UKRAJINSKI poljoprivredni proizvodi imaju relativno mali udeo na tržištu Evropske unije, ali su postali veliko političko pitanje zbog straha farmera da bi eventualni ulazak Ukrajine u EU mogao da promeni raspodelu novca iz Zajedničke poljoprivredne politike.
Foto: Bildagentur-online BAO / Alamy / Profimedia
Ukrajinski poljoprivredni proizvodi čine manje od sedam odsto uvoza hrane u Evropsku uniju, ali su poslednjih godina postali jedno od najosetljivijih političkih pitanja u državama koje se graniče sa Ukrajinom.
Protesti poljoprivrednika u Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj pokazali su da se iza spora oko uvoza krije i mnogo veće pitanje – kako bi eventualni ulazak Ukrajine u EU uticao na raspodelu subvencija iz Zajedničke poljoprivredne politike.
Za Ukrajinu je EU ključno tržište, jer se u Uniju plasira oko polovine njenog ukupnog poljoprivrednog izvoza. Poljoprivreda, prema rečima zamenika ukrajinskog ministra ekonomije, životne sredine i poljoprivrede Tarasa Visockog, čini više od 50 odsto ukupnog ukrajinskog izvoza, a u pojedinim kvartalima taj udeo dostiže i 62 odsto, prenosi Euromaidan press.
Sa druge strane, za EU su ukrajinski proizvodi samo mali deo znatno većeg tržišta hrane. Prema podacima Evropske komisije, ukrajinska roba činila je blizu sedam odsto poljoprivrednog uvoza EU u 2024. godini, dok je njen udeo u ukupnoj potrošnji Unije ispod pet odsto.
Ukupan ukrajinski izvoz poljoprivrednih proizvoda pao je 2025. godine za devet odsto, na 22,7 milijardi dolara, a najveći deo pada posledica je smanjenih isporuka ka EU nakon uvođenja novog režima kvota.
Trgovinski spor otvorio dublje pitanje
Brisel je 2022. godine, nakon početka rata i blokade Crnog mora, suspendovao carine i kvote na ukrajinske poljoprivredne proizvode. Međutim, žito koje je trebalo da bude u tranzitu ka svetskim tržištima ostajalo je u pograničnim zemljama EU, obaralo lokalne cene i izazvalo proteste poljoprivrednika tokom 2023, 2024. i 2025. godine.
Mere autonomne trgovine ukinute su 5. juna 2025, a novi dogovor Brisela i Kijeva vratio je ukrajinski izvoz u sistem kvota, uz zaštitne mehanizme koji se mogu aktivirati u slučaju ozbiljnih poremećaja na tržištu EU ili pojedinih država članica.
– Ovo je više politička tema nego pitanje stvarnih brojki – rekao je Visocki za Euromaidan press. Kako je naveo, Ukrajina pokušava da objasni da je reč o saradnji, a ne o konkurenciji.
Strah od preraspodele novca iz ZPP
Ipak, trgovinski spor nije otklonio veći strah evropskih proizvođača – šta bi se dogodilo sa subvencijama ako Ukrajina postane članica EU. Ukrajina je pre rata raspolagala sa 41,3 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, više nego bilo koja pojedinačna članica Unije. Poređenja radi, Francuska ima 27,4 miliona hektara, a Španija 23,9 miliona.
Zbog ruske okupacije, korisne površine u Ukrajini smanjene su na oko 24,5 miliona hektara, prema proceni Visockog. On smatra da se u evropskim raspravama često koriste predratni podaci, čime se preuveličava trenutni obim ukrajinskog poljoprivrednog potencijala.
Međutim, zabrinutost u EU dodatno pojačava struktura ukrajinske poljoprivrede. Veliki agroholdinzi imaju dominantnu ulogu u izvoznom sektoru, što evropska udruženja poljoprivrednika vide kao mogući pritisak na buduću raspodelu sredstava iz Zajedničke poljoprivredne politike.
Zato se očekuje da će naredne pregovore manje oblikovati ukupni podaci o tržištu EU, a više politički pritisak u Varšavi, Bratislavi i Budimpešti. Trgovinski sporazum je smirio deo nezadovoljstva zbog uvoza, ali nije odgovorio na pitanje koliko bi poljoprivrednici u sadašnjim članicama mogli da izgube ako Ukrajina jednog dana uđe u EU.
(Agronews)
