Donald Tusk može da bude figura koja će pomoći u facilitaciji dijaloga zahvaljujući svom političkom iskustvu
Priznanje Kosova ne mora nužno da znači pristrasnost u dijalogu
Blic
Saradnik Centra za evropske politike Miloš Pavković ocenjuje da se Poljska, kao predsedavajuća Saveta EU, neće mešati u proces dijaloga Beograda i Prištine, ali da premijer Donald Tusk može da se nametne kao figura koja može da pomogne u facilitaciji dijaloga.
– Donald Tusk je iskusni poljski, ali i evropski političar. On je služio i kao predsednik Evropskog saveta u dva mandata i to je veoma bitno imajući u vidu i da je Tusk prošle godine bio u poseti Beogradu i dobro poznaje situacije. On može da se nametne kao figura koja može da pomogne u facilitaciji dijaloga, posebno u pripremi nove osobe koja će naslediti Miroslava Lajčaka – ističe Pavković za Kosovo onlajn.
Blic preporučuje
Poljska je od 1. januara predsedavajuća Saveta EU, ali ovaj analitičar ne smatra da će činjenica da je priznala Kosovo uticati na buduće poteze.
– Da li je neka država priznala Kosovo ili ne, ne mora nužno da znači pristrasnost u samom dijalogu. Vidimo da i mnoge države koje su priznale Kosovo su insistirale na dijalogu i na implementaciji sporazuma, na kreiranju ZSO, pa čak i najveći sponzori Kosova, a to su Nemačka i Francuska su prošle godine blokirale članstvo Kosova u Savetu Europe, upravo zbog nedostatka dijaloga – kaže Pavković.
Zaslugu vidi i u potezima Prištine.
– Posebno imajući u vidu neku vrstu diplomatskog fijaska koji je Kurtjeva vlada u prethodne četiri godine imala i gde je uspela da naruši odnos sa svim partnerima, uključujući tu i SAD – naglašava Pavković.
Smatra i da ne treba očekivati da bi Poljska mogla da ima više uticaja u procesu dijaloga između Beograda i Prištine.
– Koja god da je zemlja predsedavala ona nije imala previše upliva u sam tok dijaloga jer dijalogom pre svega upravlja evropska Služba za spoljne poslove, odnosno specijalni predstavnik EU za dijalog. Ni u ovom kontekstu ne treba očekivati da će se Poljska puno mešati. S tim što je Poljska istakla jedan od ključnih prioriteta svog predsedavanja – bezbednost u smislu rata u Ukrajini i sankcija Rusiji. Verujem da će usaglašavanje Srbije sa spoljnom politikom moći da kreira naklonost Poljske kao predsedavajući ili opet da možda zaoštri odnose sa Poljskom jer je to u vrhu prioriteta i Poljske kao predsedavajuće, ali i Kaje Kalas kao nove visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost – precizira Pavković.
Saopštenje Poljske u kome kao predsedavajuća Saveta EU smatra da normalizacija odnosa Beograda i Prištine predstavlja suštinski uslov za dalje napredovanje ka članstvu u Uniju, Pavković pre svega vidi kao ponavljanje stavova i svih drugih evropskih institucija.
– To je jedan od uslova za napredak i nije tajna za Srbiju. Od početka procesa pregovora, dinamika pregovora je zapravo zavisila dosta od dinamike napretka u dijalogu sa Prištinom – kaže Pavković.
Objašnjava da će isti uslovi važiti i za Prištinu koja je aplicirala za članstvo decembra 2022. godine.
– Međutim, pošto se Kosovo nalazi i pod restriktivnim merama EU i da dosta unilateralno deluje i kreira tenzije, ta njihova kandidatura nije ni raspravljena, a kaznene mere su još uvek tu – naveo je ovaj analitičar.
Podseća da je bivši visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj predložio ukidanje mera Kosovu, ali sumnja da će do toga doći sve dok Priština nastavlja jednostrane akcije.
– Iako postoje inicijativa, ona nije materijalizovana i neće biti materijalizovana sve dokle Kosovo ne krene u deeskalaciju, tj. vlada u Prištini ne krene u deeskalaciju, što još uvek, vidimo, nije slučaj – zaključuje Pavković.
(Kosovo onlajn)