Nova sezona u voćnjacima počela uz veliku neizvesnost, kajsija već cveta i prva je na udaru: Da li će mraz ponovo obrisati rod i podići cene voća? (VIDEO)

Nova sezona u voćnjacima širom Srbije već je počela, a proizvođači sa velikom pažnjom prate vremensku prognozu. Posle veoma loše prošle godine, kada su mraz i suša uništili veliki deo roda, voćari sada strahuju od istog scenarija. Uz to, voće je u poslednjih godinu dana poskupelo gotovo 70 odsto, pa je pitanje kakav rod možemo očekivati ove godine i po kojim cenama će voće stizati na pijace i u prodavnice.

Voćarstvo je jedna od najvažnijih grana domaće poljoprivrede. Prema popisu iz 2023. godine, u Srbiji je pod voćnjacima oko 200.000 hektara, a najviše se gaji šljiva – na više od 72.000 hektara. Slede jabuka, višnja, malina i kajsija.

Profesor u penziji Miladin Ševarlić kaže da Srbija ima više od dva miliona hektara obradivog zemljišta, dok je deo pod voćarskom proizvodnjom znatno manji.

Kajsija već cveta, sve zavisi od mraza

Jedna od voćnih vrsta koja prva ulazi u vegetaciju je kajsija. Zbog toga je posebno osetljiva na promene vremena, naročito na kasne prolećne mrazeve.

Kajsija je ovih dana već ušla u fazu cvetanja, ali to zavisi od sorte – dok su rane sorte već u punom cvetu, kasnije tek počinju da cvetaju. Kako kaže agronom Milan Đorđević, ovogodišnji rod mogao bi da bude dobar, ali samo pod uslovom da voćnjake ne pogode rani ili kasni prolećni mrazevi, koji predstavljaju najveći rizik za uzgoj kajsije na našim prostorima.

Kasni prolećni mraz, koji se često javlja nakon toplijih dana, može da uništi cvet i praktično obriše čitavu sezonu za voćare.

Zašto je kajsija najugroženija voćna vrsta

Kajsija je posebno osetljiva jer vrlo brzo izlazi iz zimskog mirovanja.

– Najugroženija voćna vrsta je kajsija, zato što ona ima najkraći period zimskog mirovanja koji traje od 15 do 30 dana. Posle toga ona ulazi u takozvano prinudno mirovanje i ona može biti pobuđena iz latentne u kretanje vegetacije, ako srednja dnevna temperatura u periodu od samo 10 dana pređe 15 stepeni – rekao je Đorđević.

To znači da nekoliko toplih dana može pokrenuti vegetaciju, a zatim jedan mraz može potpuno uništiti rod.

Koliko vremenske prilike mogu biti presudne za voćarsku proizvodnju pokazuje i iskustvo iz prethodne sezone.

Đorđević navodi da je mraz u aprilu prošle godine potpuno uništio njegov zasad kajsije, kada je temperatura pala na minus pet stepeni. Prema njegovim rečima, čak ni najstariji meštani tog kraja ne pamte takav mraz u tom periodu godine.

Kako voćari pokušavaju da zaštite rod

Voćari tokom godine primenjuju različite agrotehničke mere kako bi smanjili rizik od štete. To podrazumeva način gajenja biljaka, pravilnu negu zasada i izbor sorti.

Pored toga, sve češće se koriste i specijalni uređaji za zaštitu voćnjaka od mraza, takozvani frostbasteri. Oni se uključuju kada postoji opasnost da temperatura padne ispod nule i zagrevaju vazduh u voćnjaku, čime štite cvet od smrzavanja. Međutim, ovi uređaji su veoma skupi, a svaki proizvođač mora da ima sopstveni jer se reakcija mora sprovesti brzo, često i tokom noći.

Subvencije i troškovi proizvodnje

Osim vremenskih uslova, voćari se suočavaju i sa ekonomskim problemima. Stručnjaci upozoravaju da su pravila agrarne politike poslednjih godina često menjana, što otežava planiranje proizvodnje.

– Ove godine po izmenjenom pravilniku za podsticaje u biljnoj proizvodnji imamo samo 18.000 po hektaru, ali uz pravdanje računa. To znači da je 49% manje plus 10% PDV-a, koji ostaje državi od ovih sredstava na repromaterijal, seme, mineralna đubriva i pesticide. Takvo kaskadno smanjenje posticaja retko ko može da izdrži – rekao je profesor.

I sami proizvođači kažu da subvencije pomažu, ali da su nedovoljne u odnosu na rast troškova proizvodnje.

Troškovi rastu, cene neizvesne

Kada je reč o troškovima proizvodnje, stručnjaci navode da oni poslednjih godina značajno rastu.

– Po jedinici mere najskuplji su pesticidi. Jer oni drastično skaču svake godine, njihova cena se povećava svake godine. Zatim radna snaga, ako se radi o ručnoj berbi, ona je izuzetno veliki trošak. I najveći problem je u stvari neregulisan otkup voća – rekao je profesor.

Prema rečima proizvođača Milana Đorđevića, voćarima bi najviše pomoglo stabilnije i sigurnije tržište za plasman proizvoda. Kako kaže, veći i sigurniji otkup bio bi ključan za stabilnost proizvodnje, ali smatra da bi za takav sistem morala da postoji jasna organizacija i podrška države.

Hoće li voće ponovo biti skupo

Iako je voće u poslednjih godinu dana poskupelo gotovo 70 odsto, proizvođači upozoravaju da to ne znači da su i oni ostvarili veću zaradu.

– Voće nije poskupilo u onoj meri koliko su poskupeli troškovi proizvodnje. U tom domenu je jako loše biti prognozer. Da biste bili prognozer u tome, država mora da ima stabilnu tržišnu ekonomiju. Što ja lično mislim, baš što se tiče poljoprivrednih proizvoda, da to nije slučaj. Sve je od danas do sutra, pa između ostalog i to. Na prvom mestu troškova su – gorivo, pesticidi i đubrivo, u poslednje vreme i gorivo – rekao je Đorđević.

Zbog svega toga, kakva će biti ovogodišnja sezona voća u Srbiji i kakve će cene dočekati potrošače na pijacama i u prodavnicama, u velikoj meri zavisi od vremenskih prilika u narednim nedeljama. Ako izostanu kasni prolećni mrazevi i vremenske nepogode, voćari se nadaju solidnom rodu, ali uz rast troškova proizvodnje i dalje ostaje pitanje koliko će voće biti dostupno i po kojoj ceni.