“Кажеш, подизао је манастире свете, српски се род њиме дичи, али је пре тога био само дете које можда баш на тебе личи”, казује Михајло Словић, из ОШ „Растко Немањић” у Дежеви – одломак из песме „Немањин син“.
На простору подједнако удаљеном од византијског Цариграда и од латинског Рима уздигао се дом Спасов звани Жича. Да покаже да је краљевска задужбина и седиште независне српске православне цркве. У Жичи је крунисан први краљ Србије Стефан Првовенчани, а његов брат Свети Сава одредио је да буде седиште највиших српских црквених поглавара.
Име Жича потекло је из народа који је тако означавао крај који је богат житом. Жича је богата ливадама, шумама, па и виноградима у средњем веку што је један од битних разлога зашто је подигнута баш на овом месту.
„Она је подигнута на једној речној Ибарској тераси недалеко од ушћа Ибра у Западну Мораву, али у близини важне средњовековне комуникације која је ишла долином Ибра, клисуром, Ибарском клисуром и досезала све до мора. У средњем веку Жича се налазила на североисточној граници и занимљиво је, то је исто посебност прве српске архиепископије, да се црквено седиште налазило у територијалном смислу удаљено од владарског седишта које је и даље било у области Старог Раса“, објашњава археолог Гордана Гаврић, из Задужбине Светог Манастира Хиландара.
У баштинским повељама наводи се да је Жичи даровано 58 села и насеља. Осам планина и 217 влашких породица на чијем челу су били по један кнез и два парохијска свештеника. Властелинству манастира ктитор Стефан Немањић приложио је још 10 жупа.
Током изградње Жиче од 1217. до 1221. године догодило се овде Чудо о подизанњу раслабљеног како су посведочили Савини животописци Доментијан и Теодосије. Тада је Свети Сава благословио верника који се затекао овде ослабљеног рукама и ногама тако да није могао право стати и подигао га на ноге.
И зато прича о подизању Жиче и улози Светог Саве у томе сеже у прошлост.
„Растко је био другачије васпитан. Он је навикао од малена да негује врлину и био је научен да разликује добро од зла. Дакле Растко се бавио, пре свега, неговањем врлина. Томе су умногоме допринели монаси који су долазили код његовог оца и водили богоугодне разговоре, а које је Растко помно слушао и које је те разговоре његова душа упијала“, прича Монахиња Нектарија из Манастира Жича.
Један од кључних догађаја и преломних тренутака за нашу националну историју догодио се када је Свети Сава помирио своју браћу, Великог кнеза Вукана и богом изабраног за првог краља, како је сматрао да треба да буде, Стефана Немањића над светим моштима њиховог оца.
Др Драгољуб Даниловић, историчар наглашава да се та синергија између Стефана Немањића и Светог Саве види од самог почетка њиховог деловања, а посебно у тренутку када је Свети Сава донео мошти оца Светог Симеона Мироточивог и помирио завађену браћу Вукана и Стефана. „И у том тренутку ниче Манастир Жича. Значи можемо да кажемо да је Манастир Жича место братског помирења, односно место где је држава и црква добила своје јасно извориште“, истиче он.
Жича је симбол световне и духовне власти. У Жичи су владарски и архиепископски престо.
„Ово јединство световне и духовне власти очитује се такође и у програмским начелима како у архитектури тако и у иконографији саме Спасове цркве. Колико је Свети Сава дубоко промишљао о свему говоре капеле које су подигнуте под утицајем Светогорских капела од којих је јужна посвећена Светом Стефану који је био заштитник светородне лозе Немањића, а северна капела Светом Сави Освећеном који је био велики духовни учитељ Светом Сави српском“, објашњава археолог Гордана Гаврић, из Задужбине Светог Манастира Хиландара.
Монахиња Нектарија из Манастира Жича истиче: „Он је толико љубави уложио у овај храм. Приликом крунисања краља Стефана је био неизмерно радостан јер је, не због царске круне коју је добио, већ због тога што се скупило, кажу у житију, небројено мноштво људи да види како је црква красна. Кажу да је то било небо на земљи и заиста нешто што до тада није могло да се види на овим нашим просторима“.
У мају 1221 огласила су се звона на крунидбеној цркви у Жичи. Први пут да поздраве краља Србије. Током историје седам пута су се оглашавала за краљеве из династије Немањића.
Крунисање Стефана Немањића у Жичи трајало је три дана. Првог дана када је крунисао брата Свети Сава је одржао беседу о новоуспостављеном хијерархијском реду у Србији са краљем на челу и цркви која је добила самосталност. Потом је два дана говорио народу и властели о оданости вери и хришћанском учењу.
„У овом Синодику јасно су дате смернице како епископи које је Свети Сава хиротонисао овде у Жичи, треба да утемељују српску православну веру и који је начин борбе против јеретика“, каже археолог Гордана Гаврић.
Др Драгољуб Даниловић, историчар наводи: „Не само да је крунисање обављено овде у манастиру Жичи него је овде сазван један велики сабор. Та скупштина, тај сабор, је окупио и световну и духовну властелу.
Овде на овом месту 1221 године успоставили и државу и цркву као једну симфонију, а та се симфонија огледа и на нашим државним симболима до дана данашњег.
Србија је постојала и пре Жиче, али је изградњом царске лавре добила своје христолико и државно обележје.
