USKLAĐUJU SE POTREBE DA NIKO NE OSTANE BEZ DEČIJEG DODATKA: Ministarka Stamenkovski o najvažnijim pitanjima za građane

Kako je pojasnila, podizanje cenzusa dolazi usled povećanje minimalne zarade zbog čega je predsednik Aleksandar Vučić i najavio podizanje cenzusa zbog onih porodica koje su izgubile pravo na dečji dodatak.

“Onog časa kada je minimalac povećan određene porodice su izgubile pravo na dečji dodatak i država je reagovala, jer je prepoznala da će njima to pravo biti uskraćeno zbog rasta prihoda i povećala je imovinski cenzus, odnosno cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak. Ove informacije predsednik je juče dao. Neke porodice su zbog tog povećanja minimalca ostale praktično bez te pomoći, sada država ispravlja tu nepravdu”, rekla je Đurđević Stamenkovski za TV Prva.

Istakla je da je ovo samo jedan od pokazatelja da će ova godina biti u znaku porodice.

Dodala je da je država reagovarala, jer su određene porodice izgubile pravo na dečji dodatak, a država je prepoznala da će njima to pravo biti uskraćeno zbog rasta prihoda.

Podsetila je da je kumulativno minimalac za godinu dana porastao za 38 procenata i da on na današnji dan iznosi 551 evro, bezmalo 65.000 dinara, odnosno 371 dinar po radnom času.

“Kako je rastao minimalac, tako su rasli i prihodi u određenim porodicama, čija su deca u prethodnom periodu bila korisnici dečjeg dodatka. Dečji dodatak je jedna specifična mera”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Navela je da treba razlikovati roditeljski od dečjeg dodatka.

“Pravo na dečji dodatak polažu porodice koje se nađu u izvesnoj meri u socijalnoj potrebi. Odnosno, njihova primanja su manja i samim tim sagledava se imovina, odnosno prihodi te porodice. Kod roditeljskog dodatka nemamo tu vrstu uslovljavanja imovinsko-materijalnim statusom odnosno visinom prihoda, već je to populaciona mera, dakle ona nema socijalni karakter nego populacioni odnosno služi da podstakne rađanje i nju ostvaruju svi roditelji novorođene dece”, objasnila je Đurđević Stamenkovski.

Ukazala je da je Ministarstvo za brigu o porodici nadležno za Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, ali ministarstvo na čijem se čelu ona nalazi isplaćuje dečji dodatak.

Tokom prethodne godine, kako je rekla, u svrhe dečjeg dodatka isplaćeno je 10 milijardi dinara.

“Ove godine će to biti više i budžetska sredstva koja su predviđena za isplatu dečjeg dodatka i za boravak dece bez roditeljskog staranja u vrtićima, subvencije koje država daje, su 55 milijardi dinara. Čak 90 odsto budžeta u ministarstvu opredeljeno je snaženju porodice. U prethodnoj godini smo isplatili 44 milijarde i 200 miliona dinara, dakle više od 44 milijarde za roditeljski dodatak. Treba da imamo u vidu kolika su budžetska sredstva opredeljena za staranje i podršku porodici”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Ukazala je da je Zakon Svoj na svome veoma važan za porodice, jer za svaku porodicu je najvažnije da bude svoja na svome, da ima svoj krov nad glavom, da ima svoj dom, da to bude legalno i uknjiženo, da mogu da se staraju o svojoj imovini, o svojim domovima, kući i okućnici.

Istakla je da je vest o usvajanju Zakona roditelj-negovatelj obradovala građane Srbije, jer on donosi subjektivitet za roditelje, donosi im institucionalni okvir, pravnu zaštitu i prepoznatljivost od strane sistema.

“Mi smo ih do sada prepoznavali u društvu, ali sada će ih sistem prepoznati. Ova verzija zakona koja će biti usvojena je najbolja od svih do sada ponuđenih. Sve ostale prethodne verzije su imale svoje manjkavosti koje nisu mogle da pruže tim roditeljima sigurnost i izvesnost”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Dodala je da je za te roditelje najvažnije, pored te mesečne naknade koju ostvaruju, da mogu da ostvare pravo na penziju, da imaju zdravstveno osiguranje i da imaju knjižicu kao da su radno angažovani.

