Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, kao i prethodnih meseci, opredelili su pre svega srednjoročna projekcija inflacije i očekivano kretanje ključnih faktora inflacije, a pre svega, iako opadajući, i dalje povišeni globalni inflatorni pritisci i znatna neizvesnost u pogledu kretanja svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda.
Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su se efekti prethodnog zaoštravanja monetarne politike u velikoj meri preneli na cenu i obim zaduživanja privatnog sektora, kao i da su se finansijski uslovi stabilizovali nakon što je referentna kamatna stopa poslednji put povećana u julu prošle godine.
Izvršni odbor je imao u vidu da globalna inflacija, iako još uvek povišena, nastavlja da usporava i da su rizici u pogledu njenog daljeg kretanja sve više izbalansirani.
Većina centralnih banaka sa sve većom izvesnošću predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, zahvaljujući pre svega prethodnom zaoštravanju monetarnih uslova, koje je po svemu sudeći završeno. I pored povišene bazne inflacije u uslovima zategnutih uslova na tržištu rada, preovlađuju očekivanja da će Evropska centralna banka u junu započeti smanjenje svojih kamatnih stopa, što bi trebalo da se odrazi na postepeno smanjenje cene evroindeksiranog zaduživanja kod nas, dok će Sistem federalnih rezervi to najverovatnije odložiti još neko vreme.
Opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije posebno nalažu svetske cene primarnih proizvoda, prvenstveno cene nafte, zbog volatilnog kretanja pod uticajem izraženih geopolitičkih tenzija, nastavka ograničavanja ponude zemalja OPEC-a, kao i niza drugih faktora.
Izvršni odbor je istakao da međugodišnja inflacija u Srbiji nastavlja da usporava, čak i brže nego što je Narodna banka Srbije projektovala i u martu je iznosila 5%. Bazna inflacija je takođe nastavila da usporava, pod uticajem prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova, i u martu se izjednačila s ukupnom inflacijom.
Usporavanju inflacije doprinosi smanjen rast cena hrane i dalje snižavanje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede za godinu dana unapred, pri čemu se od početka ove godine i kratkoročna očekivanja finansijskog sektora nalaze u granicama cilja Narodne banke Srbije. U narednom periodu Izvršni odbor očekuje dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja verovatno u maju ove godine, što je nešto ranije u odnosu na očekivanja iz srednjoročne projekcije inflacije iz februara.
Raspoloživi podaci o kretanjima u realnom sektoru ukazuju da su ostvarenja u prvom tromesečju ove godine bila povoljnija od očekivanja i da restriktivni monetarni uslovi nisu imali veće negativne efekte na privrednu aktivnost.
Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda ubrzao je na 4,6% međugodišnje, vođen rastom aktivnosti u trgovini, industriji i građevinarstvu, uz pozitivan doprinos i ostalih uslužnih sektora. Pozitivnim kretanjima u realnom sektoru doprinosi i nastavak rasta zaposlenosti i zarada, uz smanjenje nezaposlenosti, pri čemu rastu realnih dohodaka doprinosi i smanjenje inflacije.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije naglašava da će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi u zavisnosti od brzine usporavanja inflacije. Istovremeno, prilikom donošenja odluka vodiće računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povoljnih izgleda privrednog rasta.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama, koje će detaljnije biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 14. maja, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. juna 2024. godine.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
