(FOTO) “DVA ZLIKOVCA, JEDAN CILJ” Putin drži NOŽ, spreman da RASPARČA Evropu, Tramp ga grli i cinično se SMEJE: Ilustracija vodećeg evropskog lista izazvala OPŠTU DRAMU

Zbog distancirane politike američkog predsednika Donalda Trampa i rata ruskog predsednika Vladimira Putina sa Ukrajinom, dva lidera su postala neprijatelji u očima mnogih Evropljana. Možda je baš zbog toga prestižni nemački časopis “Der Špigel” dizajnirao ilustraciju koja je izazvala pometnju u medijima.

– Dva zlikovca, jedan cilj. Kako Tramp i Putin napadaju Evropu – piše na ilustraciji.

Na ilustraciji Putin sedi, drži nož u rukama, a pogledom kao da preti da će Evropu iseći hladnim oružjem. Za ramena ga drži nasmejani Donald Tramp.

Šta se dešava sa Amerikom, Rusijom i Evropom

Američki predsednik Donald Tramp ima zategnute odnose sa Evropom otkako je stupio na dužnost. Tokom svog prvog mandata, uveo je sankcije evropskim zemljama zbog navodnog neispunjavanja obaveza prema NATO-u.

Plan predsednika Trampa da uspostavi mir između Ukrajine i Rusije Evropljani su protumačili kao proruski jer je podrazumevao ustupanje teritorije Rusiji. Tramp je, međutim, vršio pritisak na Ukrajinu da napravi ustupke i pretio da će povući svoju podršku.

Postoje trenuci u kojima Evropljani ne kriju svoj očaj. Na primer, kada su se šefovi nekoliko zemalja EU okupili na poverljivoj telefonskoj konferenciji. Prisustvovali su nemački kancelar Fridrih Merc, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegov francuski kolega Emanuel Makron, ali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i danska premijerka Mete Frederiksen.

Tema je bila stanje u Ukrajini, koje jedva da bi moglo da bude gore – Rusi napreduju vojno, dok američki predsednik Donald Tramp i njegovi ljudi u direktnim pregovorima sa Kremljom pokušavaju da nateraju Zelenskog da prihvati mirovni sporazum – bez učešća Evropljana.

– Hvala, Ursula, za sav tvoj rad – rekla je Frederiksen. Ali činjenica je da i dalje nema zapadnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu. Šta ako Vašington i Moskva nateraju Ukrajince na kompromis koji ni Kijev ni Evropljani ne bi mogli da prihvate? Koji je naš plan B? – pitala je Frederiksen.

– To je pravo pitanje – nadovezao se Makron.

Nažalost, ni do danas ne postoji odgovor. Protokol razgovora, u koji je “Špigel” imao uvid, otkriva retko viđen nivo nepoverenja prema Vašingtonu i duboku zbunjenost Evropljana. Dok su kamere uključene, evropski lideri rutinski hvale Trampove napore da posreduje.

– Pozdravljam rad američke vlade pod vođstvom predsednika – rekao je Makron kada se početkom decembra u Parizu sastao sa Zelenskim.

Ali čim ostanu jedni s drugima, više ne kriju da u Trampu i njegovim ljudima ne vide saveznike, već rivale koji gaje više simpatija prema Vladimiru Putinu nego prema nekadašnjim partnerima.

– Igraju igrice, i sa vama i sa nama – rekao je kancelar Merc tokom razgovora – misleći na Ukrajince i čelnike EU.

Otkako je Tramp 4. decembra objavio svoju novu strategiju nacionalne bezbednosti, postalo je definitivno jasno da politika SAD prema Ukrajini nije samo izraz nespremnosti da se ulažu milijarde u daleki rat. Ona je izraz načina razmišljanja koji nema mnogo problema sa tim da se moćnici obruše na susedne zemlje:

Dokument izgleda kao ideološka osnova politike koja se obračunava sa svim onim što su SAD zastupale decenijama posle Drugog svetskog rata. Tramp i njegovi saradnici su ovaj prekid više puta najavljivali, ali prvi put je sada napisan kao zvanična državna politika u ključnom strateškom aktu.

Evropa i dalje zavisi od SAD

Ton koji Tramp zauzima prema Evropi oscilira između sažaljenja i otvorenog neprijateljstva.

Problem je što Evropljani i dalje zavise od SAD – od njihovog oružja i obaveštajnih službi. Istovremeno, odnosi između Brisela i uticajnih američkih tehnoloških magnata dodatno su se pogoršali. EU komisija je pre nekoliko dana kaznila platformu X, u vlasništvu Trampovog saveznika Ilona Maska, sa 120 miliona evra. Komisija optužuje platformu da sistemom plavih oznaka namerno dovodi korisnike u zabludu.

Činjenica da se Maskovi napadi poklapaju sa objavom Trampove bezbednosne strategije izazvala je zabrinutost u evropskim prestonicama. Za mnoge je to dokaz bliske saradnje američke administracije i tehnoloških giganata.

