BELA kuća pojačava pritisak na Kolumbiju i Venecuelu za izručenje srpskog narko-bosa Antuna Mrdeže koji je povezan sa kolumbijskim kriminalcem “Aranjom”.
Foto: Tanjug/AP Photo/Stefan Jeremiah
Bela kuća pojačala je pritisak na Kolumbiju i Venecuelu zbog slučaja srpskog narko-bosa Antuna Mrdeže, nakon što je američki obaveštajni izveštaj povezao njega i kolumbijskog kriminalca Đovanija Andresa Rohasa, poznatog kao “Aranja”, sa transnacionalnom mrežom za trgovinu drogom.
Prema izveštaju, Rohas je vođa grupe “Granični komandosi” i trenutno je u zatvoru La Pikota u Bogoti. On je sklapao ilegalne dogovore sa Mrdežom, koji se od 2025. godine nalazi u pritvoru u Venecueli.
Zbog toga je pitanje njihovog izručenja postalo diplomatsko pitanje između Vašingtona, Bogote i Karakasa.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa zatražila je izručenje obojice, a tema dominira razgovorima između lidera tri države.
DIPLOMATSKI MANEVRI IZMEĐU BOGOTE I KARAKASA
Očekivani susret kolumbijskog predsednika Gustava Petra i vršiteljke dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez imaće širi značaj od pukog unapređenja bilateralnih odnosa.
Kolumbija bi, prema navodima izvora iz vlade, trebalo da zatraži prebacivanje Mrdeže iz Venecuele, nakon njegovog bekstva 2023. godine sa aerodroma Rionegro kod Medeljina. Kada bi stigao u Kolumbiju, Sjedinjene Države bi potom formalno zatražile njegovo izručenje.
Mrdeža, poznat i pod nadimkom “Nikola Boroš”, prema kolumbijskim vlastima je deo takozvane “Nove uprave za trgovinu drogom” – mreže koja povezuje latinoameričke i evropske narko-bosove radi transporta velikih količina kokaina.
BEKSTVO, SAVEZI I PONOVNO HAPŠENjE
Nakon spektakularnog bekstva sa aerodroma 2023. godine, Mrdeža se, prema izveštaju, sastao sa saradnicima zaduženim za finansije i pranje novca, a zatim otputovao u region Putumaho u amazonskoj džungli, gde je navodno sklopio savez sa Rohasom radi trgovine drogom.
Ti sastanci su, prema dokumentima, zabeleženi od strane agenata DEA, što je dovelo do Interpolove poternice za Rohasom.
Mrdeža je kasnije otišao u Ekvador, a potom u Venecuelu, gde je uhapšen 22. maja 2025. Njegovo hapšenje objavio je ministar unutrašnjih poslova Venecuele Diosdado Kabeljo.
Izveštaj ga povezuje i sa Alehandrom Salgadom Vegom, poznatim kao “El Tigre”, jednim od najtraženijih španskih narko-dilera, za kojim traga Španija zbog šverca kokaina vrednog preko 100 miliona evra.
🔴 La Casa Blanca presiona a Colombia por un capo serbio y un criminal que negocia con Petro
Un informe vincula a Antun Mrdeza y a Geovanny Andrés Rojas con una red transnacional de narcotráfico y convierte sus extradiciones en un asunto diplomático https://t.co/zLPI3TkF7G — EL PAÍS América Colombia (@ElPaisAmericaCo) February 20, 2026
🔴 La Casa Blanca presiona a Colombia por un capo serbio y un criminal que negocia con Petro
Un informe vincula a Antun Mrdeza y a Geovanny Andrés Rojas con una red transnacional de narcotráfico y convierte sus extradiciones en un asunto diplomático https://t.co/zLPI3TkF7G — EL PAÍS América Colombia (@ElPaisAmericaCo) February 20, 2026
KOLUMBIJSKI PARTNER U PRITVORU
Đovani Andres Rohas ostao je na slobodi do februara 2025, iako su ga američke vlasti označile kao jednog od Mrdežinih dobavljača kokaina. Bio je imenovan za mirovnog pregovarača sa oružanom grupom “Granični komandosi”, čime su mu bile suspendovane poternice.
Ipak, uhapšen je u hotelu Mariot u Bogoti, tokom sastanka sa vladinim delegatima, na zahtev SAD. Od tada se nalazi u zatvoru La Pikota i čeka potpis predsednika Petra za izručenje.
Kolumbijska vlada odlaže odluku gotovo godinu dana, navodeći da bi izručenje moglo ugroziti mirovne pregovore sa disidentskom grupom povezanim sa “Graničnim komandosima” (Border Commandos).
IZMEĐU MEĐUNARODNOG PRITISKA I POLITIČKIH KALKULACIJA
Predsednik Petro je krajem januara postavio ultimatum Rohasu – njegova grupa morala je da uništi 15.000 hektara zasada koke u Putumaju u roku od 10 dana. Rok je istekao, ali odluka o izručenju i dalje nije doneta.
Slučaj “Aranje” tako se nalazi između snažnog međunarodnog pritiska, posebno iz Vašingtona, i političkih kalkulacija kolumbijske vlade koja pokušava da očuva mirovni proces.
U međuvremenu, zahtev administracije Donalda Trampa za izručenje i dalje čeka realizaciju.
