“U STROJU” I SA “NOVOSTIMA”! Predstavljen novi dokumentarni serijal video-produkcije naše kuće, uz prisustvo visokih zvanica (FOTO/VIDEO)

DANAS je u Domu Vojske u Beogradu, održana promocija novog dokumentarnog serijala „U stroju“. Ovaj projekat video produkcije naše medijske kuće donosi priču o Vojsci Srbije, o ljudima koji nose uniformu, tradiciju, o njihovoj obuci, savremenom naoružanju, ali pre svega priču o snazi, odgovornosti i vrednostima koje čine vojnički poziv.

Sa ponosom naše zemlje – Vojskom Srbije, njenim vojnicima i starešinama, od istorijskog nasleđa, savremene armije i pogleda u budućnost, kreiranim okom video-produkcije “Novosti”, najšira javnost imaće priliku da se, od utorka, 22. septembra, upozna na televiziji Newsmax Balkans. 

Iz prvih redova promociju serijala su između ostalih pratili i premijer u tehničkom mandatu Đuro Macut, v.d. ministra odbrane Bratislav Gašić, predsednik Ustavnog suda Vladan Petrov…

A snagu Vojske Srbije, njen savremeni razvoj i ljude koji je čine, kroz kadrove i deo epizoda, videle su danas naše visoke zvanice – predstavnici države, vojske, crkve, privrede, naši poslovni prijatelji, menadžment i uredništvo „Novosti“, kolege…

Kroz ukupno 26 epizoda predstavili smo pripadnike VS, jedinice, obuku, savremeno naoružanje, vojnu tehniku, ali i tradiciju, vrednost i odgovornost koje ime Vojska Srbije sa sobom i nosi. Tokom nekoliko meseci snimanja, ekipa “Novosti” prešla je 15.000 kilometara i obišla gotovo sve jedinice VS.

“U stroju” nije samo priča o današnjoj Vojsci Srbije već je to, kako je istakla Andrijana Nešić, glavni urednik portala “Novosti”, priča o vojnoj tradiciji i istoriji zemlje koja je kroz vekove mnogo puta morala da se bori za svoju slobodu.

Nešićeva je posebnu zahvalnost uputila VS i Ministarstvu odbrane na čelu sa ministrom Bratislavom Gašićem, svim starešinama i pripadnicima Vojske koji su imali strpljenja za kamere video produkcije “Novosti” i naša pitanja:

– Posebnu zahvalnost želim da uputim predsedniku Republike i vrhovnom komandantu Vojske Srbije Aleksandru Vučiću, koji je prepoznao značaj jednog takvog projekta. Pružena nam je mogućnost da našu ideju pretvorimo u ovaj serijal. Zahvaljujući tome, zabeležili smo kadrove za koje, verujem da će jednog dana imati i istorijsku vrednost.

Serijal je raspoređen u pet tematskih celina – “Poziv”, “Tragom viteških predaka”, “U jedinici”, “Iza uniforme” i “Veza”, a otvorili smo i teme koje često ostaju daleko od očiju javnosti – obrazovanje i školovanje, vojni orkestri, razvoj uniforme kroz vreme, vojničke zakletve, odnos vojske i naroda…

Prisutnima se potom obratila Marija Stevanović, autorka serijala.

– Želela bih za početak da kažem nešto što mi je važno. Danas ovde stojim kao autor ovog serijala, ali jedan ovako veliki i zahtevan projekat nikada nije delo jednog čoveka. Iza ovih 26 epizoda stoji čitav tim ljudi i ja želim svima njima da se zahvalim – svim ljudima iz kompanije koji su bili uključeni u rad na ovome, Andrijani koja ima razumevanja za neke moje ideje na koje bi neko drugi odmahnuo rukom, Jovani, kao i Nenadu i čitavom timu koji je nekoliko meseci bio na terenu i bez kojeg sve ovo ne bi bilo moguće. 

Iza onoga što će publika videti ostalo je mnogo više onoga što nikada neće videti: mnogo kilometara, ranih ustajanja, dugih snimanja, čekanja, promena planova, terena, hladnoće, velike vrućine i umora, ali i mnogo smeha i situacija koje ćemo verujem dugo dugo pamtiti. 

Andrijana je već lepo objasnila šta smo ovim serijalom želeli da postignemo, a ja bih vam rekla nešto o tome što smo za ovih nekoliko meseci, videli i doživeli na terenu.

Svoje impresije sa snimanja ovog serijala oslikala bih kroz nekoliko konretnih utisaka i misli koje su mi u različitim situacijama na terenu prolazile kroz glavu- kazala je ona.

– Prva misao o kojoj želim da vam kaže prošla mi je kroz glavu u dvorištu Vojne gimnazije. Mi smo u toj ustanovi proveli jedno 13,14 sati, i prilikom čekanja da ta deca organizovano siđu na ručak niz one stepenice, da mi to snimimo, ja sam ih posmatrala, pritom to je prvi put da sam došla u neki kontakt sa njima, dakle ja sam ih posmatrala i upalo mi je u oči najpre njihovo držanje, fizička ravijenost, posture gornjeg dela tela, i tu sam primetila da se oni nekako razlikuju od cvojih vršnjaka koje srećem na primer po gradskom prevozu.

