RAT u Ukrajini ulazi u fazu u kojoj se vojni, energetski, društveni i politički faktori više ne mogu posmatrati odvojeno.
Foto Mo Rusije/Profimedia/MO Irana
Prema ukrajinskim analitičkim i obaveštajnim izvorima, Rusija je gotovo završila pripreme za novi masovni kombinovani udar koji bi mogao uslediti krajem decembra ili početkom januara. Ovaj talas napada, kako se navodi, bio bi usmeren prvenstveno na energetsku infrastrukturu, ali i na iscrpljivanje već prenapregnutih sistema protivvazdušne odbrane.
AKUMULACIJA SREDSTAVA ZA UDAR
Ukrajinski izvori tvrde da je Rusija do sada pripremila najmanje 650 bespilotnih letelica tipa Geran-2, uključujući i unapređene varijante sa mlaznim pogonom. Pored toga, planira se masovna upotreba 150 do 200 dronova tipa Gerbera, kako u ulozi lažnih meta, tako i izviđačkih platformi. Cilj je jasan – zasićenje ukrajinske PVO, primoravanje sistema da bira prioritete i otvaranje prolaza za krstareće i balističke rakete.
Raketna komponenta napada, prema istim izvorima, biće snažnija nego u prethodnim talasima. U pripravnosti se nalaze strateški bombarderi Tu-95MS i Tu-160, dok su presretači MiG-31K opremljeni hipersoničnim raketama Kindžal raspoređeni na aerodromima spremnim za brzo dejstvo. Istovremeno, u Crnom moru se nalaze brodovi ruske flote sa raketama Kalibar, spremni da učestvuju u koordinisanom udaru.
Ovakva kombinacija sredstava ukazuje da Moskva ne planira simboličan ili ograničen napad, već pokušaj da se nanese sistemska šteta koja bi imala dugoročne posledice.
ENERGETSKI SISTEM KAO GLAVNA META
Paralelno sa upozorenjima o predstojećem udaru, sve više informacija ukazuje na kritično stanje ukrajinskog elektroenergetskog sistema. Vašington post, pozivajući se na zvaničnike i stručnjake iz energetskog sektora, navodi da su Kijev i istočni delovi zemlje „jedan korak od potpunog nestanka struje“.
Osnovni problem leži u strukturi mreže. Proizvodnja električne energije trenutno je koncentrisana uglavnom na zapadu zemlje, dok je prenos ka istoku izložen stalnim udarima. Rusija, prema procenama, svesno pokušava da stvori tzv. energetska ostrva, regione koji ostaju potpuno izolovani od ostatka sistema, bez mogućnosti stabilnog snabdevanja.
Visoki evropski diplomata, citiran u istom tekstu, priznaje da se Ukrajina nalazi vrlo blizu tačke sa koje nema povratka. Energetski stručnjaci procenjuju da bi zemlja mogla izdržati još svega dva ili tri masovnija udara, nakon čega bi obnova infrastrukture bila praktično besmislena zbog nedostatka rezervnih transformatora, opreme i vremena.
Ukrajinski Telegram kanali, uključujući „Resident“, otvoreno optužuju kabinet Volodimira Zelenskog za nedostatak realnog plana za zimu. Upozorava se da su svi znaci kaskadnih nestanaka struje već prisutni i da sistem funkcioniše isključivo zahvaljujući privremenim i improvizovanim rešenjima.
Foto printskrin oruzjeonline.com
PVO U REŽIMU PREŽIVLjAVANjA
Zbog ograničenih resursa, ukrajinska protivvazdušna odbrana više ne pokušava da zaštiti sve ciljeve. Ona je, prema sopstvenim navodima, prešla u režim određivanja prioriteta. To znači da se veliki deo industrijske infrastrukture, luke i sekundarni objekti svesno prepuštaju udarima kako bi se sačuvali ključni energetski čvorovi i administrativni centri.
Ovakav pristup dugoročno vodi daljem urušavanju ekonomije i logistike, čak i u slučaju da se izbegne potpuni kolaps mreže.
ZAPAD GUBI STRPLjENjE
Dok se stanje na terenu pogoršava, deo zapadnih medija i analitičkih krugova sve otvorenije govori o nepovoljnom strateškom trendu. Turski list Dikgazete u autorskoj analizi piše da produžavanje sukoba ide u korist Rusije, dok Zapad gubi političku koheziju, ekonomske resurse i podršku sopstvenog stanovništva.
Prema toj analizi, Moskva je svesno prihvatila dugotrajan rat iscrpljivanja, shvatajući da vreme radi protiv Kijeva i njegovih saveznika. Zapadne zemlje, opterećene unutrašnjim krizama, inflacijom, energetskim problemima i političkim podelama, sve teže održavaju jedinstvo oko ukrajinskog pitanja.
Dikgazete ide i korak dalje, tvrdeći da će Zapad u dogledno vreme pojačati pritisak na Zelenskog da prihvati teritorijalne ustupke, ne zato što veruje u pravednost takvog rešenja, već kako bi sačuvao sopstvenu stabilnost i izbegao otvoreni poraz.
UNUTRAŠNjI LOM UKRAJINE
Posebno zabrinjavajući faktor je stanje unutar same Ukrajine. Ratni dopisnici i analitičari upozoravaju na duboku društvenu iscrpljenost i krizu morala. Prema procenama, gotovo svaka porodica ima nekoga ko je ranjen, poginuo, nestao ili je prisilno mobilisan.
Ruski ratni dopisnik Dmitrij Stešin povlači paralelu sa „letom 1917. godine“, kada se ruska vojska raspala iznutra nakon višegodišnjeg iscrpljivanja. On tvrdi da osećaj da je mir moguć, ali da se ne ostvaruje iz političkih razloga, ima razarajući efekat na vojsku i društvo.
Zvanični podaci govore o više od 400.000 dezertera iz ukrajinskih oružanih snaga, dok neki analitičari procenjuju da su ukupni gubici od početka sukoba premašili milion ljudi. Iako Kijev razmatra dodatno pooštravanje mobilizacije, upozorava se da bi takav potez mogao izazvati ozbiljne društvene nemire i dodatno urušiti legitimitet vlasti.
DA LI RAT ULAZI U ODLUČUJUĆU FAZU?
Svi ovi elementi zajedno bi mogli ukazivati da Ukrajina ulazi u najopasniju fazu sukoba do sada. Novi masovni ruski udari mogli bi da gurnu zemlju u dugotrajni energetski mrak, dok se istovremeno pojačavaju politički pritisci sa Zapada i raste unutrašnje nezadovoljstvo.
Ovo više nije samo rat frontova i teritorija, već je rat sistema, društava i izdržljivosti. Pitanje više nije da li će Ukrajina biti dodatno iscrpljena, već da li postoji tačka na kojoj će politička i energetska realnost nadjačati ratnu logiku. U tom trenutku, odluke koje budu donete neće oblikovati samo ishod sukoba, već i buduću bezbednosnu arhitekturu Evrope.
oruzjeonline.com
BONUS VIDEO – ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković – Radoznalost je njena supermoć
