Good ebening and goooooood night

Stručnjak iz Hondaribije, mesta od 16.000 stanovnika na severu Baskije, je još jednom pokazao da je specijalista za Ligu Evrope tako što je odveo Aston Vilu do trofeja, odmah posle Viljareala. Da ne ispadne da je ono što je radio s Seviljom (tri puta!) bilo do kluba. Jasno, i do njega je, isto kao što je bilo do njega kada je Arsenal odveo u finale i tamo stao pred Čelsijem.

Bilo je to sve što je uradio sa londonskim klubom koji ovih dana proživljava ekstazu zbog dočekane titule Premijer lige, iste one do koje nikako nije mogao Emeri. Nije bio to taj Arsenal u njegovo vreme (sezona 2018/2019), iako će se ispostaviti da je to učinio njegov naslednik i zemljak Mikel Arteta.

Prvi Bask nije imao tu podlogu, za šta je i sam kriv…

Sigurni smo da će u narednim danima mamurluka u severnom Londonu, u sprezi sa epilogom iz Istanbuka, da se prisećaju perioda kada je Emeri bio menadžer. Ne zbog toga što nije imao rezultate (da jeste ostao bi duže), već po tome kakav je nastup imao u javnosti. Prepričavaće se slabo znanje jezika i 100 puta loše izgovoreno “good evening”.

“Good ebening”, tako bi Unaj krenuo svaku izjavu ili konferenciju za medije, ne mareći da svaki put greši, niti ga je to previše zanimalo. Izgledalo je kao da tera inat, možda i da ne želi (nije sposoban) da uči.

Od statusa ozbiljnog stručnjaka s pedigreom u Engleskoj je postao gospodin “good ebening”, onaj kome se podsmevaju, iako je već tada iza sebe imao tri Lige Evrope i pehare koji se podrazumevaju kada vodite PSŽ u Francuskoj, mada mu je i tu jednu titulu uzeo Monako.

Jedna sezona je bila dovoljna da mu uruče otkaz u trenutku dok ga je isprašio Ajntraht iz Frankfurta u nizu od sedam utakmica bez pobede. Tog novembra 2019. godine morao je da se vrati u “selo”.

Kurs engleskog jezika prolazio je u domovini, u mestu pored Valensije, znatno manje sredine nego što su London i Pariz. Uzeo je Viljareal da pokaže da nije prosečan trener, već da napravi odskočnu dasku za dalje. Znate ono, jedan korak nazad, pa tri napred.

Za dve sezone je uspeo da pokaže nadobudnim Englezima kako je najlepše kada se servira hladna osveta. Izbacio je Arsenal u polufinalu Lige Evrope, a onda i na penale preko Mančester junajteda osvojio trofej. Sve to je bilo dovoljno da opet pojure za njim s Ostrva. Odjavio je bogate Arape iz Njukasla, odveo Viljareal do polufinala Lige šampiona preko Juventusa i Bajerna, a onda stao pred Liverpulom. Međutim, Engleska mu je bila suđena jer mu se svideo projekat Aston Vile s kojom čini čuda.

Niko nije mogao da sanja da će je voditi do Lige šampiona, kamoli do četvrtfinala, a sada joj je doneo evropski trofej posle 44 godine. A ne možemo da kažemo da je klub iz Birmingema pre njega bio krem Premijer lige. Baš suprotno…

“Goooooood night”.

VIDEO Tužan kraj Aston Vile u Ligi šampiona