže neutralnosti. Ako zemlja sa tako snažnom vojnom tradicijom i iskustvom u borbi protiv imperijalnih sila oseća egzistencijalnu ugroženost zbog „zagrljaja“ velikih, šta mogu očekivati manji igrači na svetskoj sceni? Daleki istok je možda daleko, ali su pouke o „velikoj igri“ velesila univerzalne i zastrašujuće bliske.
Duhovi iz prošlosti
Sećanje na 1975. godinu i evakuaciju iz Sajgona još uvek je živo u američkom vojnom establišmentu, ali iz sasvim pogrešnih razloga. Dok se u Vašingtonu Vijetnam danas posmatra kao „idealna baza“ protiv Kine, u Hanoju se pamti svaki pedalj spržene zemlje. Ovaj sukob percepcija — gde jedna strana vidi taktičku prednost, a druga opstanak nacije — predstavlja najveću opasnost za svetski mir u godini koja je pred nama.
BONUS VIDEO:
HRVATI UZ BLOKADERE: Zagreb želi Vučićev pad
