REPUBLIKANCI strahuju da bi udar na kućne budžete mogao skupo da košta stranku na izborima, dok Tramp poručuje da ga finansijske muke Amerikanaca “ne zanimaju”.
AP Photo/Jacquelyn Martin
Rat sa Iranom sve jače udara na američke novčanike, a u Beloj kući raste strah da bi rast cena goriva mogao da se pretvori u politički bumerang za Donalda Trampa i Republikansku stranku.
Kako prenosi Rojters, pozivajući se na izvore iz administracije, Trampov tim poslednjih dana užurbano traži način da ublaži ekonomske posledice sukoba, pošto su nade u brzo primirje praktično nestale. Unutar Bele kuće, navodno, već postoji saglasnost da predsedniku hitno treba vidljiv potez kojim bi Amerikancima pokazao da pokušava da zaustavi udar na kućne budžete.
Tako je ponovo oživela ideja o suspenziji federalnog poreza na gorivo, što bi cenu benzina snizilo za 18 centi po galonu. Do pre samo nekoliko nedelja, pojedini Trampovi savetnici tu meru smatrali nepotrebnom, ali je sada situacija drugačija – prosečna cena benzina u SAD premašila je 4,5 dolara po galonu, a u sedam država već je probijena psihološka granica od pet dolara.
Za Amerikance, upravo je benzin često najdirektniji pokazatelj ekonomskog stanja. I dok Volstrit može i da raste u vreme krize, cene na pumpama su ono što građani vide svakog dana. Nije slučajno što su upravo cene goriva godinama bile jedna od glavnih linija napada republikanaca na Džoa Bajdena. Sada taj argument preti da se vrati kao bumerang.
“To im je trenutno najveća ranjivost – benzin, a ne ukupna ekonomija. Najteže je što smo cene goriva koristili kao Ahilovu petu Bajdena, a sada je to postao naš problem”, rekao je jedan politički savetnik Bele kuće za Rojters.
Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, više od šest od deset Amerikanaca kaže da su više cene goriva pogodile njihove finansije, dok je Trampov rejting po pitanju ekonomije pao na svega 30 odsto. Republikanci sve otvorenije strahuju da bi ekonomsko nezadovoljstvo moglo da im ugrozi većinu u Kongresu na izborima u novembru.
Istovremeno, energetska kriza se produbljuje. Nakon što je Iran blokirao pristup Ormuskom moreuzu, kroz koji prolazi petina svetske nafte, cene energenata naglo su skočile. Američke zalihe nafte padaju u trenutku kada bi inače trebalo da rastu, jer evropske i azijske zemlje kupuju sve više američke nafte i goriva.
Posledice već osećaju avio-kompanije, transportni sektor i veliki lanci poput “Mekdonaldsa”, čiji je direktor nedavno priznao da potrošači sa nižim primanjima sve manje troše.
Ipak, Tramp ne pokazuje previše saosećanja prema ekonomskim problemima građana. Govoreći o rastu cena, poručio je da je to “mala cena koju treba platiti” kako bi se sprečilo da Iran dođe do nuklearnog oružja.
Na pitanje novinara da li ga finansijski problemi Amerikanaca podstiču da postigne dogovor sa Teheranom, Tramp je bio još direktniji:
“Ni najmanje. Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca. Razmišljam samo o tome da Iran ne sme da ima nuklearno oružje”, poručio je šef Bele kuće.
U međuvremenu, administracija pokušava da smiri tržište. Vašington je već ublažio deo ograničenja za transport ruske nafte i najavio puštanje dodatnih 53 miliona barela iz strateških rezervi.
(RT Balkan)
BONUS VIDEO:
