Udovice i udovci bi mogli da dobijaju mnogo veći deo penzije preminulog supružnika! Traže povećanje sa 27 na 50 odsto: Evo šta se menja

Špika navodi da je BUZ predlagao i alternativno rešenje prema kojem bi preživeli partner mogao da izabere celu penziju preminulog supružnika, a uz nju zadrži 27 odsto svoje penzije.

Blok penzioneri zajedno (BUZ) traži da se deo porodične penzije koji udovica ili udovac mogu da primaju uz sopstvenu penziju poveća sa 27 na najmanje 50 odsto, kao i da se ukine ili značajno poveća sadašnji cenzus.

Predsednik BUZ-a Milivoj Špika tvrdi da sadašnja pravila stavljaju u nepovoljniji položaj upravo penzionere sa većim sopstvenim penzijama, odnosno one koji su tokom radnog veka više uplaćivali u penzioni sistem.

Prema važećem Zakonu o penzijskom osiguranju, korisnik sopstvene starosne, prevremene starosne ili invalidske penzije može uz nju da prima 27 odsto porodične penzije koja bi mu pripadala nakon smrti supružnika.

Za jednog korisnika porodična penzija iznosi 77 odsto penzije preminulog partnera, pa dodatak od 27 odsto u praksi odgovara otprilike 20,8 odsto njegove pune penzije.

Cenzus je sada 1.251,20 evra

Pravo, međutim, nije neograničeno. Korisnik mora da ima najmanje 65 godina, po pravilu da bude jedini korisnik porodične penzije, a njegova ukupna penzijska primanja iz obaveznog osiguranja ne smeju da pređu 80 aktuelnih vrednosti penzije.

Od 1. jula aktuelna vrednost penzije iznosi 15,64 evra, pa je granica trenutno tačno 1.251,20 evra. Ako sopstvena penzija već prelazi taj iznos, korisnik ne može da ostvari pravo na deo porodične penzije. Ako je sopstvena penzija ispod tog iznosa, ali bi ga zajedno sa dodatkom premašila, isplaćuje se samo razlika do 1.251,20 evra.

Upravo to BUZ smatra nepravednim.

„Tako osmišljen sistem diskriminiše upravo one koji su najviše uplaćivali u penzioni sistem, dok u nekim slučajevima pogoduje onima koji u njega nisu uložili ništa ili vrlo malo“, poručio je Špika.

BUZ predlaže da se cenzus potpuno ukine ili poveća najmanje na 1,5 prosečnih plata. Poslednji objavljeni podatak DZS-a za jun pokazuje da je prosečna neto plata iznosila 1.555 evra, pa bi 1,5 takve plate iznosilo oko 2.333 evra.

BUZ traži najmanje 50 odsto

Špika podseća da se pre uvođenja novog modela porodičnih penzija 2023. godine razgovaralo o različitim procentima i tvrdi da su penzionerske organizacije svojevremeno zagovarale znatno veći udeo.

BUZ posebno kritikuje tadašnjeg predsednika HSU-a Silvana Hrelju zbog dogovora sa Vladom kojim je prihvaćeno 27 odsto. Hrelja je prilikom predstavljanja reforme u junu 2022. rekao da je reč o „kompromisu između pravičnog po principu uzajamnosti i solidarnog u penzionom sistemu“ i da je zadovoljan postignutim dogovorom.

Pravo na kombinovanje sopstvene i dela porodične penzije uvedeno je 1. januara 2023. Tada je, uz stopu od 27 odsto, uvedena i gornja granica od 80 aktuelnih vrednosti penzije, koja raste sa svakim redovnim usklađivanjem penzija.

BUZ sada traži da se udeo poveća na najmanje 50 odsto pripadajuće porodične penzije.

Predlažu i potpuno drugačiji model

Špika navodi da je BUZ predlagao i alternativno rešenje prema kojem bi preživeli partner mogao da izabere celu penziju preminulog supružnika, a uz nju zadrži 27 odsto svoje penzije.

BUZ tvrdi da za takvu promenu do sada nije bilo političke volje i najavljuje da će nastaviti da traži izmene sistema.

Kao svoj širi cilj navode povećanje prosečne penzije na više od 60 odsto prosečne plate.

(Poslovni.hr)