Za Uneskovu listu svetske baštine „Drevne i netaknute bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope“ kandidovana su i tri šumska predela iz Srbije!
Reč je o papratskom dolu na Fruškoj gori, Zvezdi i Rači na Tari, i Kozjim stenama na Kopaoniku.
Papratski do se nalazi iznad sela Sviloša, Čerevića, Brazilije i pripada opštini Beočin. Zaštita i nominacija se odnosi na bukove šume, koje su vredne i retke u Evropi, a pogotovo u Panonskoj niziji.
Fruška gora Foto: Shutterstock
Lokalitet Papratskog dola je godinama pod prvim stepenom zaštite, što znači da se može koristiti samo za naučno-istraživački rad, a poznat je i kao stanište orla krstaša.
Suzana Komatović iz Nacionalnog parka Kopaonik rekla je da je ova planina prekrivena bukovom šumom, kao i da se te šume nalaze u rezervatu Kozje Stene, koji je pod strogim režimom zaštite.
– Lokacija se nalazi na vrlo specifičnom terenu koji je zaštićen i ograničen i ne može mu se pristupiti bez znanja i prisustva zaposlenih u Nacionalnom parku tako da se zaštita sprovodi na vrlo visokom nivou – rekla je Komatović.
Ovaj lokalitet je proglašen za rezervat prirode, zbog vrlo specifičnih biljnih i životinjskih vrsta.
– Tu su zastupljene vrste koje žive samo tu i više ih nema ni na jednom mestu. To su kopaonička ljubičica i kopaonička čuvarkuća. Pored toga, Kozje Stene se odlikuju prisustvom još brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta, koje su zakonom zaštićene – rekla je Komatović.
U rezervatu Kozje Stene ima više vrsta mesojeda, ptica i sisara.
– Tu su medved, vuk, lisica, prisutna je i divokoza. Divokoza je inače živela na ovim prostorima u nekom ranijem periodu, pa je onda iz nekih razloga nestala. Nacionalni park Kopaonik sada sprovodi akciju reinprodukcije, odnosno ponovnog vraćanja divokoze na ove prostore, što se pokazalo kao izuzetan potez – rekla je Komatović.
Aleksandar Đurić iz Nacionalnog parka Tara, istakao je da su bukove šume značajne kao vrsta, jer su najzastupljenije i na neki način predstavljaju naš nacionalni potencijal.
Govoreći o nominaciji, rekao da je zahtev bio da bukove šume imaju određen nivo zaštite, koji je duže vremena zastupljen, kao što je slučaj sa nacionalnim parkovima u Srbiji.
– Lokalitet Zvezda je jedan kanjonski deo koji predstavlja severne obronke ka kanjonu Drine specifičan je po tome, da u gornjoj zoni imamo osam od nekih 22 lokaliteta pod Pančićevom omorikom. Na lokalitetu Rača ima domaćeg oraha u simbiozi sa bukvom, koji se u prirodi ne sreću često – rekao je Đurić.
U Nacionalnom parku Tara evidentirano je 1.156 biljnih vrsta, 40 šumskih zajednica a 80 odsto prostora nacionalnog parka je pod šumama u kome živi 58 vrsta sisara i 140 vrsta ptica.
Nominacija za Uneskovu listu podneta je krajem januara, a trenutno je u toku proces kontrole.
Komisija Uneska će obići lokalitete, proveriti način rada, a do 2027. godine biće poznato da li s ušli u zaštitni pojas, preneo je Informer pisanje Tanjuga.
