Janoš Jakov (31) traži posao i pomoć da sedmogodišnjem sinu obezbedi topao krov nad glavom
U trošnoj kućici na Almaškom novosadskom groblju, pokraj puta živi jedan hrabri samohrani otac Janoš Jakov (31) sa maloletnim sinom.
Skućili su se Janoš i njegov sedmogodišnji sin Jakov među hladne stare zidove bez prozora i vrata, bez elementarnih resursa kao što su struja i voda. Dane provode na hladnim polupanim pločicama, bez vode i struje, a jedini oslonac su jedan drugom i nada za bolje sutra.
Janoš Jakov živi sa sinom u trošnoj kući na groblju u Novom Sadu Foto: Tijana Majkić
Pre nego što je naišao na trošnu kuću na novosadskom groblju, Janoš je sa sinom živeo na selu Srpski Krstur, međutim kako kaže ni ta kuća nije imala uslove za život, a bila je u još gorim uslovima.
– Od žene sam se razveo, ona po nalogu suda mora da plaća alimentaciju na mesečnom nivou, 5.000 dinara. Nas dvojica smo došli ovde, ja sam našao ovo mesto i uselili smo se, niko nam ništa nije dao, ovo je sada naš dom, ali hladno je, nemao prozore, vrata, treba nam krov nad glavom – priča Janoš.
Zavesa umesto vrata na Janoševom domu Foto: Tijana Majkić
Njemu i sinu su potrebni humaniji uslovi za život, makar neki sobičak, da je topao. Sin mu je bio bolestan, a pomoć su mu ponudili kako i sam kaže dobri Novosađani koji uvek pomognu kako mogu.
Osim dečijeg dodatk, njih dvojica žive i od socijalne pomoći, koja prema rečima Janoša, nije dovoljna za život, a iznosi svega 16.000 dinara, i pored toga on ne posustaje, radi, bori se…
– Radim na semaforu i tražim posao, operem šoferšajbne, imamo tu pomoć od države, znate, snalazim se, imam malo dete koje ide u školu – priča ovaj požrtvovani otac u nadi da će neko čuti očajni apel i poziv u pomoć.