Evropa kupuje vreme

Ton prema Evropi se mesecima zaoštrava – ne samo u EU, već i u NATO-u. Pre prošlog samita u Hagu, generalni sekretar Mark Rute upozorio je alijansu da, pod pritiskom SAD, prihvati novu raspodelu tereta, koja je u stvari prebacivanje tereta na Evropu.

Do sada SAD obezbeđuju otprilike polovinu vojnih kapaciteta, od tenkova do borbenih aviona. Drugu polovinu dele Evropljani i Kanađani. Ali više se ne govori o “podeli tereta“” već o “prebacivanju tereta”. To znači da bi Evropljani korak po korak trebalo da preuzmu celu konvencionalnu odbranu svog kontinenta.

Evropljani za sada kupuju vreme i nisu izneli konkretne planove kako će sprovesti novi model. Ali Amerikanci misle ozbiljno: iz Pentagona poručuju da žele prve rezultate do 2027, dakle za samo dve godine – u suprotnom će se povući iz zajedničkog planiranja odbrane. Poruka je u evropskim prestonicama shvaćena kao pretnja. Jer jasno je – kraj zajedničkog planiranja značio bi i kraj NATO-a u sadašnjoj formi.

Ali nigde nije nipodaštavanje Evropljana vidljivije nego u pregovorima o Ukrajini. Njih ne vodi državni sekretar Marko Rubio, koji je istovremeno i savetnik za nacionalnu bezbednost

Rubija i Trampa ujedinjuje uverenje da Ruse treba privući izgledima za unosne poslove.

– Ogroman potencijal za saradnju – rekao je američki predsednik u novembru.

Prema istraživanju Wall Street Journala, Putinov izaslanik Kiril Dmitrijev – bivši investicioni bankar iz Goldman Sachsa – već je bio u Vitkofovoj vili u Majamiju, gde su razmatrali planove za eksploataciju arktičkih resursa. Dmitrijev je navodno čak predložio zajedničku misiju na Mars nakon što se postigne mir u Ukrajini.

Ali mnogo toga ukazuje da Rusi navlače Amerikance. Da je Putinu stalo do novca, nikada ne bi započeo skup i krvav rat koji je rusku privredu gotovo odsekao od Zapada.

Putin razmišlja imperijalno, ne poslovno. Jedini koji to razume u američkoj administraciji je Rubio, koji održava kontakt sa Evropljanima. Ali pregovore sa Putinom vodi Vitkof, koji je već šest puta bio u Moskvi i ponaša se kao da je s Putinom prijatelj.

Nakon susreta sa Putinom početkom decembra, vratili su se u SAD bez zaustavljanja u Briselu. Pariz, London i Berlin zavisili su od informacija koje im je naknadno dostavio Zelenskijev savetnik Rustem Umerov.

Dok sve sve ovo dešava, Putin je u komfornoj poziciji – u ratu u Ukrajini vreme radi za njega.

Tajni pregovori Amerikanaca i Rusa

U međuvremenu, Evropljani su uspostavili mali vojni štab blizu Pariza, gde nekolicina oficira iz “koalicije voljnih” priprema moguće opcije za stabilizacionu misiju. Ali Tramp to ne uzima u obzir. Njegovi bliski saradnici nastavljaju tajne pregovore sa Rusima, bez Evropljana, pa čak i bez Ukrajinaca. Samo Vašington i Kremlj znaju kompletnu sliku.

Tramp vrši veliki pritisak da se mirovni sporazum postigne pre Božića – nakon što se ispostavilo da je njegov prvobitni rok. Rusija insistira da se Ukrajina potpuno povuče iz Donbasa, uključujući i najbolje pozicije. Tako Moskva pokušava da diplomatskim putem dobije ono što nije mogla vojno u protekle četiri godine. I Tramp izgleda prihvata ruske zahteve.

Evropljani insistiraju da se o teritorijalnim pitanjima može raspravljati tek kada postoje čvrste i pravno obavezujuće bezbednosne garancije.

Evropa ima jedan snažan adut: više od 200 milijardi evra ruske državne imovine zamrznute je u Evropi. Kada bi se taj novac iskoristio kao kredit za reparacije Ukrajini, Rusija bi bila pod ogromnim pritiskom, a Kijev bi imao pokriven finansijski jaz za više godina. Međutim, postoji problem: Belgija, gde se nalazi najveći deo sredstava, uporno odbija da ih pusti.

Veliki pobednik transatlantskog sukoba već je jasan – Vladimir Putin. On pregovara ravnopravno sa Trampom, bez evropskih komentara, a nova američka bezbednosna strategija zvuči mu veoma poznato. U njoj se ne pominje Rusija kao protivnik.

Tramp može da ponizi Evropu samo ako Evropa ponizi samu sebe. I to je jedna od pouka proteklih meseci. Na duže staze, SAD ne može da održava svoju globalnu moć bez evropskih saveznika.

(Der Špigel)