Геополитички сукоби продубљују нафтну и гасну кризу у свету. Уз то пожари, суша и ниски речни водостаји додатно погађају европско енергетско тржиште и економију. Процене стручњака забрињавају – само штета од суша до 2029. може Европу коштати чак 126 милијарди евра годишње.
Суша и високе температуре све озбиљније погађају европску привреду, а највећи ризици тренутно су у енергетици, транспорту и туризму, оценио је професор Економског факултета Велимир Лукић, гостујући у Дневнику.
Према његовим речима, Европа се загрева брже од других делова света, док је ове године додатни проблем веома мала количина падавина.
“Европа је континент који се најбрже загрева, готово двоструко брже од других“, рекао је Лукић, указујући да је комбинација високих температура и недостатка падавина створила бројне поремећаје широм континента.
Као најугроженије издвојио енергетику, транспорт и туризам. Посебно су погођене нуклеарне и хидроелектране, јер зависе од довољних количина воде.
“Уколико је нема у довољним количинама, у том случају, да не би дошло до прекомерног прегревања нуклеарних реактора, неки морају да се искључе“, објаснио је професор.
Ниски водостаји угрожавају речни транспорт
Проблеми се преливају и на транспорт, пре свега речни саобраћај. Ниски водостаји смањују количину терета коју барже могу да превозе, што ствара додатне логистичке трошкове и приморава привреду да користи друмски или железнички транспорт.
“Барже, због ниског водостаја, не могу да буду оптерећене оном тежином којом су декларисане, већ је то најчешће у неком распону 10 до 40 одсто уобичајеног терета“, навео је Лукић.
Последице осећају и индустрије које зависе од речног транспорта, попут прераде нафте и хемијске индустрије, јер недостатак могућности за допремање сировина и терета доводи до ограничења производње.
Погођен је и туризам, јер екстремне температуре утичу на кретање туриста и њихову потрошњу.
Рекордни економски губици због топлотног таласа
Лукић сматра да ће овогодишњи топлотни талас вероватно довести до рекордних економских губитака. Иако су поплаве, према његовој оцени, генерално економски скупље, овогодишња суша и врућине већ су изазвале поремећаје какви до сада нису виђени.
“Овај топлотни талас који имамо јесте произвео дисрупцију каква није до сад виђена и вероватно ћемо имати рекордне економске губитке“, рекао је професор.
На годишњем нивоу, економски губици у Европској унији последњих година кретали су се између 40 и 45 милијарди евра, навео је професор.
Европа се све више окреће обновљивим изворима
Када је реч о европском енергетском тржишту, професор оцењује да је у току постепена трансформација система и померање ка обновљивим изворима енергије.
“Обновљиви извори енергије су нешто што Европи даје енергетску сигурност коју Европа на други начин не може да има“, навео је Лукић.
Ипак, предстојећа грејна сезона могла би да буде изазовна због стања гасних залиха у Европи. Професор упозорава да су залихе у већини европских земаља на ниским нивоима.
Ормуски мореуз и нови притисак на цене енергената
Лукић се осврнуо и на ситуацију око Ормуског мореуза, која би могла додатно да утиче на цене нафте и гаса.
Према његовој оцени, тренутна ситуација је релативно мирна, али би у сваком тренутку могла да буде нарушена. Потпуно отварање мореуза, сматра он, могло би да донесе и нова правила за пролазак енергената.
У таквим околностима, додатне накнаде за транспорт могле би да повећају цену енергената на светском тржишту.
О цени нафте
Говорећи о кретању цене нафте, Лукић је оценио да тренутни ниво тензија не указује на велики обим ескалације.
“У некој перспективи, даље гледано, када бисте тражили у пројекцијама понуде и тражње где би она могла да иде, она би вероватно, по већини пројекција, ишла тамо где је предвиђено, а то је требало би полако да се спушта“, рекао је професор.
Ипак, прогнозе о паду цене испод 70, односно ка 60 долара за барел, Лукић тренутно не сматра реалним.
Србија успела да очува енергетску стабилност
Говорећи о Србији, професор је оценио да је земља енергетски зависна, али да је, упркос бројним изазовима, успела да очува релативну стабилност.
“Ми смо много успешнији и стабилнији у односу на друге земље, и поред свих проблема које смо имали у дужем временском периоду“, рекао је Лукић.
Ипак, стање енергетских резерви више није тако снажно као раније, а важан фактор за будућу стабилност биће и коначни расплет ситуације са НИС-ом.
Крај глобалне енергетске кризе се још не назире
На глобалном нивоу, Лукић не очекује брз крај енергетске кризе, јер су бројна геополитичка питања и даље отворена.
“Сва отворена геополитичка питања у овој деценији нису до сада сравњена. А са сваким новим отвореним геополитичким питањем, наравно, енергетско питање је било у фокусу и у центру“, рекао је Лукић.
Посебно забрињава то што су енергетска постројења и инфраструктура све чешће део различитих конфликата, што додатно отежава дугорочно снабдевање светског тржишта.
Нуклеарна енергија поново у фокусу
Говорећи о будућим инвестицијама, професор је издвојио САД, које су последњих година значајно улагале у енергетику и сада имају могућност да понуде велике количине нафте и гаса светском тржишту.
Као један од важних праваца будућег развоја издвојио је и нуклеарну енергију, која се после деценија поново враћа у фокус.
“Чини ми се да је то један извор енергије који ће вероватно добити на значају у будућности“, оценио је Лукић.
Према његовим речима, нафта и гас дугорочно вероватно неће имати исти значај као данас, док ће глобална енергетика морати да пронађе нови оптимални микс извора енергије.
