Baš danas, kada pola Srbije slavi Svetog Nikolu, bez dileme najviše slavljeni zaštitnik ognjišta u Srba, neki novi mladi skojevci, mahom ekstremno bezbožničke opredeljenosti, blokiraju državne fakultete.
Najgore u svemu je što tvrde da oni govore u ime studenata, bez obzira na činjenicu da najveći deo njih jedva da vidi ponekad fakultet, jer se umesto studiranjem bave danas najunosnijim poslom – političkim aktivizmom.
No, sve dok im određeni mediji daju logistiku, kao i dok stiže novac iz inostranstva na račune njihovih imbecilnih organizacija, oni će ludovati i uzdizati sebe na nivo jedino prihvatljive studentarije. To što većini kolega uništavaju mogućnost da uče i da polažu ispite, nije ih mnogo briga. Umislili su da žive revoluciju i da je ona otpočela, a jedino može da se završi njihovim ključnim zahtevom – nasilnim svrgavanjem s vlasti Aleksandra Vučića. To je zapravo jedini njihov zahtev.
Godinama unazad ukazivao sam u javnosti, najpre unutar stranke kojoj pripadam, a onda i u svojim nastupima, da jedan deo mladih ljudi, ruku na srce, oni su zaista izuzetna manjina, forsira ideju da je čitav sistem truo i da kroz sistem nema potrebe pokušavati da ostvariš političke ciljeve. Njih izbori i volja naroda ne zanimaju. Njih zanima nasilan dolazak na vlast, odnosno revolucija. Nešto slično po ugledu na komuniste u Kraljevini Jugoslaviji, s tom razlikom što su komunisti već u Kraljevini SHS na prvim izborima kroz sistem ostvarili ozbiljan izborni rezultat. Dakle, imali su određeni legitimitet. Poučeni iskustvom svojih ideoloških predaka, današnje mlade skojevce, često organizovane kroz anarhističke organizacije, ne zanima sistem. Posebno ih ne zanimaju izbori. Oni bi odmah revoluciju i zato oni ne mare mnogo za sistem i zakone.
Vrlo su agresivni i ne podnose političku korektnost, a svakog političkog neistomišljenika doživljavaju kao neprijatelja. Uglavnom se okupljaju na Filozofskom fakultetu, kao i na Fakultetu političkih nauka, ali se u poslednje vreme trude da što više prošire svoju mrežu. Deluju krajnje zatvoreno, po principu sekte, baš kako su i komunisti delovali tridesetih godina prošlog veka u Beogradu. Najbitnije od svega, oni preziru tradiciju, državu, crkvu i svim silama će se potruditi baš za velike praznike u nas Srba, kao što je danas Sveti Nikola, ili za Božić, da ispolje svoju agresivnost i da svuda ismevaju veru i Boga. Ukoliko se osile, neće im biti strano i da upadaju na bogosluženja i da remete služenja Svete liturgije, posebno ako saznaju da u neku od crkava liturgiju posećuje neki njima omraženi političar ili da služi neki od sveštenika ili vladika, možda čak i sam patrijarh, koga oni preziru. Suština je da na svakom skupu iskoriste šansu da pošalju svoju političku poruku i da niko od onih koga su oni uzeli na zub ne može mirno da spava, već da stalno živi u strahu od njihovih akcija.
Sve ovo napisah jer je krajnje vreme da država pronađe metod kako da se obračuna sa ovim ekstremistima, jer ukoliko se osile, nemam nikakvu dilemu da će otpočeti s fizičkom agresijom prema neistomišljenicima, a verovatno i s fizičkim likvidacijama. Za sada su uterali strah u kosti rektorima, profesorima, direktorima škola, jer ovi ljudi kada vide da nemaju zaštitu od države, jednostavno ne žele da se sukobljavaju s ludim svetom i da dovode svoju fizičku bezbednost u opasnost. Zato, ako se ovo divljanje nastavi, država će morati da reaguje.
Vladimir Đukanović
Rođen 2. marta 1979. godine u Beogradu. Završio Prvu beogradsku gimnaziju, a potom Pravni fakultet. Danas je advokat, narodni poslanik, oženjen Majom, otac Dimitrija, Đorđa, Jelisavete i Anastasije. Verujući čovek, patrijarhalno vaspitan i veliki navijač Crvene zvezde.
