RAČUN u srpskim kafanama sve češće iznenadi i one koji su navikli na redovne cene, jer najnoviji podaci pokazuju da je izlazak na ručak ili piće osetno poskupeo u odnosu na prošlu godinu.
Foto: Nano Calvo/VWPics/Profimedia
Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, cene ugostiteljskih usluga u martu 2026. više su za 4,7 odsto nego u istom periodu prošle godine, ali se iza tog proseka kriju znatno veća poskupljenja pojedinih kategorija.
Najveći udar osetili su ljubitelji “domaće kuhinje”, jer su gotova jela, poput sarme i gulaša, poskupela čak devet odsto.
Ni prilozi više nisu zanemarljiv trošak – hleb je skuplji za 7,7 odsto, a variva za 6,8 odsto.
Čak i desert i kafa, koji su nekada bili simboličan dodatak računu, sad su osetno skuplji, pa su kolači poskupeli 6,4 odsto, a bezalkoholna pića i kafa 7,1 odsto, više nego alkohol.
Regionalne razlike su izražene, pa je najveći rast cena zabeležen u Vojvodini, gde su ugostiteljske usluge skuplje za 7,8 odsto, a hrana čak za 8,6 odsto. To znači da će izlazak u restoran u Novom Sadu ili Subotici sada još više opteretiti kućni budžet.
Jedna stavka ide u suprotnom smeru
Za razliku od hrane i pića, prenoćišta su pojeftinila – u martu ove godine noćenje u hotelima bilo je za 4,3 odsto jeftinije nego prošle godine. Tako se dešava paradoks da je u Srbiji sve skuplje za trpezom, ali nešto povoljnije kada je reč o prenoćištu.
Kad je reč o smeštaju, u turističkom sektoru navode da je to direktna posledica veće ponude i konkurencije koja je dominantna u privatnom sektoru zbog čega su hoteli bukvalno primorani da snize cene.
Vikend-kuće, apartmani i privatni mini-hoteli su praktično pred sezonu snizili cene, a onda su i hoteli reagovali na isti način, zbog čega u statistici, kažu, trenutno imaju takve podatke.
Mladen Stojanović iz Udruženja ugostitelja Srbije rekao je da je situacija u slučaju restorana drugačija i zato se beleže poskupljenja. Osim što troškovi generalno rastu, uvode se gastronomske i servisne inovacije, što se direktno odražava na više cene.
– Ugostitelji nastoje da se izdvoje ponudom i kvalitetom, ali i da obezbede sigurnost u zaradi u uslovima globalne neizvesnosti. Uticaj ratne krize na Bliskom istoku se oseća, pa se vlasnici prilagođavaju, ili snižavanjem cena uz veći obim posla ili obrnuto – rekao je Stojanović.
Ipak, dodao je da tražnja ne posustaje – vikend-turizam je u usponu, a planine, banje i veći gradski centri dobro su posećeni, što uliva optimizam pred letnju sezonu.
Stojanović je podsetio da se tržište ugostiteljstva postepeno menja i da će se u narednom periodu sve jasnije profilisati u dva pravca – na objekte sa pristupačnijom, brzom hranom i na restorane koji će se pozicionirati više, i po kvalitetu usluge i po cenama. Ta transformacija neće biti nagla, ali je neminovna, imajući u vidu rast troškova koji su gostima često nevidljivi, ali značajno opterećuju poslovanje.
Dodatni izazov predstavlja odliv radne snage, jer zemlje u okruženju, posebno turističke, nude znatno više plate. U takvim uslovima, ugostitelji će morati jasnije da se profilišu i odrede svoju poziciju na tržištu, bilo da je reč o picerijama, barovima ili restoranima.
To, međutim, ne znači da će Srbija izgubiti reputaciju dobre gastronomske destinacije, već da će se kvalitet sve više vrednovati i, shodno tome, plaćati.
Pred početak letnje turističke sezone, Stojanović ocenjuje da će tražnja ostati stabilna, posebno u segmentu vikend-turizma, kao i u planinskim, banjskim i većim gradskim centrima. Očekuje se da će ugostitelji u sezonu ući spremniji, s jasnije profilisanom ponudom i većim fokusom na kvalitet usluge. Ipak, Stojanović upozorava da se pritisci na troškove ne smanjuju i da je realno očekivati dalji postepeni rast cena.
Prelazimo na “premijum” koncept
Može se već na konkretnim primerima videti kako će izgledati predstojeća sezona.
U Beogradu i Novom Sadu restorani sve češće uvode kraće, sezonske menije i takozvane predloge šefa kuhinje, koji su skuplji od standardne ponude, ali nose veću maržu.
Na planinama, poput Kopaonika i Zlatibora, sve je više objekata koji prelaze na “premijum” koncept – više cene, ali i uređeniji ambijent i bogatija gastronomska ponuda.
Istovremeno, u većim gradovima širi se ponuda brze i “strit fud” hrane, gde pokušava da se zadrži pristupačniji nivo cena kako bi se zadržao i obim gostiju.
Sličan trend vidi se i kod smeštaja, pa apartmani i vikend-kuće na popularnim destinacijama nude akcije za rane rezervacije ili popuste za duži boravak, dok hoteli češće ubacuju pakete sa uključenim doručkom ili spa-sadržajem kako bi ostali konkurentni.
Prema rečima Stojanovića, upravo takvi modeli će obeležiti sezonu – više različitih cenovnih nivoa i jasnije razdvajanje ponude. Ipak, dodaje da je izvesno da će, uprkos akcijama i paketima, bazne cene u ugostiteljstvu nastaviti da rastu tokom godine.
(Politika)
BONUS VIDEO: DO SADA NEVIĐEN SNIMAK IZ DžEJMIJEVOG RESTORANA U BEOGRADU: Ovako se sprema hrana
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
