Нацрт закона одавно је спреман, добио је зелено светло и од Европске комисије. Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима, који је био члан радне групе за израду нацрта, каже да је закон у потпуности у складу са европском регулативом.
“Чак мислим да ће Србија са овим законом бити међу земљама које пружају највиши степен заштите и подршке жртвама трговине људима. Он заправо систематизује многе ствари и механизме које смо ми већ имали и који су били добри. Имали смо и Центар за заштиту жртава трговине људима и националног координатора и националног известиоца и организације које се баве жртвама трговине људима и Савет Владе Републике Србије за борбу против трговине људима. Сада су све те институције законом препознате и уређене”, каже Јовановић.
Модел социјалног пута
Закон сада јасно дефинише надлежности свих кључних субјеката у сузбијању трговине људима. Главна надлежност Центра за заштиту жртава трговине људима је идентификовање жртава.
“Друга врло важна улога центра јесте да направи једну мрежу подршке у коју ће укључити разне друге организације и установе које ће помагати жртви у наредним годинама. Њима су гарантована права на здравствену заштиту, на безбедност, на смештај, на услуге социјалне заштите, на компензацију, на новчану накнаду, право да не буду гоњене за она дела која су починила у контексту трговине људима за која су била приморана, право на смештај, на образовање, на то да се поступак води на језику који она разуме. Ту је и право на останак у Републици Србији и право на добровољни повратак у земљу порекле и многа друга права”, наводи Јовановић.
Сва та права су у складу са моделом “социјалног пута” који ће након усвајања закона бити институционализован.
“То је модел који подразумева да жртва добија сву помоћ и подршку невезано за учешће у кривичном поступку. Није условљена тиме и то је оно што је врло важно”, каже Јовановић.
Идентификовано 60 жртава трговине људима
Прошла година је била рекордна по броју пријава сумњи на трговину људима. Центру за заштиту жртава трговине људима стигле су 242 пријаве, од чега је идентификовано 60 жртава трговине људима:
“То је двоструко више пријава него пре пет година. Јако је важно да имамо што већи број пријава зато што нису сви жртве трговине људима, али огромна већина свих тих људи за које смо добили пријаву су жртве неких других кривичних дела, неких других облика злостављања. Неко је жртва насиља у породици, неко је жртва силовања. Ми када радимо са тим особама, када проценимо да није жртва трговине људима позовемо друге установе које су специјализоване и упутимо их на њих.”
Две трећине жртава биле су жене, много је и деце, чак 40 одсто. Приметан је и раст броја пријава који се односе на стране држављане.
“Већина њих долази из сиромашних земаља. И онда се увек пронађе неко ко ће желети то да искористи и да злоупотреби. У поступцима идентификације потврило се да велика већина њих нису жртве трговине људима, него неких других облика превара или кршења радних права, али неки од њих јесу идентификовани као жртве трговине људима и они су добили сву помоћ. Оно што је важно да нагласимо јесте да у Србији страни држављани имају иста права на помоћ и подршку као и држављани Републике Србије”, објаснио је Јовановић.
Како препознати да је неко жртва трговине људима
Обучено 1.500 професионалаца
Већем броју пријава допринеле су и обуке за препознавање случајева трговине људима и подршку жртвама које је Центар прошле године одржао у 25 градова.
“Прошле године смо у сусрет усвајању овог закона имали једну велику акцију коју је спроводило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Имали смо учеснике из 110 градова и општина у Србији и обучили смо 1.500 професионалаца из свих система, полиције, тужилаштва, здравства, просвете, социјалне заштите. Није много битно да ли ће обичан грађанин да разликује трговину људима од неког злостављања. Ако препозна неке симптоме, ако види да неко проси, ако пружа сексуалне услуге, ако види да нека деца врше нека кривична дела, ако види да је нека девојчица удата са 13, 14 година, то су све неки од индикатора који указују на трговину људима и већу грешку ћете направити ако не пријавите то, него ако пријавите”, рекао је Јовановић.
Сумња се може пријавити полицији и Центру за заштиту жртава трговине људима. Центар има и прихватилиште за жртве трговине људима које је намењено женама старијим од 16 година и капацитет је 6 места. У плану је проширење капацитета, а ради се и на успостављању услуге смештаја за мушкарце.
