Париз је у “Арену” на мегдан Звезди у мечу 20. кола Евролиге дошао уздрман са четири везана пораза. Међутим, екипа Тијага Сплитера важи за најнепредвидљивији тим у такмичењу, пре свега због изузетно потентног напада и ретке су екипе које су ове сезоне успеле да задрже Ти-Џеј Шортса и другове.
Деловало је да ће тако бити и после прве четвртине, у којој су прошлогодишњи освајачи Еврокупа постигли 25 поена, наметнувши притом свој ритам, који више наличи просечној НБА екипи.
У преосталих 30 минута, Звезда је Парижане свела на само 44 постигнута поена.
Победа се самим тим није доводила у питање, а управо је одбрана црвено-белих, као и током већег дела сезоне, направила разлику у корист екипе Јаниса Сферопулоса.
“Добра одбрана и транзициони напад”
Серију од четири везана тријумфа, као уосталом и читаву залиху пред кључни део сезоне, Звезда је саградила пре свега изузетном игром у дефанзиви, која је крајем децембра и у првој половини јануара подигнута на виши ниво.
Осим Париза, црвено-бели су испод коте од 75 поена оставили Макаби, Барселону и Басконију, показавши да им прија игра у спором ритму и на поен мање.
Подсетио је тако српски представник на период под Дејаном Радоњићем, када су “добра одбрана и транзициони напад” били камен темељац за добре резултате у Европи, а делује да се сличан сценарио понавља и у текућој сезони.
Само су Фенербахче и Жалгирис примили мање поена од Звезде у досадашњих 20 утакмица, с тим да турски клуб има и утакмицу мање.
Похвале на рачун игре у дефанзиви није крио ни Сферопулос, који је после тријумфа над Паризом истакао управо одбрану своје екипе као кључан фактор.
У чему је међутим тајна Звездине одбране?
Уметност преузимања
Иако често делује тако, Сферопулос није пронашао никакво авангардно решење како би одбрану свог тима учинио једном од најбољих у Европи.
Дефанзива црвено-белих заснива се пре свега на великом броју преузимања приликом пикенрол игре ривала, што иначе гарантује стварање мисмеч ситуација у корист противника. Не и у Звездином случају.
Највећа снага тима са Малог Калемегдана лежи у изузетно високом и мобилном саставу, чији чланови су способни да неутралишу играче на позицијама које иначе не бране.
Иако је знао да се мучи у нападу, Коди Милер-Мекинтајер је на другој страни лопте увек био изузетно користан захваљујући својим физичким предиспозицијама, а исти случај је и са Николом Калинићем.
Ни остали играчи не заостају, нарочито када је у питању вољни моменат, а повратак Џоела Боломбоја после повреде употпунио је сада већ непробојни оклоп.
Американац са руским пасошем у стању је да брани позиције од један до пет, има изузетан рад ногу – у шта су могли да се увере многи противнички бекови – а уједно представља и највећег заштитника обруча, било да су у питању скокови или блокаде.
Ослањањем на такву филозофију често је трпео дефанзивни скок, али је и тај сегмент игре поправљен откако је Боломбој поново у саставу.
Са таквом одбраном, Звезда је себи могла да приушти и не толико ефикасну игру у нападу која се није одразила на резултате и шансе за пласман у доигравање.
Расту шансе за плеј-оф
Црвено-бели су претходну сезону у Евролиги завршили са 11 победа, заузевши тек 16. место. Сада након 20. кола имају већ 12 тријумфа, чиме су већ направили велики искорак.
Имају позитиван скор и на домаћем терену, али и на гостовањима, која су често била проблематична за српске клубове, навикнуте на велику подршку у “Арени” и “Пиониру”.
Међутим, мали број везаних путовања прави велику разлику, а распоред у другом делу сезоне је био поприлично благонаклон према шампиону АБА лиге у том погледу. Звезда је против Париза започела низ од шест узастопних утакмица које ће одиграти у Београду, што би могло да јој буде значајна предност у борби за плеј-оф.
Уколико одбрана остане на истом нивоу, исход те борбе ће врло вероватно бити повољан по црвено-беле.
