Veštačka inteligencija kao šansa za inkluzivnije obrazovanje

Za osobe sa invaliditetom izazovi tokom školovanja prevazilaze savladavanje lekcija i gradiva jer je za njih jedna od najvećih prepreka pristup osnovnim informacijama, literaturi ili alatima, tj. onome što se za većinu učenika podrazumeva.

Ovaj tekst je dostupan i u audio formi koju možete aktivirati klikom na audio sadržaj ispod:

Digitalne tehnologije mogu olakšati put ka obrazovanju za sve, bez obzira na vrstu barijera koje se na njemu ispreče. Veštačka inteligencija omogućava prilagođavanje sadržaja, poput čitanja teksta naglas za osobe sa oštećenjem vida, ili prepoznavanja govora za one sa poteškoćama u motorici. Takva podrška ne samo da uklanja prepreke, već omogućava mladim ljudima sa invaliditetom da dostignu svoj puni potencijal. Kroz inkluzivno obrazovanje, stvara se prilika za društvo u kojem svi pojedinci imaju iste mogućnosti i jednake šanse, a to je vrednost koja nadilazi bilo koji predmet ili učionicu.

Dostupnost i pristupačnost obrazovnih materijala

Učenici i studenti sa invaliditetom suočavaju se sa mnogobrojnim problemima u toku svog obrazovanja. Jedan od najveći i najozbiljniji jeste nedostatak literature prilagođene njihovim potrebama. „Svakako ne mislim na literaturu na Brajevom pismu, koje je već i antika. Odavno smo se prebacili na digitalne formate poput pdf i Word dokumenata i po mogućstvu audio knjiga. Njih ima više nego ranije, ali ih opet nema dovoljno”, kaže Slobodan Brkić, apsolventa na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za sajber bezbednost FBI-a, koji je ujedno i slepa osoba.

Čak i tamo gde postoji mogućnost obezbeđivanja literature u formatu koji je kompatibilan sa govornim programima i čitačima ekrana, pojavljuju se određene prepreke. Naime, ako autor i ima svoju knjigu u pdf formatu, često je neće podeliti sa slepim i slabovidim učenicima i studentima jer ne postoji garancija da ista neće završiti na nekom od sajtova za besplatno preuzimanje, što se smatra i kršenjem autorskih prava, a samom autoru nanosi i finansijsku štetu, s obzirom na to da zarađuje od prodaje fizičkih kopija knjige.

Sa druge strane, ako autor i odluči da podeli svoju knjigu koja je samo skenirana, a ne prekucana u pdf formatu, govorni programi na kompjuteru/laptopu/telefonu teško da mogu ili uopšte ne mogu da je pročitaju. A prema rečima Brkića, ako je knjiga još i na srpskom jeziku i to na ćirilici, problem postaje gotovo nerešiv, jer je na engleskom sve pristupačno, a na našem jeziku, jako malo toga.

„Jedan od alata koji sam koristio da konvertujem knjigu iz jednog u drugi format koji mi je potreban je Abbyy FineReader. To je program koji se instalira na kompjuter i služi da konvertuje fajlove iz jednog formata u drugi, iz Worda u pdf ili jpg, i obrnuto. Dakle, klikne se na sam fajl i u meniju se nađe taj program ili se fajl otvori iz samog programa i bira se u koji format će da se konvertuje. Obavezno je podesiti jezik na kojem je sadržaj, a ako je na srpskom, onda podesiti i da li je na ćirilici ili latinici, kako bi konvertovanje bilo uspešno”, objašnjava Brkić.

Za sadržaje koji su u jpg formatu, tačnije u formi fotografija, grafikona i drugih vizuelnih elemenata, Kris Danijelsen, direktor odnosa sa javnošću Nacionalne federacije slepih SAD-a, predlaže upotrebu najčešće korišćenog čitača ekrana na Windows platformi, a to je JAWS. Naime, ovaj čitač ekrana sada ima i ugrađenu mogućnost pod nazivom Picture Smart AI koja se, po njegovim rečima, pokazala veoma korisnom.

