DA STE hodali linijama fronta u ranim sedmicama rata u Ukrajini, čuli biste povike na ukrajinskom i ruskom, možda pomešane sa glasovima koji govore regionalnim jezicima poput burjatskog i čečenskog.
Foto: Profimedia, Telegram/Rybar
Danas, trupe s obe strane linije sukoba komuniciraju na španskom, nepalskom, hindu, somalskom, srpskom i korejskom, piše “Politiko” u svojoj analizi. Strani jezici koji se govore u blatnjavim rovovima samo su jedan od znakova kako sukob dobija sve veću međunarodnu dimenziju.
Na nebu iznad bojnog polja, američki sistem protivzračne odbrane bi mogao presresti iranski dron Šahid dok na zemlji nemačka artiljerija fijuče pored severnokorejskih granata. Za blizu tri godine, čak i najtvrdokorniji izolacionisti teško bi mogli predstaviti rat kao “regionalni sukob” između Rusije i Ukrajine.
Ono što je počelo u februaru 2022. kao najveći evropski kopneni rat od Drugog svetskog rata sada pretenduje na titulu najglobalnijeg sukoba od Hladnog rata, u koji su direktno ili indirektno uključene desetine zemalja.
Taj aspekt sukoba bi na kraju bi mogao zapečatiti njegovu sudbinu, jer Ukrajina rizikuje gubitak svog najvećeg saveznika dolaskom Donalda Trumpa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, čak i dok Rusija privlači sve veću podršku drugih neprijatelja Vašingtona, prvenstveno Severne Koreje.
-Poslednji put kada smo videli nešto ovakvo verovatno bi bila sovjetska invazija na Avganistan, rekao je istaknuti historičar Hladnog rata Sergej Radčenko i dodao:
-Tada je postojao pritisak Zapada na podršku mudžahedinima, kao i iz Pakistana, dok su svi pokušavali da intervenišu.
Kada je Moskva pokrenula invaziju punog obima na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Kremlj i njegovi propagandisti pravdali su je kao neophodan i odbrambeni potez protiv NATO.
Mišljenja se razlikuju o tome da li je ruski predsednik Vladimir Putin zaista nameravao sukob s takozvanim kolektivnim Zapadom. Ali postoji široki konsenzus da je očekivao da će se rat završiti za nekoliko dana i da je, s razlogom, računao na to da će Zapad reagovati uglavnom osudama, ali bez konkretnih mera, kao što je pokazano ranijim ruskim upadima u Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.
-To bi bio lokalni sukob da se brzo završio. Ali nije, rekao je još Radčenko.
Ukrajinci su se borili zubima i noktima, a Putinove trupe oklevale su dovoljno dugo da Zapad privuče pažnju.
Evropa je postala zabrinuta za svoju sigurnost, dok su Sjedinjene Američke Države bile pod pritiskom da održe imidž zagovornika demokracije i evropske sigurnosti. U roku od nekoliko dana, zapadno oružje i obaveštajni podaci počeli su da pristižu, pomažući Ukrajincima da zaustave rusko napredovanje i internacionaliziraju sukob.
Danas se obe strane oslanjaju na pomoć spolja: Ukrajina za preživljavanje, a Rusija za održavanje svoje dominacije u vazduhu i na terenu, dok minimizira uticaj rata na vlastito stanovništvo.
Kako su se borili za više resursa, obe strane su postavile velike, ideološke tvrdnje. Ukrajina kaže da se bori za “demokratiju”, dok Rusija tvrdi da vodi krstaški rat protiv onoga što naziva američkom hegemonijom i “kolektivnim Zapadom”.
Moskovska retorika o “multipolarnom svetskom poretku”, koliko god nejasno definisna, bila je dovoljno uverljiva da privuče Iran da osigura dronove i Severnu Koreju da isporuči balističke rakete, milione granata i, odnedavno, hiljade vojnika.
Takozvani globalni jug takođe se sve više okreće prema Rusiji kroz platforme poput BRIKS, grupe zemalja koje su uprkos značajnim razlikama našle zajednički interes u nezadovoljstvu prema globalnim institucijama poput Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.
Najveći saveznik Moskve je Kina, koja je odigrala ključnu ulogu u održavanju ruske ekonomije uprkos zapadnim sankcijama, pružajući tržište za rusku naftu i đubrivo, dok istovremeno osigurava pristup neophodnoj tehnologiji.
-Indija i druge zemlje mogu da trguju s Rusijom, što je značajno. Ali ništa se ne može uporediti s onim što Kina donosi na sto, rekao je Aleksandar Gabujev, direktor Centra za Evroaziju Karnegija Rusija.
Istovremeno, Rusija nastavlja svoju dugogodišnju praksu hibridnog ratovanja, izazivajući nevolje i šireći postojeće podele u inostranstvu.
Za razliku od Hladnog rata, međutim, ne postoje posredni sukobi u kojima Moskva može direktno udariti na NATO.
