Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslaviće u ponedeljak 21. septembra rođenje Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu, jedan od najvećih hrišćanskih praznika. Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu u domu Joakima i Ane rođena Sveta Devica Marija.
Mala Gospojina spada u red praznika posvećenih Bogorodici i nepokretan je, što znači da ima stalno, fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom.
Verovanja na Malu Gospojinu
Jesenje svadbe počinjale su od Male Gospojine. U privrednom životu, Mala Gospojina je označavala vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom useva.
U to vreme, priređivane su i razne stočarske svečanosti. Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na taj praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana.
Šta znači lepo vreme na Malu Gospojinu Foto: Kurir, Shutterstock
Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene “zabrane”.
Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Pored toga mnogi slave Malu Gospojinu kao krsnu slavu, a održavaju se i brojni vašari i sabori, u čast Bogorodice, pa bi trebalo lepo da se sredite i obučete. Praznik koji je posvećen Bogorodici Mariji i koji se obeležava danas se u našem narodu slavi uz brojne živopisne običaje, a posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece.
