Situacija kad se pacov nađe u apsolutno bezizlaznoj situaciji i kada shvati da mu jedino ostaje bitka na život i smrt kako bi pokušao da se spase. Tada ume da bude veoma opasan, jer ostalo mu je još samo da kidiše kako bi probao da pronađe nekakav izlaz.
Setih se ove fraze i odmah mi na pamet padoše politički aktivisti, blokaderi, koji sebe odmilja nazvaše studentima, bez obzira na to što na ulici gotovo i da nemaju studente. Pošto im je revolucija propala, nasilne smene vlasti nema, ostalo je puko preživljavanje, a da bi glava bila iznad vode i da bi pristalicama kudikamo ulili veru da mogu nešto značajnije da učine, moraju da ispolje najgoru agresivnost, jer ona ih još jedino drži u političkom životu. Saterani u ćošak, a opet svesni da se izbori bliže i da, osim što mogu da računaju da će na istima zbrisati aktuelnu opoziciju, ali da Vučića i SNS ne mogu ni za jotu da pomere, pokušavaju sebe da lažu, a opet tim lažima i da ubede kako oni pobeđuju. Sazivaju nekakve skupove, mitinge, zborove, šta god, na kojima je odziv gotovo nikakav, jer su provaljeni i više ne predstavljaju nikakvu avangardu niti alternativu. Ipak, kako bi koliko-toliko podigli tenzije, tj. da bi ih neko primetio, oni jednostavno moraju da izazivaju incidentne i neuralgične situacije, što čine upravo sada, pred najavljeni skup koji će održati 23. maja na Slaviji. Dali su sve pare za besmislene nalepnice, flajere, majice, cegere, propagandni materijal, ali efekat je do sada prilično slab. Poletnost se izgubila, euforija je splasla, a na ulici su ostali bukvalno izgubljeni slučajevi, poneki lokalni krimos, večiti studenti, sve predvođeni kojekakvim doživotnim političkim aktivistima koji, osim organizovanja političkih skupova i besmislenih protesta i pobuna, ništa drugo i ne umeju u životu da rade. Sve u svemu, promašeni životi.
Otuda, baš kroz ovo pisanije ide i moja molba pristalicama politike predsednika Vučića – ne dajte im povoda za incidente. Jednostavno, koliko god da vam je muka od njih i njihovih imbecilnih blokada, zaobiđete ih, jer imamo viši cilj od njihovih uskih pogleda na politiku. Želimo mirnu Srbiju koja se razvija, a ne sukobe i tuču na ulicama. To ostavljamo gorenabrojanim likovima, koji valjda misle da se bez programa, plana i vizije, kao i ispoljavanjem najgore mržnje prema neistomišljenicima, može nešto značajnije uraditi. Ne razumeju koliko to što rade nervira veći deo naroda, ali bože moj, kad protivnik greši, nemojmo mu smetati. Naravno, država mora da učini sve kako takvi šizofreni tipovi ne bi pravili nerede, te molim nadležne da sklone svaku nelegalnu blokadu i da omoguće građanima normalnu slobodu kretanja, kao i da svaki put kada neko nasilno želi da blokira ulicu ili fizički nasrne na neistomišljenika, iste sekunde da ga policija privede. Dakle, ako pacovi u ćošku postanu agresivni, neka ih nadležni pohvataju i, molim lepo, neka odgovaraju za nedela koja čine. Što se tiče pristalica politike predsednika Vučića, molim vas da ih zaobilazite i ne obraćajte pažnju na njihovo ludiranje. Pametnije od ludiranja nisu u stanju ništa da učine. Bitno nam je da sačuvamo normalnost u društvu, pristojno ophođenje i da nema nikakvih nemira, jer samo tako Srbija pobeđuje.
Vladimir Đukanović
Rođen 2. marta 1979. godine u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet. Danas je advokat, narodni poslanik, oženjen Majom, otac Dimitrija, Đorđa, Jelisavete i Anastasije. Verujući čovek, patrijarhalno vaspitan i veliki navijač Crvene zvezde.
