среда, 14.10.2026, 15:12 -> 16:02
Извор: РТС
Аутор: Ратко Бечки
На Гробљу стрељаних у Краљеву обележен је 14. октобар, Дан сећања на жртве фашистичког терора 1941. године. Осим потомака и Краљевчана, хумкама стрељаних родољуба поклонили су се и представници братског града Марибора, где се 85 година негује сећање на овај трагичан догађај, у којем су страдале и словеначке избеглице у Србији.
Сваке године, на гробље прва изађе Радина Стефановић како би одала пошту свом оцу. Памти када су га одвели на стрељање иако је имала само 6 година. Две године старији био је Радован Каровић, када су му стрељали оца на Лагерском гробљу.
„Овде ми је отац стрељан и данас сам дошла овде да му упалим свећу и тако. Више, остали смо сирочићи. Нисмо никога више имали. Само мајку и тако“, наводи 90-огодишња Радина Стефановић, из Краљева.
Радован Каровић из Краљева има 92 године. Каже: „Овде ми је стрељан отац Каровић Душан. Имао је 27 година. Оставио је нас 4 сина“.
Коју годину млађи од Радине и Радована сећају се када су први пут изашли најчешће са мајкама на гробље стрељаних.
„Долазили смо овде. Ту су биле све крстаче на крстачу. Ниси могао да провучеш руку кроз крстачу колико их је било. И стајао је неко тамо који је пуцао и онда се народ разбежао“, сведочи Милутин Ћурчић, стар 89 година, из Краљева.
„Долазили, док су били живи моји родитељи и цела фамилија. Они су углавном, та старија генерација помрла. Остали смо ми трећа генерација. Ми долазимо ту сваке године“, наводи Зоран Ђерашавић, из Краљева.
Спомен обележја где Краљевчани полажу цвеће и пале свеће симболично представљају посечена стабла јер је међу 2200 стрељаних највише било жртава у зрелој животној доби. Рација, хапшења ноћу и стрељања нису се спасли и Словенци избегли у Србију у првим даним рата.
„Пошто је било пуно словенаца прогнаних у почетку Другог светског рата баш из Марибора у Србију у Краљево, околину Ниша, Чачка, Ужица и људи из Србије су их ту стварно лепо примили. А пошто су нацисти почели са репресалијама тад је дошло до отпора. Почели су стрељати талци и 50 словенаца, који су били у почетку прогнани, ту су се укључили у догађаје II светског рата. Онда су били аретирани и стрељани“, наводи Симона Трипковић из Музеја народне освободитве Марибор.
Комеморација стрељаним родољубима одржана је пред пуним амфитеатром. За ученике основних и средњих школа био је ово јавни час. У оквиру уметничког дела програма, прочитани су дневнички записи стрељаних, њихова аутернтична сведочења и документарна грађа.