Nekoliko razgovora sa nekoliko učenika Vojne gimnazije koje ćete imati prilike da vidite kroz naš serijal i te kako su potvrdila tu moju primarnu misao da su ta deca da kažem različita, a tog dana boravka u VG nametnula mi se još jedna misao koju ću možda pamtiti i kao najjači utisak odakle – naime igrom slučaja prisustvovali smo, i to nismo snimali taj momenat, samo smo bili prisutni skraja, dok su učenici 4. godine čekali da im se podeli probni test iz matematike – i ja sam bila fascinirana načinom kako su ta deca izgledala u tom momentu, prošlo mi je kroz glavu kako su ovo jedne potpuno staložene psihičke strukture – niko se nije drmusao, okretao, klatio nigama, rukama, cupkao, i to je ono što me jako oduševilo, opet kada napravim paralelu sa decom sličnog uzrasta koju sreće, i to je takođe jedan utisak koji sam često prepričavala i svojim prijateljima.

O tome kakve su i koliko su kvalitetne obrazovne ustanove u ovom sistemu, naravno iz našeg ugla gledanja, imam da kažem i to da uvek kada smo išli kroz jedinice, terene i slično, kada nam neko najavi sagovornika koji kaže da je završio Vojnu akademiju – znamo da tu neće biti nikakvih problema i da će taj razgovor teći glatko, jer su to fino obrazovani, rečiiti ljudi koji umeju da se predstave, da predstave uniformu koju nose…

Moj drugi utisak vezan je konkretno za ljude. Naime, jednog dana na keih 39 ili više stepeni na nekom od poligona iznad baze Jug, ja sam sa koleginicom neku akciju koju je pešadija uvežbavala na tih mnogo stepeni, na toj nadmorskoj visini, a meni je bilo naporno dok sam ih samo posmatrala u tom momentu sedeći na livadi. Tada sam pomislila i sa koleginicom razmenila utisak koji je glasio otprilike – bože, kako ovi ljudi ovo rade… U Vojsci smo za ovih nekoliko meseci sreli mnogo otpornih i izdržljivih ljudi, mnogo upornih ljudi, jako jako mnogo pametnih, stamenih mladih ljudi što me posebno raduje. Mnogo ljudi koji ulivaju sigurnost i to opet mogu da ilustrujem na primer likom majora sa Batajnice koji je bio naš sagovornik i za koga sam dok sam slušala i gledala njegovo držanje prilikom odgovaranja na moja pitanja pomislila – ok, stvarno smo u sigurnim rukama. Sreli smo mnogo dobrih ljudi – koji su brinuli da li smo gladni i žedni, da li je vreme za pauzu i kafu, koji su imali razumevanja za ponekada naša neverovatna pitanja poput -“možemo li da isključimo radar jer nam smeta zvuk“… Ljudi koji su bezrezervno nudili pomoć i onda kada im to nije bio dodeljeni zadatak. Sreli smo mnogo divnih pametnih žena, za koje sam više puta pomislila – ne zna se da li je lepša, ili vaspitanija, ili pametnija…

Kao treći utisak želela bih da izdvojim jednu situaciju kada mi je jedan major na nekom od terena u razgovoru rekao „vi ste profesor književnosti Marija, mora da ste čitali Kafkin „Zamak“, na šta sam ja pomislila „niko mi nije rekao da me u Vojsci mogu „propitivati“ o književnosti“… Šta ovim želim zapravo da kažem? Kada u kući imate uniformu, kada vam je pradeda Solunac, prirodno je da u ovako nešto krenete sa pozitivnim predubeđenjem, prosto volite vojsku, očekujete sa njima lepa iskustva. Međutim, ono što sam pomislila i u pomenutoj situaciji, i još pre nekoliko meseci kada smo bili u poseti artiljercima u Nišu i kada sam prvi put sa vojskom vodila neku polemiku oko književnosti, jeste da mi je suštinski žao što gledaoci neće imati priliku dlja ove ljude vide onako kako smo ih mi videli, ne samo kao stručne za svoje oblasti, sisteme naoružanja i slično, već i prepametne, široko obrazovane, sa jako mnogo zanimljivih interesovanja, duhovite, srdačne i slično…

E sada, ono što takođe moram da pomenem jesu svi oni koji su na svojim leđima izvojevali slobodu koju ovi ljudi pred nama danas čuvaju i kojom se mi danas dičimo, te je zato nastao segment ovog serijala koji se bavi našom vojnom istorijom i najvećim bitkama srpske vojske od Velbužda do Paštrika i Košara.  Želim da se zahvalim i svim divnim ljudima uz civilstva, svim istoričarima, ljudima iz crkve, profesorima, kustosima koju su nas lepo dočekali i omogućili da snimimo te epozode. Mnogo puta ste mi nekim pričama naterali suze na oči, i verujem da će isti rezultat biti i sa gledaocima. 

Ako sada na ovaj serijal pogledam opet iz vizure književnosti mogla bih da zaključim da smo dobili jednu sjajnu galeriju likova – likova koji više nisu sa nama i likova koji danas čuvaju našu zemlju i na koje mlade generacije mogu da se ugledaju. 

Zato bih najviše volela kada bi što više dece i mladih pogledalo ovaj serijal, jer je u njemu, to jest u onome o čemu govore svi ovi ljudi i šta oni predstavljaju sadržano toliko vrednosti i iz razloga što bih volela da ako posle gledanja ovog serijala ili neke njegove pojedinačke epizode ostane kao utisak jeste, po mom mišljenju, imperativ, da ne zaboravimo ko smo – poručila je Stevanovićeva.

Naš novi serijal “U stroju” počinje da se emituje 22. septembra, utorkom u 20.10, na televiziji Newsmax Balkans, dok je reprizno emitovanje predviđeno za nedelju u 21.30.