-Dakle, Rusija traži alternativne načine da uzvrati. Povećati troškove, naneti bol, osvetiti se, rekao je Gabujev.
To uključuje mešanje u izbore, izazivanje požara i druge saboterske aktivnosti, kao i podršku antizapadnim akterima od finansiranja proruskih oligarha koji žele sprečiti pro-EU kurs Moldavije do obaveštajnih informacija jemenskim Hutima za napade na zapadne brodove u Crvenom moru.
U međuvremenu, protivnici Rusije ne miruju. Kijev je primio više od 220 milijardi dolara pomoći iz Evrope i SAD, a zemlje NATO isporučuju sve naprednije oružje od haubica na početku rata do F-16 borbenih aviona i ATACMS raketa dugog dometa.
Evropska unija je, u znak jasne geopolitičke podrške Ukrajini, ubrzala proces njenog pristupanja, kao i Moldavije i Gruzije.
-Bez zapadne pomoći, rat ne bi preživio prvu godinu i završio bi se porazom Ukrajine, rekao je Gabujev.
Ali Zapad je istovremeno zadržao određene granice, birajući oprezan pristup u eskalaciji sukoba. Na frustraciju Kijeva, isporuke oružja dolazile su u fazama i uz stroge uslove.
Sjedinjene Američke Države, najvažniji saveznik Ukrajine, postavile su ograničenja na oružje koje se može koristiti za napade na rusku teritoriju. Osim toga, američki vojni savetnici i trupe nisu direktno uključeni u borbene operacije, iako SAD pruža obaveštajne podatke i vodi obuku za ukrajinsku vojsku.
-Zapad pokušava održati ravnotežu između podrške Ukrajini i izbegavanja direktnog sukoba s Rusijom, rekao je Radčenko.
-To je kompleksan ples koji nije uvek uspešan.
Ta podrška je podložna političkim promenama. Dolazak Donalda Trumpa ili nekog drugog izolacionističkog lidera na vlast u SAD 2024. mogao bi promeniti dinamiku, jer su mnogi republikanci skeptični prema kontinuiranoj pomoći Ukrajini.
-Ako SAD povuče svoju podršku, to bi bilo katastrofalno za Ukrajinu, dodao je Radčenko.
SVE VEĆI GLOBALNI UTICAJ
Na drugoj strani Rusija je uspela da osigura podršku nekih zemalja izvan Zapada, privlačeći ih ekonomskim i političkim ponudama. Ovo uključuje iranske dronove, severnokorejsku municiju, kao i širu političku podršku iz Kine i Indije.
Međutim, čak i među ruskim saveznicima postoje ograničenja. Kina, iako ključni ekonomski partner, nije spremna direktno da uključi svoje trupe ili vojnu opremu u sukob. Indija održava neutralan stav, izbegavajući otvoreno zauzimanje strane, dok koristi trgovinske prilike s obe strane.
-Rusija računa na to da će zapadni savez oslabiti s vremenom, rekao je Gabujev, dodavši: “Ali takođe ima svoje unutrašnje slabosti. Ekonomski pritisak i ograničeni resursi mogli bi postati ozbiljan problem za Moskvu”.
U međuvremenu, globalni uticaj rata se nastavlja širiti. Cene hrane i energenata variraju zbog nestabilnosti u crnomorskoj regiji, dok zemlje širom sveta osećaju ekonomske posledice sankcija i geopolitičkih previranja.
BUDUĆNOST RATA
Kako rat ulazi u treću godinu, budućnost sukoba ostaje neizvesna. Ukrajina se nada da će zapadna vojna i politička podrška omogućiti uspešan protivnapad i povratak okupiranih teritorija, uključujući Krim. Ali bez odlučujućih pobeda na bojnom polju, zamor od rata mogao bi porasti posebno u zapadnim zemljama koje se suočavaju s vlastitim unutrašnjim problemima.
S druge strane, Rusija se oslanja na iscrpljivanje ukrajinskih i zapadnih resursa, računajući na dugotrajni rat iscrpljivanja. Ali kako se ruska ekonomija sve više oslanja na Kinu i globalni jug, pitanje je koliko dugo može izdržati bez ozbiljnih posledica na domaćem terenu.
-Obe strane ulažu ogromne resurse u ovaj sukob, ali pitanje je koja će prva posustati, rekao je Radčenko.
Za sada, sukob ostaje u pat poziciji, s obe strane odlučne da nastave borbu. Ukrajina se oslanja na nadu da će Zapad ostati dosledan, dok Rusija nastavlja da širi svoje veze s nezapadnim akterima, dodatno internacionalizirajući sukob.
Sve ukazuje na to da će rat ostati jedan od glavnih globalnih izazova u doglednoj budućnosti s dugotrajnim posledicama koje će se osetiti daleko van granica Ukrajine i Rusije.
(Telegraf)
BONUS VIDEO – RUSI POKAZALI SNIMAK: Dron kamikaza uništio haubicu francuske proizvodnje
