Političar Vladan Đokić, nekad poznatiji kao rektor Beogradskog univerziteta, mesecima se u blokaderskoj javnosti predstavlja kao simbol političke borbe studenata. Njegovi nastupi, izjave da će o njegovoj “predsedničkoj ili premijerskoj funkciji” odlučivati studenti, politički govori i sve veća medijska prisutnost pokazali su, ne samo da želi da bude lider studentskog pokreta, već da on to i jeste.
Međutim, nakon velike kampanje (intervjua, naslovnih strana, odlazaka u Brisel) usledilo je, kao hladan tuš, Đokićevo saopštenjeu kome kaže da nije ni lider, ni predstavnik studenata, ali da “čvrsto stoji uz njih i akademsku zajednicu koja zahteva vladavinu prava i dostojanstven život u svojoj zemlji”.
Iznenadno saopštenje Vladana Đokića za sociologa Ivana Živkova je zapravo iznuđeno upravo od onih čiji je lider do (prek)juče bio.
– Neko je izjavu Đokića tražio unutar tog studentskog pokreta. Rektor Đokić je u jednom trenutku naglo odskočio zbog intervencije policije u Rektoratu i njegovog govora sa terase, pa zatim zbog prijema od strane evropskog komesara za proširenje. To je verovatno nekome unutar pokreta zasmetalo i moguće da je izvršen pritisak na njega da se na neki način povuče, da ne štrči. I ova izjava bi mogla biti nešto što je on učinio kao ustupak, da kaže nisam lider i predstavnik, ali sam i dalje tu, da se vrati u stroj – naveo je Živkov, gostujući na blokaderskoj N1.
Tu je problem
Prof. dr Čedomir Antić sa Filozofskog fakulteta kaže za Kurir da zaposleni na Univerzitetu, u čije ime je Đokić govorio, nemaju uvid, a kamoli uticaj na odlučivanje o tome šta će raditi univerzitetska stranka koju su studenti stvorili organizovanjem blokada.
– On nije izdao saopštenje iz kancelarije u svom kabinetu ili kancelarije koju je zakupio u gradu, već nastupa kao rektor, i tu je problem. Problem je što su njegov politički govor promovisali određeni mediji, poput N1 i Nove S. Mi vidimo neke strukture koje se obraćaju preko plenuma, pokazujući da su oni zadovoljni. Njega su predstavili kao kandidata, sad žele nešto drugo, ali ne u ime Univerziteta. Niko od nas, čak ni devedesetih godina, nije govorio u ime Univerziteta, čak ni dekani koji su bili uz studente govorili su u svoje ime.Nije se širila politika izvan onoga što je zahtev. Mi sada govorimo o nekom izabranom delu stanovništva koji se organizuje netransparentno i govori u tuđe ime – kaže prof. dr Antić.
Čedomir Antić Foto: Kurir Televizija
Đokićeva tragedija
Prema rečima političkog analitičara Dejana Lisice, Đokićeva tragedija leži u činjenici da je verovao da može kanalisati energiju plenuma za jačanje svog autoriteta, da bi na kraju bio odbačen kao istrošeno sredstvo.
– A odbačen je onog trenutka kad su zahtevi postali toliko ekstremni da ih nijedna ozbiljna država ne može tolerisati. Ovakva sprega neokomunističkog rušilačkog nagona i oportunističkog ponašanja pojedinaca na funkcijama služi kao oštra opomena da se institucionalni poredak ne sme prepuštati na milost i nemilost anonimnim grupama koje pod plaštom studentske borbe pokušavaju da sruše zemlju. Srbiji nisu potrebni lideri koji se povlače pred uličnim dekretima, niti ideolozi prošlosti koji pod crvenim maskama pokušavaju da kroje našu budućnost kroz haos i blokadu – zaključio je Lisica.
Đokić je podelio studente
Vladan Đokić ima pravo da se bavi politikom, kaže Čedomir Antić, ali smatra nedopustivim da Đokić razvija stranačku borbu ili pretvara Univerzitet u političku stranku.
– Njegovo ponašanje je jako loše, s obzirom na to da je, pre svega, podelio studente. Kad mu piše ilegalna organizacija bez pečata i potpisa, onda on odgovara, a kad mu piše nekoliko stotina studenata koji misle drugačije, on kaže da nemaju pravnu legitimaciju. Čovek koji je izabran da radi jedan posao, želi da sa pozicije tog posla radi potpuno drugi, državni posao, i onda traži podršku od nekih ljudi koji su organizovani na način koji je duboko protiv Ustava i nedemokratski. To je tajanstvena pojava koju odbijam od samog početka blokada – zaključio je Antić.
Kurir Politika
