четвртак, 30.07.2026, 19:07 -> 20:53
Извор: РТС
Трговина људима све чешће вреба са друштвених мрежа, скривена иза огласа за посао, обећања о бољој заради. Србија има заокружен систем заштите, али и рекордан број пријављених случајева у години за нама, тврде надлежни. На Светски дан борбе против трговине људима, представници институција и невладиних организација упозоравају на то кривично дело које је глобалних размера.
Аеродром, место које повезује људе, државе, континенте. Истовремено, транзитна тачка која је под појачаном контролом јер се ту често уочавају сумњива путовања и покушаји да се жртве трговине преведу преко границе. Зато је важно и да сви запослени на аеродрому то могу да препознају.
Државни секретар МУП-а Вељко Одаловић рекао је да трговина људима није проблем једне институције, једне државе, једног друштва.
“То је један од најтежих облика кршења људских права и озбиљан безбедносни изазов који захтева јединствен, одлучан, координисан одговор свих нас”, рекао је Одаловић.
Светски дан борбе против трговине људима Србија дочекује са заокруженим системом заштите, али и највећим бројем пријава и идентификованих жртава у последњих неколико година. Закон о спречавању и сузбијању трговине људима и заштити жртава усвојен пре три месеца, унапређује координацију државних институција и цивилног сектора у овој области.
Прогрес Србије
Ненад Симић, национални координатор за борбу против трговине људима, истакао је да су резултати реформи Србије препознати и на међународном нивоу.
“Србија је три године заредом била на такозваном репорт извештају САД, три године на посматрању као држава која није испуњавала елементарне препоруке у овој области. Ми смо за годину и по дана, спроводећи ове реформске активности, по последњем извештају враћени на ниво 2”, истакао је Симић.
Пчињски округ, још једна транзитна тачка, деценијама је бележио случајеве трговине људима. Умреженом сарадњом институција ситуација се побољшала.
Лука Трајковић из Канцеларије за младе и Локалног тима за борбу против трговине људима, нагласио је да у претходних пар година нема ниједан случај трговине људима.
“Трговина људима није само појам који се тиче трговине људима. Ту су на пример и радна, сексуална експлоатација, принудан рад, тако да је то широк појам”, рекао је Трајковић.
Методи манипулације
Трговина људима најчешће почиње сасвим обичним обећањем. Добар посао, прилика за зараду, помоћ у одласку у иностранство или познанство које делује безазлено. Тек касније испостави се да је циљ искоришћавање – принудни рад, сексуална експлоатација, просјачење или друге злоупотребе.
Из Црвеног крста Врање Сања Димић истакла је да је трговина људима је један од најтежих облика кршења људских права.
“Специфично је што се може десити свакоме, без обзира на пол, узраст и друштвени статус. Најугроженије групе су деца и млади, због своје радозналости и због што чешћег боравка на друштвеним мрежама, најризичнија су група. Зато са њима треба стално да разговарамо, причати о овим проблемима”, рекла је Димићева.
Центар за заштиту жртава трговине људима, у 2025. години бележи највећи број пријава сумње на трговину људима од оснивања, укупно 242.
Број идентификованих жртава расте пету годину заредом, а прошле године их је било 75. Стручњаци упозоравају да је превенција кључна, од препознавања ризика, едукације, до разговора са младима, који су често међу најосетљивијим групама.