Podrška na svakom koraku

Izrada domaćih zadataka, seminarskih, maturskih i drugih školskih radova, kao i priprema za kontrolne zadatke, kolokvijume ili ispite često zahtevaju vreme, resurse i pomoć drugih, posebno za učenike i studente sa invaliditetom.

Kada je reč o izradi prezentacija, Danijelsen predlaže upotrebu četbota koji je razvio Microsoft.

„Sada je moguće da slepi učenik napiše tekst svoje prezentacije u Word dokumentu, a zatim zamoli Microsoft Copilot-a da ga pretvori u PowerPoint prezentaciju koja je vizuelno atraktivnija i opremljena relevantnim fotografijama. Rad sa njim može ubrzati kreiranje prezentacija, ali i dalje preporučujem da videća osoba kojoj učenik veruje pogleda prezentaciju pre nego što je upotrebi. Copilot ubacuje fotografije za koje misli da su relevantne, a možda nisu uvek”, kaže Danijelsen.

Jedan od alata koji može olakšati učenje i savladavanje novog gradiva je NotebookLM koji je razvio Gugl Labs. „Ovaj alat omogućava učeniku ili nastavniku da otpremi različite izvorne materijale na osnovu kojih može da generiše datoteku sa često postavljanim pitanjima, ali omogućava korisniku i da sam postavlja pitanja o materijalu, pa čak da napravi i audio vodič o istom. Za one koji najbolje uče kroz slušanje ovo može biti odlična pomoć”, zaključuje naš sagovornik.

VI kao vodič za samostalnost učenika i studenata

Samostalna izrada radova i učenje nisu jedine sfere koje alati VI čine dostupnim za učenike i studente sa invaliditetom. Samostalno snalaženje u prostoru predstavlja još jedan veliki izazov. Alati veštačke inteligencije, poput onih koji prepoznaju objekte u okolini, novčanice ili navigiraju učenika do najbliže prodavnice u kojoj može kupiti užinu, pružaju neophodnu podršku za svakodnevni život. Ovi alati nisu samo tehnološke inovacije, već i most ka većoj nezavisnosti.

Slobodan Brkić ukazuje na alate koji koriste veštačku inteligenciju, a koji se mogu instalirati na telefone kako bi osobama sa invaliditetom olakšali snalaženje u prostoru. „Sa PiccyBot aplikacijom (verzija za Android i verzija za iOS operativni sistem) možete da snimite fotografiju ili video snimak ili iskoristite one koje već imate i ona će vam opisati šta se na njima nalazi. Ako fotografišete nečiji lik, na primer, posle nekih 30 sekundi čućete glas, čak i na srpskom, koji vam kaže da se na slici nalazi ta i ta osoba, ako fotografišete prostoriju poput učionice ili amfiteatra, čućete da li je osvetljena, neosvetljena, koji nameštaj je u njoj, koje boje i tako dalje, znači detaljno opisuje sve što vam može olakšati navigaciju u prostoru”, objašnjava Brkić i dodaje da je još jedna korisna aplikacija svakako i Be My Eyes.

„Kada je instalirate, možete da birate da li želite pomoć VI ili čoveka, tačnije možete da klikne na opciju „Zovi volontera”. Svaki čovek može da instalira ovu aplikaciju i da bude volonter. Ljudi koji pozovu mogu da pitaju šta se vidi ispred njih ako su se izgubili, što može da se dogodi ako ste se tek doselili u neki grad na studije. Ili pitaju šta piše na nekom omotu ili koricama knjige i volonteri im besplatno odgovaraju na pitanja”, ističe stručnjak za sajber bezbednost.

On predlaže i alate za navigaciju poput Seeing AI i Seeing Assistant Move (postoje i verzije specijalizovane za dom, uvećavanje i osvetljenje) koji po sličnom principu govore šta se nalazi u okruženju na određenoj lokaciji, gde je najbliža biblioteka, autobuska stanica ili prodavnica. A ako učenik sa oštećenim vidom odluči da ode sam u tu prodavnicu, aplikacija CashReader, koja pomoću telefonske kamere prepoznaje novčanice, može biti od koristi.

