BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti – od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i – pobedili.
Foto: X Printscreen
– Govorimo o desetinama jedinica robotske i bespilotne opreme istovremeno na malom delu fronta – objasnio je portparol 13. brigade Nacionalne garde.
Impresivan tehnološki podvig, ali i znak slabosti
To je bio impresivan tehnološki podvig, ali i zabrinjavajući znak slabosti prenapregnutih ukrajinskih snaga. Naime, besposadna kopnena vozila imaju značajna ograničenja i još uvek ne mogu u potpunosti zameniti pešadiju, javlja Forbs, prenosi Indeks.hr.
Činjenica da je 13. brigada Nacionalne garde morala da zameni celokupno ljudstvo u kopnenom napadu govori o tome koliko malo ljudi brigada ima u poređenju sa ruskim jedinicama protiv kojih se bori.
13. brigada Nacionalne garde brani osam kilometara dugu liniju fronta oko grada Hliboka, južno od ukrajinsko-ruske granice. Postavljeni su da zaustave najmanje četiri ruske pukovnije u njihovom napredovanju. To je oko 2.000 Ukrajinaca protiv oko 6.000 Rusa. Odnos snaga je približno isti duž cele linije fronta, duge oko 1300 kilometara. Ruske jedinice i dalje brojčano nadmašuju ukrajinske, uprkos tome što su Rusi od februara 2022. pretrpeli otprilike dvostruko više gubitaka nego Ukrajinci.
Ukrajinska operacija uključivala je daljinski upravljane izviđačke bespilotne letelice i letelice za postavljanje mina, tzv. samoubilačke eksplozivne robote na zemlji i u vazduhu, kao i naoružane kopnene robote.
Ukrajinski robot je još u septembru očistio ruski rov u Kursku
Ukrajinci su dokazali da koncept borbe robotima na zemlji u principu funkcioniše još u septembru, kada je ukrajinski kopneni robot u Kurskoj oblasti, u zapadnoj Rusiji, očistio ruski rov. Rusija je takođe pokušala sopstvene napade malim kopnenim robotima, ali sa manje uspeha.
Problem je, naravno, u tome što su roboti uspešni u izviđanju i napadima, ali veoma slabi u zadržavanju pozicija. Da bi zadržale teritoriju, vojske obično koriste pešadiju u rovovima. Pešadinci sede, posmatraju, čekaju i pozivaju pojačanje kada neprijatelj napadne. To je naporan i zahtevan zadatak koji zahteva stalnu budnost.
Stalna budnost je teška kada ljudski operater daljinski posmatra bojno polje kroz senzore zemaljskog robota, koji zahteva stalno održavanje. Mašine se kvare, a njihove veze za prenos podataka su veoma podložne neprijateljskom ometanju, kao što je otkrio kalifornijski “tink-tank” RAND u simulaciji sukoba između hipotetičkih bataljona američke (“Plave”) i ruske (“Crvene”) vojske, delimično opremljenih naoružanim kopnenim dronovima. “Sposobnost rada ‘Plavih’ značajno je degradirana ometačima ‘Crvenih'”, zaključio je RAND.
Znak tehnološke nadmoći, ali i očaja
Nije jasno da li je 13. brigada Nacionalne garde uopšte pokušala da zadrži ruske položaje koje je očistila u napadu u kome su učestvovali samo roboti.
Nakon gotovo tri godine rata, Ukrajina je nedvosmisleno svetski lider u vojnoj robotici. Međutim, ukrajinske inovacije su delimično odgovor na njihov očaj, odnosno na njihovu borbu da regrutuju dovoljno vojnika kako bi parirali Rusima, zaključuje Forbs.
