Kako list podseća, porez na dodatu vrednost u toj zemlji uglavnom iznosi 19 odsto, ali je za hranu 7 odsto. Prošle godine su namirnice poskupele za 21 odsto, a inflacija je još visoka.
Nemački ministar poljoprivrede Džem Ozdemir iz stranke Zeleni je za ukidanje PDV-a na „zdravu“ hranu, a Savezni zavod za životnu sredinu (UBA) i Savezno udruženje potrošača se zalažu za pojeftinjenje biljne hrane.
Oslobađanje od PDV-a ili snižavanje cena za sedam odsto voća, povrća, proizvoda od žitarica i biljnih ulja moglo bi da donese domaćinstv godišnju uštedu od oko četiri milijarde evra, ocenjuje Dirk Mesner, šef UBA.
Kako list navodi, procentualna ušteda za kućni budžet bila bi viša kod siromašnijih koji ionako troše veliki deo svog novca na hranu. No, u apsolutnom iznosu, bogatiji koji kupuju kvalitetniju, odnosno skuplju hranu uštedeli bi veće sume, jer troše i do duplo više novca na hranu. Pored finansijskog rasterećenja, niže cene pojedinih namirnica trebalo bi da utiču i na promenu navika – manje mesa, više povrća.
“Mada mnogi u Nemačkoj to ne vole da čuju, mi moramo da jedemo mnogo manje mesa i drugih životinjskih proizvoda“, rekao je Marsel Fračer, predsednik Nemačkog instituta za privredna istraživanja (DIW).
Stoga bi oslobađanje od PDV-a na voće, povrće i žitarice bila važna odluka savezne vlade i iz socijalne, ekološke i zdravstvene perspektive, smatra on.
Niže cene bi takođe mogle da pomognu onima koji se bave organskom hranom. Predsednik udruženja poljoprivrednika Joahim Rukvid žali se da firme koja prodaju visokokvalitetne organske proizvode trenutno trpe zbog ogromnog pada prodaje.
Mnogi farmeri su zato oprezniji kada je reč o prelasku na organsku proizvodnju. Međutim, sniženje PDV-a stiglo bi do novčanika jedino ako bi proizvođači hrane, čiji vlasnici spadaju u najbogatije Nemce, taj “poklon” države stvarno prebacili potrošačima, umesto da ga stave sebi u džep.
“U suštini, imamo relativno visok pritisak konkurencije u maloprodaji, tako da se može očekivati da će se smanjenje PDV-a preneti na privatna domaćinstva bar na duži rok“, kaže Stefan Bah iz DIW-a.
On sumnja da će se to desiti u kratkom ili nekom srednjem roku, s obzirom na visoku inflaciju, energente i druge troškove.
U drugoj polovini 2020. je zbog poskupljenja tokom pandemije već snižen PDV na šest meseci. Redovna stopa od 19 odsto snižena je na 16, a niža stopa od 7 snižena je na 5 odsto, podseća nemački list.
Prema istraživanju Bundesbanke, 60 odsto smanjenja poreza prosleđeno je potrošačima. Istraživači sa minhenskog instituta IFO kažu da je u prehrambenom sektoru to bilo i do 80 odsto.
Međutim, tada je situacija bila drugačija, jer se smanjenje PDV-a nije odnosilo samo na hranu, nije bilo inflacije kao sada i znalo se da su poreske olakšice samo privremene.
“Sve u svemu, teško je predvideti efekat smanjenja PDV-a jer nema dovoljno iskustva”, kaže Bah, napominjući da je PDV prilično nov porez u Nemačkoj (uveden 1968), koji je u prošlosti uglavnom rastao.
Dodaje, međutim, da je ono što se može proceniti – koliko novca država gubi i objašnjava da trenutno nametanje PDV-a od 7 odsto na namirnice donosi prihod od oko 15 milijardi evra godišnje.
Smanjenje PDV-a takođe bi uticalo i na relativno visoku inflaciju.
Prema Saveznom zavodu za statistiku, hrana čini skoro deset odsto potrošačke korpe za kupovinu, pa bi mera mogla da smanji inflaciju za 0,6 do 0,7 odsto, dodao je Bah.
Dojče vele navodi, da, dok se u Nemačkoj o tome još razgovara, druge zemlje su već krenule u akciju.
Tako su Poljska i Turska još 2022. smanjile PDV na hranu uključujući i meso.
U Španiji je PDV na osnovne namirnice poput voća, povrća, hleba i mleka sasvim ukinut od početka ove godine. Mera se doduše ne odnosi na meso i ribu i važiće najpre pola godine.
Iako je ovo uzrokovalo pad cena, u prvoj nedelji januara španska organizacija za zaštitu potrošača FACUA prijavila je sedam maloprodajnih lanaca Nacionalnoj komisiji za konkurenciju, jer nisu primenile sniženje cena.