Sistemski pristup inkluziji

U Srbiji je Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja 2009. godine uvedeno inkluzivno obrazovanje. Da je ovaj pristup bilo neophodno uvesti mnogo ranije potvrđuje i popis stanovništva iz 2011. godine prema kome svaka osma osoba sa invaliditetom u Srbiji, koja ima 15 i više godina, nije pohađala osnovnu školu. Dakle, za oko 12% od ukupnog broja osoba sa invaliditetom, tačnije za skoro 70 hiljada njih, prijavljeno je da nikada nisu išle u školu. Iako je poslednji popis sproveden 2022. godine, podaci o stepenu školovanja osoba sa invaliditetom u Srbiji u okviru njega nisu dostupni.

Neki od glavnih problema u našem obrazovnom sistemu su nedostatak podrške i edukacije za nastavnike i nedosledna primena individualnih obrazovnih planova (IOP1, IOP2, IOP3). Primena tehnologije VI mogla bi da otvori vrata obrazovanja za sve, unapredi kvalitet i doprinese boljem funkcionisanju davno uvedenog inkluzivnog obrazovnog sistema u kojem svi učenici imaju jednake šanse. Ali potrebni su konkretni koraci i jasna strategija. A da li je primena ovakvih rešenja u Srbiji moguća, ili će inkluzivno obrazovanje ostati samo ideja na papiru?

„Problem je u tome što institucije nisu obrazovane i digitalno opismenjene. To se sada, hvala Bogu, popravlja, ali ide jako sporo. Otpor naročito postoji tamo gde je administracija starija, ali i gde su stariji ljudi. Misle da je veštačka inteligencija nešto opasno, nešto što jede malu decu, što će „dobiti pamet” i pokoriti svet, pa ćemo mi postati njeni robovi. U inostranstvu toga nema, tamo je korišćenje alata VI normalna stvar, svakodnevna, nema predrasuda. Verujem da bi i naše obrazove institucije mogle da primenjuju nove tehnologije kako bi se podstakla inkluzija osoba sa invaliditetom, ali prvo moraju one same da se obrazuju. Ljudi u njima moraju da se obrazuju i opismene, onda će moći”, zaključuje Brkić.

Do trenutka objavljivanja ovog teksta, nismo dobili odgovore od Ministarstva prosvete na pitanja o položaju osoba sa invaliditetom u sistemu obrazovanju, planovima za primenu alata veštačke inteligencije, niti o reformama koje bi omogućile da ova tehnologija postane deo svakodnevne prakse.

I dok odgovori iz našeg Ministarstva izostaju, primere dobre prakse možemo pronaći u drugim zemljama. Jedan od značajnih je i platforma ViLLE, razvijena na Univerzitetu u Turkuu u Finskoj. Ona koristi VI za prilagođavanje obrazovnog sadržaja individualnim potrebama učenika, omogućavajući im personalizovano učenje i pružajući podršku nastavnicima u praćenju njihovog napretka. A time što omogućava prilagođavanje sadržaja i metoda podučavanja učenicima sa različitim potrebama i sposobnostima, uključujući i osobe sa invaliditetom, ovaj pristup doprinosi inkluzivnosti obrazovnog sistema.

Još jedna platforma koja koristi tehnologiju VI za personalizovanu edukaciju, prilagođavajući se individualnim potrebama korisnika je Khan Academy. A u okviru ove neprofitne organizacije, pokrenuta je i aplikacija Khanmigo koja predstavlja vašeg ličnog tutora i asistenta u učenju. Za razliku od drugih, sličnih alata VI, ovaj vam ne daje odgovor na pitanje, već vas navodi da sami dođete do njega.

Alati veštačke inteligencije sve su zastupljeniji u obrazovanju, a njihova primena nije samo pitanje tehnološkog napretka, već i društvene odgovornosti prema osobama sa invaliditetom. Ignorisanjem ovih mogućnosti uskraćujemo prava na jednak pristup znanju za značajan deo našeg društva. Hoćemo li dopustiti da tehnologija koja menja svet ostane nedostupna za one kojima je najpotrebnija?

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Veštačka inteligencija u službi osoba sa invaliditetom: Novim tehnologijama do efikasnije inkluzije osoba sa invaliditetom” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.