“Ako neki roditelj ne može da radi zbog toga što se 24 časa stara o bolesnom detetu ili nekome koje za njega i dalje dete, uprkos činjenici da je napunio 18 godina, onda on postavlja pitanje šta će sutra biti sa njim kad dođu neke godine za penziju, kako će da se organizuje, da li će imati neka primanja, da li će biti uveden u sistem socijalne zaštite kao socijalni slučaj, a nije mogao da radi”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Govoreći o Zakonu roditelj-negovatelj, Đurđević Stamenkovski navela je da korisnici uvećane tuđe nege i pomoći ili dete koje je bolesno dobijaju uvećani dodatak 41.000 dinara svakog meseca i da to neće biti ukinuto, ali da je predviđeno da njegov roditelj na to dobija i mesečnu naknadu 65.000 dinara i uplatu poreza i doprinosa.

“Tako da ta naknada za roditelja u bruto iznosu je više od 90.000 dinara plus ovih 41.000 koje ostvaruje dete, što je značajan podsticaj u budžet tih porodica, jer troškovi njihovog života su veći nego troškovi života u porodici u kojem odrastaju zdrava deca, jer oni brinu i o lekovima i o prevozu. Naravno, država dosta toga pokriva, ali postoje stvari koje nažalost ne”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Uputila je molbu pojedinim medijima i građanima koji, kako je navela, dezavuišu javnost kada je reč o ovom zakonu i govore da će biti ukinuti lični pratioci za decu i dnevni boravci da to ne čine, jer “mi nismo Hrvatska, pa da ih uslovljavamo i da kažemo ne možete više u dnevni boravak zato što ste roditelji-negovatelji”.

“Mi gledamo interes deteta. Za dete je dobro da provodi vreme sa svojim vršnjacima, da ne bude zatvoreno u četiri zida, da i taj roditelj malo predahne, da on ne uđe u sindrom sagorevanja, već da bude prisutan u društvenom životu. To je najbolje za tu porodicu. Mi ne želimo da te porodice zatvorimo u kućama, da se one raspadaju i grizu između sebe. Želimo da ih osnažimo”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Navela je da radna grupa radi na izradi nacrta tog zakona i da od jeseni očekuju njegovu punu primenu.

Osvrćući se na ismevanje bolesnog dečaka Andrije Kneževića (8), koji boluje od Mojamoja bolesti (MMD) i uspešno se leči u Švajcarskoj o trošku države, jer ga je posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić zajedno sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, ministarkom za brigu o porodici i demografiju Jelenom Žarić Kovačević i predsednikom SNS Milošem Vučevićem od pojedinih medija, Đurđević Stamenkovski rekla je da ju je to jako potreslo.

“Ne mogu da izbacim iz svog uma i svoje duše ono što su radili malom Andriji pojedini mediji. U pitanju je bolestan dečak, čije je zdravstveno stanje vrlo složeno. Gde je prag, gde je granica da vi vređate i ismevate bolesno dete? Sa tih istih medijskih platformi salve uvreda i komentara stizali su na račun države gde su oni tobože brinuli za roditelje-negovatelje – a da li ste brinuli malo o Andrijinim roditeljima i kako je njima bilo kada ste ismevali bolesno dete samo zato što je to dete obradovalo se predsedniku Srbije? Da li je moguće da smo počeli da delimo decu na politički podobnu i nepodobnu? Jer valjda deca ćacija nisu deca. Onda oni nisu bolesna deca, nisu deca prema kojima imamo empatiju. Nego valjda treba da razvrstavamo čija deca vrede, čija deca ne vrede. Za nas su sva deca deca”, rekla je Đurđević Stamenkovski.

Dodala je da vlast želi svako dete podjednako da zagrli i da oni neće nikoga da intervjuišu kojoj političkoj stranci pripadaju da bi ostvarili pravo i na dečji, i na roditeljski dodatak, i na pravo po Zakonu roditelj-negovatelj.

“Ne interesuje nas ni političko opredeljenje, niti partijska pripadnost. Zakoni važe za sve. Ljudskost treba da bude univerzalna vrednost. Nažalost, više je nema kod nekih, ali većina građana ovo poštuje i podržava. Mislim da je vrlo bitno da kažemo da je ovo procedura koja je mnogo više od propisa. Ovo je Srbija po meri porodice i ovo je ono kada mi kažemo Srbija je naša porodica”, poručila je Đurđević Stamenkovski.