Годишње у Србији избије око 30.000 пожара, већина лети, али ватрогасци-спасиоци увек имају много посла. Осим у гашењу пожара, ангажовани су у свим ванредним ситуацијама. Имамо око 5.000 професионалних и добровољних ватрогасаца и то је мање од европског стандарда, указује Државна ревизорска институција. У току је процедура за запошљавање још 300 ватрогасаца, а упућени указују да што пре треба усвојити Стратегију за заштиту од пожара
Од позива оперативном центру до поласка на терен треба им минут. У просеку шест минута да стигну на лице места. За ватрогасце-спасиоце свака 12-часовна смена је изазовна. Београдски на терен излазе у просеку 20 пута дневно. Само у новогодишњој ноћи спасили су троје људи.
У ватрогасној бригади Београд запослено је укупно 750 ватрогасаца-спасилаца који су распоређени на 20 јединица широм територије града. Само прошле године учествовали су у више од 8.500 интервенција, од тога је више од половине било гашење пожара.
Трећина пожара на грађевинским објектима
“У интервенцијама било спасено 426 особа, а укупно из пожара кад год су ванредне ситуације, ми ту интервенишемо. Поред пожара, и у техничким интервенцијама у саобраћају, са опасним материјама, поплавама, клизиштима, земљотресима”, рекао је Драган Миковић, командант Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд.
Од око 30.000 пожара годишње, највише их буде на отвореном, а трећина на грађевинским објектима. Једна од најтежих интервенција, кажу, била им је гашење пожара у кинеском тржном центру прошлог јануара.
“Оне су опет специфичне јер су високе температуре у самим објектима, и преко 300 степени, где наши припадници улазе, а потпуно је непознат простор у који улазе и опасност која им прети, тако да свака интервенција колико се чинила једноставном, носи дозу опасности за ватрогасце-спасиоце”, рекао је Миковић.
Иако је пожаре немогуће у потпуности спречити, адекватним планирањем могу да се сведу на минимум, указује Државна ревизорска институција. У извештају о заштити од пожара наводе и да ватрогасаца немамо довољно.
“Европски стандард предвиђа да на хиљаду становника долази један ватрогасац, а у Републици Србији један ватрогасац-спасилац долази на 1.865 становника (индекс 0,5). Индекс се поправља на 0,8 ако укључимо припаднике добровољних ватрогасних друштава. Посебан проблем представља њихова неједнака територијална расподељеност”, наводи Државна ревизорска институција.
Кад ће бити усвојена нова национална стратегија за заштиту од пожара
Указују и да би корак ка бољој превенцији било усвајање нове националне стратегије за заштиту од пожара. Написана је, али се две године чека на усвајање. Последња је истекла још 2017. године. Очекује се доношење и плана заштите од пожара за Град Београд.
“Ситуација је забрињавајућа имајући у виду да је постојећа инфраструктурна мрежа преоптерећена, када говоримо о саобраћајној мрежи, када говоримо о електричним и водоводним инсталацијама, то су питања која треба да се реше кроз доношење планских докумената”, каже доц. Милош Томић са Факултета безбедности Универзитета у Београду.
Анализе Уједињених нација показују да се сваки динар уложен у превенцију пожара враћа осмоструко. Немерљиво у броју спасених живота.
